2
Novu ilustrovanu knjigu Petra Meseldžije "Legenda o Baš-Čeliku" objavila je izdavačka kuća System Comics.
„Legenda o Baš-Čeliku“ je zasnovana na poznatoj srpskoj narodnoj pripoveci „Baš-Čelik“, u kojoj se pominju i reči:
„Ta spodoba je zmijskog porekla i zove se Baš-Čelik“.
Ovu drevnu bajku možemo naći i u ruskom folkloru pod imenom Marja Morjevna, ali u drugačijem obliku zbog istorijsko-kulturoloških razlika između ova dva naroda.
Petra Meseldžiju je ta fascinantna sličnost, kao i arhaični ton pripovesti, te činjenica da tokom svojih čitanja i istraživanja nije naišao na priču iste vrste u nasleđu drugih evropskih naroda (što ne znači da ne postoji u nekom izmenjenom obliku), navela da pomisli da je ova bajka daleki odjek, ili ostatak drevnog slovenskog, odnosno indoevropskog mita.
Ova ilustrovana knjiga Meseldžijin je višegodišnji projekat i čudesno putovanje u domen mitološkog i arhetipskog.
– Intuitivno sam posegnuo za izvorima inspiracije iz kulture i umetnosti istočne i jugoistočne Evrope. Prvobitni podsticaj za stvaranje kontura sveta u kojem će se moja priča odvijati je došao je od dvojice velikih ruskih umetnika, Viktora Vasnjecova (1848 – 1926) i Ivana Bilibina (1876 – 1942). U potrazi za adekvatnom vizualizacijom likova, pogotovo glavnih, inspiraciju sam potražio na slikama Paje Jovanovića (1859 – 1957) i Uroša Predića (1857 – 1953), dva velika srpska majstora – kaže Petar Meseldžija.
Budući da je umetnik i ljubitelj zapadne umetnosti, dodatnu inspiraciju i podršku pronašao je u umetničkim delima majstora slikarstva i ilustracije kao što su Rembrant, Gerard Terborh, Akseli Galen-Kalela, Viliam Voterhaus, Džon Singer Sardžent, Hoakim Soroja, Norman Rokvel, Artur Rakam, Frenk Frazeta, Elen Li…
Osim vizuelne umetnosti i arhitekture, Meseldžija se inspirisao i slušajući muziku Aleksandra Borodina, Nikolaja Rimskog-Korsakova, Edvarda Griga jer mu je „pomogla da ostvari i održi kontakt sa mitološkom prošlošću“.
– Konačno, trajni izvor inspiracije i njena neprekinuta struja, ponekad suptilna, a ponekad vrlo snažna i euforična, dolazila mi je od Majke prirode. Ta velika pozornica na kojoj se drama Legenda o Baš-Čeliku odvija, priroda i njeni raznovrsni oblici, posebno drveće, pružili su mi beskrajni podsticaj, radost i ushićenje koji su bili značajni sastojci procesa stvaranja ove knjiga.
Legenda o Baš-Čeliku je priča o životu, odnosno o životnom putu. A autor zaključuje da je to priča o stadijumima razvoja ličnosti: od osnovnog upoznavanja sa sobom i okolinom, preko spoznaje svojih želja i određivanja ličnih ciljeva, do borbe na putu njihovog ostvarenja i konačnog postignuća cilja.
– Put je dug, neizvestan i trnovit. Da bi se do cilja uopšte došlo mora se ući u „mračnu šumu“, a izneti živu glavu iz nje nije lako. Za to je čoveku potrebno da poseduje, odnosno da u sebi pronađe i odneguje odgovarajuće osobine – poručuje Petar Meseldžija, koji je dobitnik mnogih nagrada, a radove je izlagao samostalno i grupno u Srbiji, Holandiji i Sjedinjenim Državama. Originali njegovih slika i crteža mogu se naći u privatnim zbirkama u Srbiji, SAD, Holandiji, Velikoj Britaniji, Belgiji, Nemačkoj, Francuskoj, Kanadi, Italiji, Švedskoj, Hong Kongu, Indoneziji i Australiji.
Bonus video: Dvorac iz bajke