Dve osobe već hospitalizovane, građani u strahu zbog potvrđenog virusa Zapadnog Nila: Stručnjaci objašnjavaju kako da znate da li vas je ujeo zaraženi komarac

Zajedno sa dolaskom leta, dolazi i strah od dosadnih komaraca, a posebno onih koji prenose virus Zapadnog Nila jer iako su mogućnosti da vas ujede zaražen insekt male, takvi slučajevi se dešavaju.

Tako je juče virus Zapadnog Nila potvrđen u jednom komarcu uhvaćenom na Čukarici odnosno u Ranžirnoj stanici „Železnik“, dok su u Srbiji ove godine već registrovana i prva dva slučaja obolevanja.

Epidemiolog dr Zoran Radovanović kaže da je najveći problem to što je teško otkriti koja osoba je zaražena, osim ako nema baš izrazite simptome.

"Radi se o tome da će od nekoliko zaraženih osoba, recimo od njih pet, samo jedan imati simptome i znake bolesti. Pritom su to dosta nespecifični simptomi, takozvani infektivni sindrom", objašnjava za Nova.rs dr Radovanović.

To su, nabraja, visoka temperatura, glavobolja, eventualno povraćanje, bolovi u mišićima i zglobovima.

"Može se javiti i mučnina, eventualno i ospa. Poenta je da samo jedan oboleli na manje od 100 dobije takozvanu neuroinvazivnu formu, odnosno da dobije upalu moždanih ovojnica i mozga. To je onda veoma ozbiljno. A ovih 99 pacijenata ustvari i ne detektujemo jer su bez simptoma. Ako imaju neke blaže simptome, oni sačekaju da prođu sami od sebe i najčešće i prođu. Tako da to nisu potvdđeni slučajevi, rutinski se ne radi dijagnostika na viruse", kaže on.

Epidemiolog misli da će u narednom periodu biti sve više zaraženih osoba.

"Trenutno imamo dva obolela pacijenta na Infektivnoj klinici, što ne znači da ih neće biti još. Sad je sezona komaraca, imaćemo sve više slučajeva negde do polovine oktobra. Svakako je veoma važno što su gradovi aktivni u akciji zaprašivanja komaraca, ali i građani treba da se čuvaju".

Kako građani da spreče da ih ujede zaraženi insekt

Epidemiolog dodaje da je važno da građani imaju razvijenu svest o komarcima i mogućnosti da su zaraženi, te da učine sve što je u njihovoj moći da spreče da do ujeda dođe.

"Izbegavajte boravak napolju u svitanje i pred zalazak sunca, tada ima najviše komaraca. To je period od 19 do 24 sata. Ako baš morate i želite da izađete, obucite odeću svetlih i nežnih boja. Pritom nosite duge rukave i nogavice. Jesu vrućine, ali sigurno svako od nas ima garderobu laganijih materijala, lanenih. Obratiti pažnju i da obuća bude zatvorenih prstiju", kaže on.

Ono što je podjednako važno, to je nanošenje repelenata na kožu.

"Postoje različiti proizvođači repelenata i preparata protiv ujeda komaraca. Mažite se, isprskajte jer ta sredstva deluju nekoliko sati i odbijaju komarce, a nas štite", navodi Radovanović.

Vredni saveti su i obezbeđenje i zaštita kuće od insekata.

"Gde god možete postavite mreže na prozore i vrata", dodaje on.

Doktorka Slavica Pantić iz jednog beogradskog doma zdravlja, opisala je za naš portal da je pre nekoliko godina imala pacijenta koji je bio zaražen virusom Zapadnog Nila.

"Pre više godina imala sam jedan takav slučaj i sećam se da je bilo neobično to što je pacijent imao izuzetno visok krvni pritisak što i nije simptom ujeda zaraženog komarca. Međutim, ispostavilo se da je on bio toliko uplašen jer ga je u mladosti ujeo pauk koji je bio zaražen nekim drugim virusom", priča nam doktorka.

Njen pacijent je prošao sa lakšim simptomima, napominje.

Osnovni simptomi

"U 80 odsto slučajeva osoba koja je inficirana nema nikakve simptome. Ta osoba ni ne zna da je inficirana, a oko 20 odsto inficiranih ima blaže simptome bolesti, kao što su simptomi kod gripa – povišena telesna temperatura, glavobolja, muka, povraćanje, malaksalost, a mogu se javiti i otečeni limfni čvorovi. To su ustvari i ključni simptomi ovog virusa", naglašava ona.

Dodaje da period inkubacije varira od tri do 14 dana.

"Oboljenje traje nekoliko dana, jako retko i nekoliko nedelja, ali kod manje od jednog procenta može da se javi teža forma ove bolesti. Postoje i drugi simptomi poput ukočenog vrata, dezorijentacije, poremećaja svesti, tuposti, paralize. Teže forme bolesti zahtevaju hospitalizaciju i kod njih je oporavak teži", objašnjava ona.

Redakcija portala Nove je nedavno pričala sa tetkom teško obolele Aleksandre, studentkinje koju je ujeo zaraženi komarac i zbog čega je završila u komi.

"Moju Aleksandru je ujeo zaraženi komarac. Njena klinička slika ukazala je na zahvaćenost moždanog stabla sa poremećajem svesti do nivoa kome, sa ugašenim refleksima moždanog stabla, razvojem respiratorne insuficijencije zbog čega je bila zavisna od respiratora, a imala je i akutnu bubrežnu insuficijenciju"; ispričala je za naš portal Aleksandrina tetka Nikolina.

I skoro godinu dana od tog ujeda, Aleksandra se nije oporavila.

"Ona je sada svesna, ali ipak ne komunicira verbalno i ima paralizu čitavog tela. Diše spontano na kanilu, ima plasiranu nazogastričnu sondu", kazala je ona.

Hitno saopštenje Sektora za ekologiju

Sektor za ekologiju i unapređenje životne sredine uputio je saopštenje građanima nakon detektovanog zaraženog komarca.

U saopštenju je navedeno da će nastaviti svakodnevno sprovođenje monitoringa brojnosti komaraca na teritoriji svih beogradskih opština, kao i suzbijanje komaraca u skladu sa vremenskim uslovima, dok će laboratorija nastaviti sa analiziranjem izlovljenih komaraca.

Naglašeno je da kišoviti vremenski uslovi pogoduju razmnožavanju komaraca, a ne pogoduju sprovođenju akcija suzbijanja zbog termolabilnosti preparata.

Upućen je i apel na građane da isprazne eventualna skladišta vode u dvorištima, kao što su podmetači za saksije, gume, stara burad, koji su idealna mesta za razmnožavanje komaraca, kao i da koriste propisane preparate za septičke jame ukoliko ih poseduju.

Ako primetite više komaraca nego obično

Ukoliko građani primete povećanu brojnost komaraca na određenom lokalitetu, o tome mogu da obaveste Servisni centar Grada Beograda na broj telefona 11-0-11 radnim danima od 7 do 22 sata, i subotom od 8 do 14 sati, i dopisom na imejl adrese [email protected] i [email protected], kao i porukom na zvaničnu Instagram stranicu preduzeća @gradska_cistoca_beograd, i pozivom na broj telefona Sektora za ekologiju i unapređenje životne sredine 011/30-54-039.