Smuti pa prospi da ne ispadne da podržavamo Vučića ili kapa dole za trampovski potez: Šta o najboljem srpskom romanu i NIN-ovom žiriju kažu Perišić i Čakarević

Iako pred žirijem nije bio nimalo lak posao, s obzirom da je na konkurs za 72. NIN-ovu nagradu bilo prijavljeno čak 195 naslova, tokom proteklih mesec dana polako su sužavali krugove. Najpre su suzili izbor na 39 dela, pa na 13. I na kraju stigli do finalne selekcije u kojoj je bilo šest romana.

Pored, ispostaviće se pobedničkog dela - "Karota" Darka Tuševljakovića, pred žirijem su na kraju bili i naslovi: "Balada o ubici i ubici i ubici" Dalibora Pejića, "Frau Beta" Laure Barne, "Besmrtne ludosti gospođe Kubat" Milana Tripkovića, "Razgovori s Vješticom" Vladimira Vujovića i "Opatija Svetog Vartolomeja" Miloša Perišića. Žiri, kojim predsedava Aleksandar Jerkov, i u kom su još i Adrijana Marčetić, Jelena Mladenović, Mladen Vesković i Vladimir Gvozden, odluku o najboljem romanu, za razliku od prošle godine doneo je jednoglasno. Obrazlažući sud da je "Karota" Tuševljakovića najbolji roman u 2025. godini žiri je priznao da su naslovi u finalu bili ravnopravni po kvalitetu, ali...

- Roman ovog zrelog pisca nagradu je dobio jer je, između ostalog, jednu veliku traumu pretvorio u pitanje dostojno Sfinge, ukrštajući istorijske dileme sa složenim psihoanalitičkim poniranjima. Ispripovedana između mita, savremenosti i sećanja, pri čemu na mitskoj osnovi izrasta priča o stradanju pojedinca i kolektiva, "Karota" ukršta misteriju i tragediju. Napor da se pronađe ponešto drugačiji ugao svedočenja dao je jedno veoma čitljivo, ali istovremeno i zagonetno delo - zaključili su članovi žirija za najbolji roman u proteklih 12 meseci.

Iako NIN-ova nagrada, pa i njeni laureati proteklih godina izazivaju velike polemike, kao što je uostalom bilo i kroz istoriju dodele ovog priznanja, od uspostavljanja novog žirija, polovinom 2024. čini se kao da su sve oči uprte u njihove odluke. Naročito ako se uzme u obzir činjenica da su pozvani u žiri nakon promene vlasničke i uređivačke politike nedeljnika koji od polovine pedesetih godina prošlog veka dodeljuje ovo priznanje, NIN-a.

Žiri završio u velikom stilu

Prošle su godine debitovali u trenutku kad se Srbija našla u ogromnim društveno-političkim previranjima. Godinu dana kasnije zemlja i dalje vri, krizi se ne nazire kraj s jedinom razlikom što ovoga januara, za razliku od prošlog, nije bilo protesta na Studentskom trgu, tik kraj Kolarca, gde žiri saopštava odluku, niti studentske blokade Autokomande, kao lane. Suočio se žiri nakon "vatrenog krštenja" i s kritikama zbog suda da je najbolji roman u 2024. "NGDL" Marinka Arsića Ivkova…

Nekadašnji član NIN-ovog žirija, pisac, književni kritičar Marjan Čakarević prošle godine imao je velike zamerke na odnos žirija spram turbulencija u srpskom društvu rekavši tada za Nova.rs da bi ma koja nagrada u "revolucionarnim, prevratnim vremenima, kakvo je naše danas imala bilo kakvu relevantnost, ikakav javni značaj mora da referiše na stvarnost oko sebe". Kazao je i da su članovi žirija, usred blokada, trebalo da budu sa svojim studentima, da stanu ispred njih, ali i da je zahvaljujući njima nagrada, odmah po dodeljivanju, izgubila javni značaj.

Ali sada, nakon saopštavanja 72. laureata, Čakarević ima drugačiji stav:

- Moram da priznam da je žiri - uprkos tome što je na prvi pogled delovalo da će biti drugačije, jer je, po mom i ne samo mom mišljenju, u prethodnim krugovima izbora napravio nemale propuste, poput, recimo, previđanja romana Bojana Vasića, ili ranog isključivanja Bojana Savića Ostojića, ali i Saše Ilića i Dejana Atanackovića - ovu godinu zbilja završio u velikom stilu - ocenjuje za Nova.rs Marjan Čakarević.

Kada to kaže, misli kritičar, pisac i bivši član NIN-ovog žirija na činjenicu da je Tuševljakovićev roman "Karota" ovenčan pre samo tri dana nagradom "Beskrajni plavi krug", takođe za najbolje delo u prošloj godini:

- Ova nagrada Matice srpske je, treba podsetiti, jedan u nizu besmislenih, bojkotaških, antininovskih ćaci-proizvoda, ali to NIN-ovom žiriju nije smetalo, nego je, pomalo u trampovskom duhu, ne dajući pet para na provincijalne običaje, rešio da pokaže čiji je Grenland. Kapa dole - zaključuje Marjan Čakarević.

Nevešt selektorski posao

Međutim, književni kritičar i teoretičar, kao i naučni savetnik Instituta za književnost i umetnost Igor Perišić ne deli stav nekadašnjeg člana NIN-ovog žirija. Naprotiv, vrlo oštro za Nova.rs komentariše saglasje aktuelnog žirija u sudu da je "Karota" najbolji roman. Ali, i još ponešto...

- Uprkos nekim naznakama da NIN-ov žiri više neće donositi kontekstualno kompromiserske odluke, ipak je i ovoga puta odlučeno po principu smuti pa prospi odluku koja će izazvati najmanje negativnih komentara - kaže za Nova.rs Igor Perišić.

Iako je književni kritičar za naš sajt već ocenjivao rad NIN-ovog žirija, predvođenog Aleksandrom Jerkovim, tačnije širu i užu selekciju koja je prethodila finalnom izboru od šest romana, Perišić podseća:

- Iz finala je - po mišljenju ovog kritičara - odstranjeno barem četiri romana koji su bolji od ovogodišnjeg laureata, a to su "Humano preseljenje" Vide Crnčević Basare, "Etno" Igora Marojevića, "Ulm" Bojana Vasića i "Lusi" Bojana Savića Ostojića. Pri tome, u samom finalu, romani "Razgovori s Vješticom" Vladimira Vujovića i "Frau Beta" Laure Barne svakako su zanimljiviji i formalno i tematski od nagrađenog.

Otkriva Perišić i šta je to, po njegovom sudu, bio šlag na nevešto urađen selektorski posao:

- Žiri je u finale delegirao i nemuštu parafrazu, bezmalo neveštu krađu poetike Vladimira Tabaševića, u vidu romana "Balada o ubici i ubici i ubici" Dalibora Pejića, te roman "Besmrtne ludosti gospođe Kubat" Milana Tripkovića, koji deluje kao da ga je pisala Mirjana Đurđević kad bi joj neko hirurškim putem odstranio veliki deo smisla za humor i urođenu duhovitost - smatra naš sagovornik.

Tabloidni tretman tabu tema

A kad je posredi delo koje je ponelo titulu najboljeg romana u 2025. godini Igor Perišić napominje da autor nagrađenog naslova "Karota" Darko Tuševljaković jeste dobar književni zanatlija, ali…

- Beznadežno mu nedostaje koncentracije da idejno iznese romanesknu priču do kraja. Iako veoma dobro postavlja priču u romanu "Karota", kasnije nastane haos u vidu nekih amaterskih psiholoških rešenja, dok neprestano igra na kartu tabloidnog tretmana tabu tema. Incestuozni odnos sina i majke predočen u ovom romanu, ne samo da ne doseže nivo relevantne reinterpretacije mita o Edipu, nego postaje odvratna senzacionalistička "kvaka" za širu publiku - ukazuje književni kritičar.

I na kraju tumači zašto je, ipak, roman Darka Tuševljakovića dobio NIN-ovu nagradu:

- Zato što je autor taman dovoljno opozicion kako članovi žirija ne bi bili proglašeni podržavaocima Vučića; zato što Tuševljaković po harizmi jeste približno neupadljiv kao i prošlogodišnji dobitnik; zato što u romanu - kao u sloganu "red muzike pa red sporta" - ima od svega pomalo, ali ničega do kraja dobro književno uobličenog. Savršeno za dalju marginalizaciju književnosti u ime prosečnih zanatskih radnji - zaključak je Igora Perišića.