Romani "Crvena voda" Jurice Pavičića i "Skupljači slučajeva" Laure Barne ovonedeljne su preporuke za čitanje.
Jurica Pavičić, „Crvena voda“, Laguna, 2023.
Maloletna devojka nestala je u septembru 1989, na samom kraju poslednje mirnodopske letnje sezone u SFRJ. Žrtvina energičnost i ekstrovertnost, sklonost zabavi, koketiranju sa mladićima i baratanju opijatima neće biti dovoljni da objasne nagli nestanak sa lica zemlje, čak ni kad se pojavi svedokinja čiji iskaz rodi nadu u to da je Silva živa, ali daleko.
Nestanak Silve Vele za splitskog policajca Gorkog Šaina ostao je „prazna bjelina, neriješen slučaj“ i nadasve „očiti neuspjeh“: neokončana istraga je argument onih „koji nisu voljeli njegova djeda, njegovu partizansku spomenicu i ime po Maksimu Gorkom“. Silvinom bratu blizancu Mati slede godine putovanja tragom fantomskih dojava od Barselone i Švedske do Ulice Jurija Gagarina na Novom Beogradu, a roditelje će korozivna patnja koštati braka. Nerešen slučaj nestanka kod Silvinih bližnjih otvara nezaceljiv ponor bola, a u etički krhkoj socijalističkoj Hrvatskoj zjap nehaja i brzog zaborava: pre ili kasnije, i porodicu i policiju napusti žar potrage za istinom i bitke za pravdu.
U „Crvenoj vodi“ nerešeni nestanak je signal crnog kraja jedne ružičaste ere. Iščezla Silva postaje okidač turbulencija koje zatresu mnogo veći prostor i proizvedu snažnije tektonske poremećaje nego što inače može sudbina anonimnog pojedinca. Jurici Pavičiću su kritika društva i ekspertiza novije istorije samo podsticaji da progovori o svim ogrešenjima o individualne sudbine: traumatičan događaj dotiče armiju njegovih junaka i junakinja na sasvim različite načine. Kroz kriminalističku zagonetku i misteriju potrage, Pavičić slika tri decenije stresnih društvenih, kulturnih i mentalitetskih zaokreta i premeta u Splitu i svetu.
Laura Barna, „Skupljači slučajeva“, Niški kulturni centar, 2023.
Kriminalistički roman u okruženju univerziteta Kolumbija u Njujorku sve vreme vodi intrigantan dijalog sa najboljim proznim delom Petera Handkea, „Kratkim pismom za dugi rastanak“ – u oba slučaja, dosledno se razgoreva nedoumica o tome da li je glavni (a odsutni) ženski lik begunac ili progonitelj u šarenom američkom beskraju.
Profesor vajarstva koji za sebe kaže da je „spasilac s dušom aparatčika“ junakinju iz Srbije odmah podseti na Handkea – „ne toliko stasom koliko šmekerskim držanjem“. Danton Dante Rimini (skraćeno i konspirativno: DDR) samo je pokretač misterije. „Skupljači slučajeva“ grade se na iskustvima mladih žena koje iz različitih motiva dolaze na univerzitet: karijernih, opsesivnih, pustolovnih. Njihove putanje ukrštaju se u profesorovom krevetu kao mestu projektovanih želja, privremenih trijumfa ili samozadatih smernica o uspehu.
Metafora o dvadeset nijansi belog koje instinktivno naslućuje „dečije oko i oko nervnog bolesnika“ neće imati dalek domet ni jak odjek, ali će signalizirati važnost bitke sa nevidljivim razlikama. Svi junaci i junakinje – a pažljivo su među njima prosejani Sloveni, Germani i Latini – svoje identitetske priče pletu oko umetnosti, mode, ljubavi pretočene u strast koja se prodaje, neguje ili odbacuje zbog zgodnog i razvedenog profesora. Danteov išijas može da bude mali signal dubokog urastanja evropske dekadencije u američku praktičnost, ali i podsećanje na opasno susedstvo i paralelizam sudbina koji će dovesti do ubistva iz zablude.
Bonus video: Promocija knjige Peđe Obradovića
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar