Poskupeli i privatni i državni domovi za stare: U nekima cene kreveta skočile i za 50 odsto

Informacija da je ponovo došlo do poskupljenja privatnih domova za stara lica, izazvala je zabrinutost među porodicama, čiji članovi borave u njima.

Jasmina Stojić iz Beograda čija tetka je korisnik jednog privatnog doma već pet godina, ogorčeno kaže da boravak u ovakvoj ustanovi nije luksuz nego potreba.

Dodaje da je Uprava doma u kom je smeštena njena tetka, od početka ove godine povećala cenu smeštaja za čak 15.000 dinara, zbog čega je upitno da li će moći i dalje da nastavi da ga plaća.

Međutim, čini se da je veća zabrinutost nastala kada je saopšteno da se podižu cene cene i u državnim domovima.

Neka mesta su skuplja za 30 odsto, ali na žalost, ima i onih čija cena je otišla "u nebesa".

Prema novim cenovnicima, pojedina mesta u državnim domovima za stare sada koštaju mesečno i više od 100.000 dinara, poput dvosobnog apartnama sa jednokrevetnim sobama u Domu "Bežanijska kosa" koji je namenjen korisnicima sa I stepenom podrške.

To su nepokretne osobe kojima je potrebna potpuna pomoć drugog lica u obavljanju dnevnih životnih aktivnosti.

Sa druge strane, najteži korisnici koji sebi ne mogu da priušte mesto u jednokrevetnim apartmanima moraće da se zadovolje u višekrevetnim sobama. Takvo mesto u ovom domu košta 55.019 dinara i radi se o višekrevetnoj garsonjeri. Namenjena je četvrtom stepenu podrške (korisnik koji se mahom brine sam o sebi).

Ranije je ova usluga iznosila oko 37.000 dinara.

Nadežda Satarić, predsednica UO Udruženja "Snaga prijateljstva-Amity" potvrdila je za Nova.rs da je došlo do povećanja cena u državnim domovima, što je izazvalo negodovanje kod građana.

"Pretpostavljam da su ljudi nezadovoljni zato što je veliki disbalans između povećanja penzije i usklađivanje cena u domovima. Cene su povećane za trideset procenata i to je znatno veće povećanje nego što je povećanje penzija i to može da bude popriličan udarac, posebno za one korisnike koji žive u malo komfornijem smeštaju, u jednokrevetnim ili dvokrevetnim sobama odnosno apartmanima", objašnjava naša sagovornica.

Prema njenim rečima, osnovne cene smeštaja se uvećavaju za 50 odsto ako je korisnik smešten u jednokrevetnoj garsonjeri ili apartmanu.

"Za 45 odsto u dvokrevetnim apartmanima sa jednokrevetnim sobama, za 35 odsto u dvokrevetnim garsonjerama i dvokrevetnim apartmanima, za 30 odsto u dvosobnim apartmanima i dvokrevetnim sobama i za 20 odsto ako su korisnici smešteni u jednokrevetnim sobama. Ukoliko korisnici nisu u mogućnosti da ličnim sredstvima plate kompletan smeštaj, a to se ne obezbedi ni uz participaciju srodnika koji su po zakonu dužni da učestvuju u izdržavanju, razliku do pune cene smeštaja pokriće država iz budžeta", kaže ona.

Liste čekanja najduže u Beogradu i Novom Sadu

Kada je reč o kapacitetima, Satarić navodi da u državnim domovima ima skoro 10.000 mesta. Starije osobe zauzimaju 85 odsto kapaciteta, dok 15 odsto zauzimaju odrasle obolele osobe uzrasta od 26 do 64 godine starosti.

"Ti kapaciteti svakako nisu dovoljni, imajući u vidu sve veći udeo najstarijih u ukupnoj populaciji Srbije. I privatni domovi raspolažu kapacitetom nešto većim od 10.000 mesta, ali oni formiraju cene na osnovu ekonomskih i tržišnih parametara i otuda su kod njih znatno više", ukazuje ona.  

Građani kažu da se sa najvišom cenom za luksuzniji smeštaj državni domovi vrlo približavaju cenama u privatnim domovima.

Zašto je do ovog povećanja cena došlo, po kom osnovu je utvrđeno i da li je iko procenio njegove socijalne posledice, i dalje se ne zna. Ministarstvo se o tome još uvek nije oglasilo.

Prosečna penzija u januaru iznosila je 56.834 dinara, a oko 60 odsto penzionera (oko 1,66 miliona) prima penziju do tog iznosa, dok minimalne iznose između 24.443 u 31.092 dinara.

Postavlja se pitanje šta će ostati penzionerima, ako samo na smeštaj u domu budu davali 40.000 dinara, kao i šta će biti sa onima koji uopšte ne mogu to da priušte.

Sagovornica Nova.rs s početka teksta Jasmina Stojić istakla je da je svesna životnog standarda u Srbiji, ali da smeštaj u staračkom domu nikako ne sme da bude luksuz.

"Nisam smestila tetku u dom zato što sam želela, nego što sam morala. Tamo joj je lepo i srećna je. Međutim, finansijski će biti mnogo teško s obzirom da smo do sada izdvajali 800 evra za dom. Ako na taj novac dodamo ovih 15.000, plus mesečnu kupovinu lekova i ostalih potrepština koje su tetki potrebne, prelazimo cifru od 100.000 dinara", kaže zabrinuto naša sagovornica.

Dodaje da je prilikom izbora doma postojala i jeftinija opcija, ali je, kako kaže, razlika u usluzi velika.

Velika razlika u usluzi

"Bilo mi je važno da je dom čist i da tetka bude sama u sobi. To je i ona zahtevala. Naravno, gledala sam i to da njena soba ima terasu, da je na sunčanoj strani, da ima veće dvorište za šetnju, TV salu... To sve ulazi u ukupnu cenu i to mi je jasno, ali to je, opet, ono osnovno što dom mora da ima. Mislim da niko od tih ljudi ne traži previše, niti se bahati, nego prosto žele da se u domu osećaju kao kod kuće. Tako da, ne znam šta će dalje biti - da li ćemo je dovesti kod nas, pa da pronađem ženu koja će da se stara o njoj ili da razmotrimo neki dom na periferiji grada, možda čak i u drugom gradu, svakako je jeftiniji", kaže nam ona.

Cene privatnih domova skočile su, naravno, ne u svim domovima. Vlasnici sami formiraju cenu, pa se tako cena kreće od 70.000 do 150.000 dinara, a u nekima je i viša.