Napetost i crni humor na putu do samospoznaje: Kritika filma "Send Help"

Piše: Dejan Šapić

Posle prikaza kancelarije i njenih zaposlenih jedne prosečne američke kompanije uslediće poslovni put avionom. Kada dođe do nesreće i avion padne u Tajlandski zaliv jedino će preživeti službenica Linda i njen novi direktor Bredli. Nekako će uspeti da stignu na ostrvo i tu provedu vreme do kraja filma.

Dok čekaju spasilačku ekipu za koju ne znaju da li i kada će doći primorani su da se bore za preživljavanje tako što istražuju ostrvo, pronalaze hranu i mesta gde će se sakriti od nevremena. Uče da love životinje, da pomažu jedno drugom istovremeno upoznajući se u sasvim novim i nametnutim okolnostima.

Iskustvo na ostrvu, osim iznalaženja različitih načina da se preživi, prepuno je bizarnosti koja komičnom promenama ulogama između nadređenog i potčinjenog pokreću dinamiku između junaka. Njih dvoje koliko god opasni, inteligentni i snalažljivi prikazani su tako malim i nemoćnim pred fascinantnom prirodom, bujnom vegetacijom, ogromnim stenama koje zapljuskuju beskrajne morske površine.

U većini slučajeva bilo bi dosadno gledati dvoje ljudi na ostrvu kako se intelektualno nadmudruju i u pojedinim trenucima fizički bore. Ali Rejmi ih na „bergmanovski“ način vodi na put do samospoznaje.

Dok je Bergman naglašavao lice i krupne planove koji su prenosili blage promene u raspoloženju dotle Rejmi odnos dvoje zarobljenika na ostrvu, Linde i Bredlija, uzdiže na viši nivo. Uvodeći uloge odnosa između gospodara i potčinjenog, vremenom akterima zamenjuje uloge dajući drami novo značenje. Ogoljavajući ljudsku prirodu otvara pitanje nepoznate nam mračne stane koja se može ispoljiti u trenucima preživljavanja. Tako pokazuje šta smo sve spremni da učinimo kako bismo opstali i istovremeno pobedili konkurenta. Kako u poslu tako i u privatnom životu.

Posle uobičajene konverzacije Linde i Bredlija sledi kratak prekid - kadar šoka koji će vas naterati da se trgnete sa stolice i to čini bioskopsko iskustvo jedinstvenim, posebno kada se publika uplašena smeje jer reditelj kroz humor i duhovite scene provocira strah kod gledaoca. Zato je ovo drama i komedija sa često neočekivanim snažnim elementima trilera.

Mnogima je tok priče i kraj bio predvidiv kao što je i sam zaplet odnosa između šefa kompanije i njegove službenice često već viđen u žanrovskim ostvarenjima. Međutim, Rejmijev postupak građenja likova od bezazlenih i tipskih ličnosti koje je svako od nas imao priliku da upozna do monstruma, pa insistiranje na detaljima kao što su stare iznošene mokasine, palica za golf, ostaci hrane na licu koji se tokom filma ponavljaju čine ga jednostavnim i gledljivim dajući priči zavodljivost i poseban šarm.

Pod uticajem stripova i slepstik komedije Rejmi je započeo da snima horore. Drugi igrani film „Evil Dead“ (1981) sa kojim se proslavio postao je među najcitiranijim u žanru horora. Usledila su još dva nastavka u serijalu. Najveći uspeh postigao je sa ekranizacijom „Spajdermena“ (2002), najpopularnijeg Marvelovog strip junaka, posle koga su takođe sledila još dva nastavka.

Rejmijev postupak je karakterističan po korišćenju komičnih elemenata kada ih ne očekujemo. U naraciji dok se kroz dijalog sagovornika stvara napetost reditelj uvodi komiku gde je vidljiv uticaj crtanih filmova iz 50-tih i 60-tih godina prošlog veka.

U filmu „Send Help“ energični pokreti kamere, brzo zumiranje i snimanje iz niskih uglova stvaraju haotično vizuelno iskustvo. Rejmi ovde ne donosi ništa novo u odosu na dosadašnji rad. I u prethodnim filmovima je koristio brze pokrete kamere gde nekada izgubimo osećaj za orjentaciju što dodatno pojača napetost kada je to potrebno.

Često koristi kadrove iz perspektive divlje životinje koja juri po prirodnom rastinju gde se kamera brzo kreće kroz često neprohodne predele stvarajući osećaj nelagodnosti, što je započeo u „Evil Dead“ i kasnije postao prepoznatljiv po tome. Sada u panorami ostrva na Tajlandu koje odiše lepotom ovakav postupak posebno dolazi do izražaja čineći jak vizuelni kontrast. Kombinujući dezorjentaciju u prostoru u simbiozi sa statičnim scenama dijaloga junaka na plaži - dobijamo stalne amplitude psihološke drame sa pojačanom tenzijom, zatim sledi komična scena koje zamenuje napetost pa iznenadni nalet šoka koji traje kratko.

Koliko god delovalo da je „Send Help“ urađen jednostavno primećuje se Rejmijevo bogato iskustvo spajanja stripovskog koje je pokazao u „Spajdermenu“ posebno kod podizanja emotivnog naboja među junacima kada posle rasprave počnu da se tuku prihvatajući komične uloge rvača valjajući se po pesku, da bi usledio efekat šoka uz horor motive i crni humor što smo gledali u serijalu „Evil Dead“.

Dvoje junaka, koji ni po čemu nisu posebno zanimljivi, dva sata drže pažnju i neizvesnost gledalaca uz sasvim solidni tempo filma. Pored neospornih kvaliteta u praktično svim segmentima „Send Help“ se posebno ističe zbog uloge Rejčel Mekadams. Možemo već sada reći da je zaslužila nominaciju za glavnu žensku ulogu za narednu dodelu Oskara 2027. godine. Zbog ukupnog vizuelnog doživljaja film isključivo treba gledati u bioskopima koji je u distribuciji Blitz u bioskopima širom Srbije i regiona.