NASA snimila kometu koja prolazi pored Sunca, a onda se dogodilo nešto što naučnici nikada ranije nisu videli

Početkom 2017. godine kometa 41P/Tuttle–Giacobini–Kresák imala je svoje približavanje Suncu koji se ponavlja na svakih 5,4 godine.

Tokom tog prolaska činilo se da se njena rotacija usporava sve dok nije potpuno stala, a zatim je, prema rečima astronoma Dejvida Džuita sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu, verovatno ponovo počela da se okreće, ali u suprotnom smeru.

Sama promena smera nije najneobičniji deo priče, jer je poznato da se brzina rotacije kometa ponekad menja kada se približe Suncu. Ono što je iznenadilo naučnike jeste koliko se ta promena dogodila brzo i dramatično.

„Prethodni rekord u usporavanju rotacije komete držala je 103P/Hartley 2, kojoj se period rotacije produžio sa 17 na 19 sati tokom 90 dana“, izjavio je 2018. godine astronom Denis Bodevits sa Univerziteta Merilend, opisujući fazu usporavanja.

„Nasuprot tome, 41P je usporila više od deset puta za samo 60 dana, tako da su i obim i brzina ove promene nešto što do sada nismo videli.“

Redosled događaja bio je sledeći. Posmatranja iz marta 2017. pokazala su da je period rotacije komete iznosio oko 20 sati. Do maja se rotacija usporila na više nego duplo duži period, pa je kometi bilo potrebno oko 53 sata za jedan puni obrt.

Međutim, do decembra se dogodilo nešto zaista neobično. Period rotacije skratio se na 14,4 sata. Džuit smatra da se ova promena najlakše može objasniti pretpostavkom da se rotacija komete oko juna 2017. potpuno zaustavila, a zatim nastavila u suprotnom smeru.

Teorijski gledano, objašnjenje je relativno jednostavno. Komete su nepravilne skupine stena i leda koje veći deo svog orbitalnog perioda samo kruže oko Sunca. Međutim, kako se približavaju Suncu, led u njihovom sastavu prelazi direktno u gas, procesom koji se naziva sublimacija.

Tada dolazi do izbijanja mlazova i gejzira koji izbacuju gas u svemir. Svaki od tih mlazova stvara obrtni moment na jezgro komete. Upravo zato mnoge komete menjaju brzinu rotacije tokom svog kretanja oko Sunca, a neke se ubrzaju toliko da se na kraju raspadnu.

Pored toga, rotacija manjih kometa podložnija je promenama nego rotacija većih tela. Sa prečnikom od oko jednog kilometra, otprilike dužine deset fudbalskih terena poređanih jedan za drugim, 41P je dovoljno mala da mlazovi gasa imaju snažan uticaj na njeno okretanje.

Ako je Sunce zagrevalo kometu neravnomerno ili je raspodela leda u njenoj unutrašnjosti bila asimetrična, njena brza promena smera može se relativno lako objasniti matematičkim modelima.

Ipak, ostaje jedno otvoreno pitanje. Merenja svetlosne krive komete 41P mogu da pokažu brzinu rotacije, ali ne i smer u kojem se okreće.

Džuit je do svojih zaključaka došao upoređujući svetlosne krive sa novim procenama veličine komete, dobijenim na osnovu arhivskih podataka sa Svemirskog teleskopa Habl. Podaci su se poklapali samo pod pretpostavkom da je rotacija komete najpre pala na nulu, a zatim promenila smer.

„Uočene, brze promene prirodna su posledica obrtnog momenta koji stvaraju isparljiva jedinjenja tokom izbacivanja gasa, delujući na veoma malo jezgro“, naveo je Džuit u svom radu objavljenom na platformi arXiv, koji još nije prošao stručnu recenziju.

Ako se rotacija komete 41P nastavi da se menja brzinom zabeleženom 2017. godine, moguće je da bi se za svega nekoliko decenija mogla raspasti, smatra Džuit. Ipak, za sada nije poznato da li je to zaista slučaj. Ne postoje objavljeni podaci o brzini rotacije tokom njenog perihela u septembru 2022. godine. Sledeća prilika za nova merenja biće tokom perihela 2028. godine.

Komete spadaju među najzanimljivije ostatke iz ranog perioda Sunčevog sistema. Krhke su i brzo se menjaju, ali su i dalje tu, čak 4,5 milijardi godina nakon formiranja Sunčevog sistema.

Promene koje je kometa 41P pokazala tokom 2017. godine, kao i u prethodnim decenijama, sugerišu da bi mogla biti ostatak znatno veće komete koja je postepeno erodirala tokom svog dugog i sporog „plesa“ sa Suncem.

Rezultati istraživanja dostupni su na platformi arXiv.