Jovo Maksić: Izvinjavam se svima unapred. Ja sam običan smrtnik, i grešim kao i svi

Nagradu "Tatjana Lukjanova", ne samo za 2025. godinu, već za celokupni doprinos glumačkoj branši dobio je danas na svečanosti proslave Dana Beogradskog dramskog pozorišta Jovo Maksić.

Laureat najveće nagrade koju dodeljuje BDP kazao je posle svečanosti da moderno vreme donosi novu vrstu angažmana glumaca, a da on tome ne može i ne želi da se prilagodi.

- Ne volim mnogo da pričam van scene. Jer, sve što imam da kažem, ja kažem na daskama koje život znače. Ili pred kamerama. I tu sam najpametniji. Sve što sam dobro uradio u svom poslu, kad se okonča, svojim rečima mogu samo da upropastim, a teško da popravim. Možda će neko reći da je to skromnost, a ja bih rekao da je to moje nesnalaženje - istakao je Jovo Maksić, osvrnuvši se i na sve prethodne dobitnike priznanja, među kojima su Vesna Čipćić, Đurđija Cvetić, Dušanka Stojanović, Milena Dravić, kao i velike glumce Beogradskog dramskog pozorišta koje je nazvao svojim uzorima.

- Gledao sam ih, ne samo kako rade svoj posao, već sam ih posmatrao i kao ljude. To su sve divni ljudi i njihov život je za mene inspiracija. Naučili su me da budem bolja osoba.

A za Nova.rs Jovo Maksić je pomenuo i veliku glumicu koja je čitav radni vek provela u teatru na Krstu - Tatjanu Lukjanovu, držeći nagradu s njenim imenom u rukama:

- Tanja je bukvalno od početka, od prvog koraka bila u ovom teatru. Ja sam svoje prve pozorišne korake načinio u "Dušku Radoviću" i tu proveo 16 godina a tek onda prešao u BDP. Nisam, zato, poput Tanje, u mogućnosti da budem vezan samo za jednu kuću. Ali nadam se da ću ovde dočekati penziju. Nisam od onih ljudi koji vole da menjaju sredinu tako često. U BDP-u se jako lepo osećam, i mogu da iskažem maksimalno ono što sam kao glumac u stanju da pružim. Izvinjavam se svima unapred jer će neke moje buduće uloge biti možda loše, a neke dobre. Ali ja sam običan čovek, smrtnik, pa kao i što i svi greše, tako grešim i ja...