Malo o kladionicama, pa o neprijateljima, sitnoj zlobi čaršije, te medijskom paklu i najvećoj časti: Uručena NIN-ova nagrada Darku Tuševljakoviću

Kao i prošle godine svečana dodela priznanja za najbolji roman odigrala se u foajeu Kolarca, umesto u Velikoj sali, te je, kao i lane, opet ovaj prostor bio premali da primi sve zvanice, medije…

A bilo ih je onoliko. Od prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg laureata, članova NIN-ovog žirija uz upadljiv izostanak Vladimira Gvozdena, pa direktora izdavačke kuće "Laguna" koja je ovih dana "poharala" sve nagrade za roman godine Dejana Papića, do pisaca, među kojima su bili Ljubica Arsić ili Oto Oltvanji, te Zorana Hamovića, Miloša Latinovića, Radoslava Zelenovića, Jugoslava Vlahovića…

Svečanost je otvorena prigodno, u muzičkom tonu, za šta je bila zaslužna mlada gitaristkinja Ana Krulj, nakon čega se publici obratio glavni urednik nedeljnika koji više od sedam decenija dodeljuje priznanje za roman godine Aleksandar Timofejev. Prisetio se prošlogodišnjeg obraćanja, i "vatrenog krštenja" u organizaciji i dodeli nagrade, kad je kazao da mu je nemerljivo zadovoljstvo što učestvuje u čitavoj toj priči, te i da sada nema sada ništa više da doda. Zahvalio se žiriju na besprekornom radu, autorima koji su poslali knjige za žiriranje, a bilo ih je, podsetio je, 195, te prethodnom laureatu NIN-ove nagrade Marinku Arsiću Ivkovu:

- Naročto se zahvaljujem ovogodišnjem laureatu Darku Tuševljakoviću, jer stoički izdržava medijski pakao koji je nastupio od momenta kad je proglašen dobitnikom NIN-ove nagrade.

Pomenuo je s ponosom Timofejev da su ove godine čak i kladionice objavljivale kvote za NIN-ovu nagradu, i da su, većinom "pukle", a zahvalio se svima onima koji su vodili antikampanju za nagradu. I nije jedini koji se na svečanosti dotakao neprijatelja NIN-ove nagrade. Ko god oni bili…

Pomenula je polemike i urednica Kulture u ovom nedeljniku Tatjana Nježić, ali
je podsetila i na to da su umni ljudi i raniji laureati tokom proteklih sedam decenija puno toga rekli o NIN-ovoj nagradi. Žiri takođe. Pozvala se i na reči jednog od davnašnjih laureata Borisava Pekića iz romana "Atlantida" u kom je zabeležio da su "civilizacije propadale jer nisu rešile zagonetku svojih otpadaka; da su umirale u vlastitom đubretu, umesto da od njega kao priroda žive":

- Književnost je velika brana tome. Živimo u izazovnom društvenom trenutku. Vrh države je prema kulturi prilično nenaklonjen pa čak i surov. To znači da dovodi u pitanje ključnu kariku identiteta, a tu je književnost lek - poručila je Nježić i prisetila se i umnih reči Isidore Sekulić koja je ocenila da je škola početak, a čitanje slast kulture.

Cunami romana

Predsednik NIN-ovog žirija Aleksandar Jerkov konstatovao je da je prošle, 2025. godine objavljeno skoro 200 romana, i upitao šta taj cunami pokazuje? Odgovorio je sam na sopstveno pitanje, kazavši da su romani potrebni čoveku i u 21. veku. Ali šta ako ih ima mnogo a nijedan nije baš savršen, ponovo se zapitao:

- Mera izuzetnosti remek-dela utvrđena je u našoj književnosti od srednjevekovnih žitja, do Dositeja, od dela narodne književnosti i Vukovog napora oko njih, do velikog Njegoša. Savremenu meru romana odredili su Andrić i Crnjanski, sa njima smo dosegli ono što imaju najveće stvaralačke nacije. Od njih je vodio put do Atanasija Stojkovića, Sterije, Matavulja, Stevana Sremca, Rastka Petrovića, Bore Stankovića, Kiša, Pekića, Pavića, Bulatovića, Dragoslava Mihailovića, Albaharija, Radoslava Petkovića, Gorana Petrovića… To je izvanredno bogatstvo kojim bi se podičile književnosti mnogo brojnijih i moćnijih nacija. Ko će u 21. veku zaslužiti da se nađe uz ova blistava imena srpske književnosti pitanje je o kom bi trebalo da brinu svi u ovom društvu. Pitanje izuzetnosti lebdi nad srpskom prozom i stvar je posvećenosti i prosvećenosti književnim vrednostima da se ono radikalno postavi. To je pitanje za naše najbolje pisce, čija su dela bila na konursu za dodelu NIN-ove nagrade, a i oni koji tek počinju da pišu ne bi trebalo da ga zanemare - ukazao je Jerkov.

To pitanje, nastavio je, postavljeno je i na sednicama žirija, na kojima se raspavljalo o velikom broju "solidnih, ponekad i dobrih romana":

- Ovaj žiri ih je čitao ne obazirući se na politikantska dovikivanja, čaršijska očekivanja, sitnu zlobu, mrzovolju. Žiri je posle razmatranja svih dela praktično jednoglasno dodelio nagradu "Karoti", koja dolazi posle niza uspešnih proznih ostvarenja Darka Tuševljakovića. "Karota" je spoj misterije i traume u potrazi za ličnom istinom. Tuševljaković se odupirao pukom svedočenju i sentimentalnom sećanju, pisanju istorije i utvrđivanju političkih ciljeva, a čitaoci će prihvatiti "Karotu" baš zato što nije primenjena, propagandna kvazi-literatura, već autentična potraga za samim sobom. Mitske dimenzije cele ove priče, nepodnošljiva lakoća putovanja, ljudska dobrota, odvratnost nasilja, nesreća srpsko-hrvatskih odnosa, ljubav koja se rađa iz karaktera dvoje ljudi i gubitak koji nastaje iz istih razloga - sve to doprinosi složenosti ove priče. I kad se razreši junakova tajna, sve misterije nestaju iz ovog dobrog romana - ocenio je Aleksandar Jerkov, dodavši da za žiri nije bilo presudno što je "Karota" okrenuta devedesetm godinama i početku raspada Jugoslavije, već što traga za drugačijim uglom gledanja na tu prošlost.

Nije lako nositi nagradu

Pre nego što je prošlogodišnji laureat NIN-ove nagrade Marinko Arsić Ivkov uručio, po tradiciji, priznanje Darku Tuševljakoviću našalio se kako ovo priznanje "nije lako nositi":

- Tu su čitaoci, kritičari, izdavači… To jeste medijski pakao. Ali, da ne bih uplašio našeg dobitnika, NIN-ova nagrada je velika čast i zaslužio je da je ponese - poručio je Arsić Ivkov i "predao" nagradu 72. laureatu.

A Darko Tuševljaković je, skromno, ponovio ono što je rekao pre nedelju dana, kad je saopšteno da je dobitnik NIN-ove nagrade:

- Reakcija je ostala i ostaće ista - izuzetna je čast naći se na spisku imena dobitnika NIN-ove nagrade, na listi koja sadrži autore koji su u velikoj meri formirali savremenu domaću književnost. Većeg priznanja od toga nema. Pisanje romana je neizvestan posao, dok ga pišete ne znate kuda će vas odvesti, a kad ga završite ne znate kako će ga publika čitati. Ali svakako ne želite mlaku reakciju, već da ostavite trag - priznao je Tuševljaković.

Na kraju svečanosti kratak odlomak iz najboljeg srpskog romana, po sudu NIN-ovog žirija, pročitao je dramski umetnik Tihomir Stanić. Odzvanjale su foajeom rečenice kako je "grad bio naš dok ga odrasli u sebičnom prevratu nisu preuzeli"; te da su "sile, bez mnogo mozga i milosti, okončale naše dotadašnje živote"...