Mnogi ga smatraju hlebom za siromašne, ali priča o „Savi“ je mnogo zanimljivija: Evo kako je nastao hleb i od čega se pravi

U vreme kada se danas popularni beskvasni, crni i bezglutenski hlebovi gotovo nisu ni pominjali, kupci su najviše tražili klasičnu belu veknu. Crni hleb nije uživao naročitu popularnost, dok se kvalitet belog hleba pomno procenjivao.

Starije generacije verovatno se sećaju i kupaca koji su vekne pritiskali rukama kako bi proverili koliko su sveže i mekane. Takva praksa nije bila naročito higijenska, kao ni tadašnji način transporta, jer se hleb često dopremao u poluotvorenim gajbicama i bio izložen različitim spoljašnjim uticajima.

Upravo u tom periodu nastao je proizvod Beogradske pekarske industrije koji je opstao do danas. Reč je o belom hlebu „Sava“, prepoznatljivom po obliku, zasečenoj površini i standardnoj gramaži od 500 grama.

Tokom godina „Savu“ je počela da prati reputacija jeftinog hleba namenjenog prvenstveno ljudima sa manjim primanjima. Međutim, njegova niska cena nije bila posledica lošijeg kvaliteta, već činjenice da je reč o osnovnoj životnoj namirnici čija je cena morala da ostane dostupna širokom krugu potrošača.

Cena „Save“ nije prepuštena tržištu

Najvažnija posebnost ovog hleba ni danas nije njegov recept, već način na koji se određuje njegova cena.

Država je posebnim uredbama ograničava kako bi osnovna vekna ostala dostupna što većem broju ljudi. Prema pravilima navedenim u uredbi, „Savu“ danas mogu da proizvode različiti proizvođači koji ispunjavaju propisane uslove.

Proizvođači hleba dužni su da najmanje 30 odsto proizvodnje čine vekne ovog tipa. Maksimalna proizvođačka cena iznosi 55,74 dinara, dok je najviša maloprodajna cena 65 dinara. Trgovačka marža ne može biti veća od šest odsto.

Propisano je i da najmanje 30 odsto hleba koji se nalazi u prodaji mora da bude upravo ovaj tip vekne.

Od čega se pravi „Sava“

Osnovu recepture čini brašno tipa 500, uz vodu, so, kvasac i aditive. Više od petine sadržaja vekne čini voda.

Kao i većina svežeg hleba, „Sava“ vremenom gubi mekoću i svežinu, ali se podgrevanjem može učiniti prijatnijom za jelo i nekoliko dana nakon kupovine.

Kada je reč o nutritivnoj vrednosti, 100 grama ovog hleba ima približno 270 kilokalorija. To je otprilike upola manje od energetske vrednosti iste količine čokolade.

Najveći deo njegove nutritivne vrednosti čine ugljeni hidrati, ali 100 grama „Save“ sadrži i između sedam i deset grama proteina, uz manje količine masti i vlakana.

Zbog toga priča o „Savi“ nije samo priča o jednoj vekni. Ona govori i o vremenu u kojem je cena hleba bila jedno od glavnih merila životnog standarda, ali i o proizvodu koji je decenijama kasnije ostao prisutan na rafovima upravo zato što država njegovu cenu i dostupnost i dalje posebno reguliše.

Izvor: Kaldrma