0
Navršilo se deset godina od smrti čuvenog operskog umetnika Živana Saramandića (1939-2012), a tim povodom u Narodnom pozorištu su se večeras okupili njegovi najbliži i veliki broj poštovalaca, kako bi zajedno upriličili program "Sećanje na Živana Saramandića srpskog Šaljapina".
O Saramandiću, koji je osvojio ne samo domaće, nego i svetske operske scene, govorila je njegova supruga, primadona Milka Stojanović, dok je tekstove o slavnom umetniku, objavljene u monografiji „Živan Saramandić„, autorke Dušice Milanović, čitao glumac Narodnog pozorišta Lepomir Ivković.
– Svi mi koji smo se večeras ovde okupili dokazujemo neprolaznu, večnu snagu umetnosti. Neko je rekao da je umetnost dokaz da postoji Bog. U sazvežđu izuzetnih, Živan je svojom neponovljivom ličnošću zaslužio izuzetno mesto. Njemu je Bog podario sve – glas koji se retko rađa, fizičku lepotu, ali pre svega, lepotu duše deteta koji grli i voli ceo svet. Imao je tu retku spontanost u ophođenju koju poseduju samo potpuno slobodne ličnosti. Ljudi su ga obožavali. Voleo je svoje pozorište i bio mu predan do kraja. Pevao je svojim moćnim, neponovljivim glasom na probi „Don Karlosa“, da bi nas nekoliko sati kasnije zauvek napustio na ovaj dan pre 10 godina. Naš život je kratak, a umetnost večna – rekla je primadona Stojanović.
U okviru programa, u režiji Ivane Dragutinović Maričić, prikazani su i video inserti iz brojnih Saramandićevih predstava, po izboru Petra Antonovića, a vrsni operski pevač je svojim glasom i deset godina nakon smrti, sa velikog platna ponovo plenio i iznova izmamio gromoglasne aplauze jedan za drugim, kao i uzvike „Bravo“. Okupljeni su se sa divljenjem sećali njegovih maestralnih izvedbi u operama „Faust“ (Mefisto), „Nabuko“ (Zaharija), „Seviljski berberin“ (Don Bazilio), „Don Karlos“ (Filip, Veliki Inkvizitor), „Evgenije Onjegin“ (Knez Grjemin), naslovne uloge u operama „Boris Godunov“, „Ivan Susanjin“, „Don Kihot“…
U nekoliko trenutaka iz publike se mogla čuti Stojanovićeva kako setno pevuši poznate arije slušajući i gledajući na snimcima svog supruga.
Glumac Lepomir Ivković čitao je tekstove o velikom umetniku, između ostalih i reči reditelja Đorđa Kadijevića, muzikologa Branke Radović i novinara Dragana Stevovića koji su isticali Seramandićev nemerljiv trag koji je ostavio u operskog umetnosti, njegov blistav stas, ličnost i jedinstven glas.
– Izvorni sadržaj stvaralačke svesti umetnika čini nevidljiva duhovna supstanca u kojoj je dato sve jer ona sama po sebi ne sadrži ništa, baš kao Živanova pesma… Čini mi se da on pred nama, svojim glasom i sobom samim, svedoči da je i sam bog tu – navodi Kadijević u svom tekstu iz 2014. godine.
Radovićeva je u svom tekstu nazvala Saramandića „knezom među basovima“, dok Stevović u tekstu iz Politikinog feljtona naveo da je Živanova energija bila ono što je oduševljavalo ljude.
Kako su podsetili, Saramandić je debitovao 21. septembra 1966, u ulozi Kralja Egipta u Verdijevoj „Aidi“, da bi 14. februara 1968. bio primljen u stalni angažman u Narodnom pozorištu. Ovaj veliki umetnik, gotovo do asketizma posvećen umetnosti, nastupao je na najlepšim i najznačajnijim operskim scenama u svetu, poput Boljšog teatra i Karnegi hola, te na prestižnim scenama u Sofiji, Atini, Budimpešti, Pragu, Varšavi, Kijevu, Odesi, Lenjingradu, Barseloni, Berlinu, Parizu, Dablinu… Bio je i vrstan interpretator crnačkih duhovnih pesama, a naročito je bio poznat po svojim interpretacijama ruskih narodnih pesama iz repertoara Šaljapina, koje je pevao i u SSSR-u, na više od 500 koncerata.
Dobitnik je velikog broja značajnih nagrada kao i Posebnog priznanja za doprinos kulturi Republike Srbije.
Na sceni je bio do poslednjeg daha – pored tekućeg repertoara, spremao se i za obnovu „Don Karlosa“ koji je izveden 4. februara 2012. godine, a nekoliko dana kasnije, 13. februara, trebalo je da ponovo nastupi u solo-recitalu „Toržestvo Šaljapinu“, koji je godinama pevao na Sceni „Raša Plaović“.
Nažalost, smrt je bila brža – preminuo je 30. januara u Beogradu, u 73. godini. Sahranjen je 2. februara u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Bonus video: Plasido Domingo na Tašu