Ovo su simptomi bolesti od koje je umrla zvezda serije "Uvod u anatomiju": Počinje nesigurnošću i spoticanjem

„Teška srca vas obaveštavamo da je Erik Dejn preminuo u četvrtak popodne, nakon hrabre borbe sa ALS-om“, navodi se u saopštenju njegove porodice.

Kakva je to bolest?

Amiotrofična lateralna skleroza, skraćeno ALS, teška je i progresivna neurološka bolest koja pogađa nervne ćelije odgovorne za voljne pokrete. Reč je o motornim neuronima u mozgu i kičmenoj moždini koji prenose impulse ka mišićima i omogućavaju kretanje, govor, gutanje i disanje.

Kako bolest napreduje, ovi neuroni postepeno propadaju i odumiru, zbog čega mišići više ne dobijaju potrebne signale. Posledica su sve izraženija slabost, gubitak mišićne mase i postepeni gubitak funkcije.

Bolest najčešće počinje neprimetno

ALS obično počinje suptilno, blagom slabošću u ruci ili nozi, nespretnošću, spoticanjem ili poteškoćama u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Kod pojedinih pacijenata prvi simptomi mogu biti promene u govoru, promuklost ili otežano gutanje.

Vremenom se slabost širi na druge delove tela, javljaju se grčevi i trzaji mišića, a pokreti postaju sve ograničeniji. U kasnijim fazama bolest zahvata i respiratorne mišiće, što predstavlja najtežu i po život opasnu komplikaciju.

Važno je naglasiti da ALS u pravilu ne utiče na čula, intelekt ni svest. Većina obolelih ostaje mentalno očuvana i svesna promena koje se dešavaju u njihovom telu, što ovu bolest čini posebno teškom na psihološkom planu. Funkcije poput vida, sluha, mokrenja i rada creva najčešće ostaju očuvane.

Uzrok još nije u potpunosti razjašnjen

Tačan uzrok ALS-a i dalje nije poznat. U većini slučajeva bolest se javlja sporadično, bez jasne porodične povezanosti. Manji procenat pacijenata ima nasledni oblik bolesti, koji je povezan sa određenim genetskim mutacijama.

ALS se najčešće dijagnostikuje u srednjem i starijem životnom dobu i nešto je češći kod muškaraca nego kod žena.

Dijagnoza se postavlja na osnovu neurološkog pregleda, praćenja simptoma i isključivanja drugih bolesti koje mogu izazvati slične tegobe. Ne postoji jedan test koji sa potpunom sigurnošću potvrđuje ALS, zbog čega dijagnostički proces često traje duže i podrazumeva kombinaciju kliničkih i elektrofizioloških ispitivanja.

Iako trenutno ne postoji lek koji može izlečiti ALS ili u potpunosti zaustaviti njegovo napredovanje, dostupne terapije mogu usporiti tok bolesti i ublažiti simptome.

Lečenje je usmereno na očuvanje kvaliteta života i uključuje lekove koji mogu blago produžiti preživljavanje, fizikalnu i radnu terapiju, logopedsku podršku, nutritivnu potporu i, po potrebi, potpomognuto disanje. Poslednjih godina razvijaju se i ciljane terapije za određene genetske oblike bolesti, što predstavlja značajan napredak u lečenju odabranih pacijenata.

Tok bolesti razlikuje se od osobe do osobe

Prognoza ALS-a varira, ali bolest najčešće napreduje tokom nekoliko godina. Prosečno preživljavanje nakon postavljanja dijagnoze iznosi nekoliko godina, iako pojedini pacijenti, uz adekvatnu medicinsku i multidisciplinarnu negu, mogu živeti znatno duže.

ALS i dalje spada među najteže neurološke bolesti, ali rana dijagnoza, pravovremena terapija i snažna podrška mogu značajno uticati na kvalitet života obolelih i njihovih porodica, piše "Index".