"Izgubili su tatu sa 12 godina": Supruga Dragoslava Lazića o njegovim poslednjim danima i blizancima koje je dobio u 76. godini

Glumica Dragana Turkalj koju publika najbolje pamti po ulozi u seriji "Seljaci" otvoreno je govorila o tome kako se snalazi sa dvoje dece nakon smrti 32 godine starijeg supruga.

Dragoslav je u 76. godini dobio blizance, koji su imali svega 12 godina kada im je otac preminuo.

Dragana je uz njega provela poslednjih trideset godina, a zbog njegove bolesti je zanemarila karijeru i posvetila se porodici.

- I tu nije bilo dvojbe nikada. Dok je Dragoslav bio bolestan, ja sam brinula o njemu i smatrala sam da je to nešto najvažnije što radim, i najvrednije i najčestitije. A sada su mi deca vrlo važna. Sada, kada su bez tate, u periodu puberteta, nije lako. Dečak i devojčica pune 14 godina. Izgubili su tatu sa 12. Treba prosto prebroditi sve te muke koje nisu lake, ono što se dešava u njima, što se dešava oko nas. Tako da, za sada, pišem. Pišem nešto za decu. I mislim da to što mi sin govori: “Mama, molim te, piši nešto o tinejdžerima, toga tako malo ima”, jeste nešto što traži da bude zapisano, možda nekad i snimljeno. Jer to je prosto život. A mislim da to, kad prođe, svi zaboravimo, kao:”Nije važno”. Ali evo, ja sad živim to i mislim da je to jedna neiscrpna tema i da mnogi mogu da nauče nešto o tome. Još nešto sam počela da radim, da pišem scenarije. Jedan društveno angažovan film bih volela da se snimi, baš povodom ljudi, odnosno porodica koje neguju bolesne. O tome se jako malo piše. Dosta se ljudi stide da pričaju o tome. A kada je jedan čovek bolestan u porodici, onda je cela porodica bolesna. I treba pričati o tome, treba razumeti te ljude, treba ispričati te neke situacije, da prosto ljudima bude lakše da shvate da i drugi tako kroz to prolaze, da nisu jedini, da im treba podrška i da treba da je potraže i da je to potpuno u redu - otkriva umetnica za Blic.

Glumica je iskreno govorila i o braku sa rediteljem, kao i kako izgleda njen život nakon njegove smrti.

- Ja sam Dragoslava volela, poštovala i divila sam mu se. Proveli smo 30 godina zajedno. Imala sam 26 kad sam ga upoznala. Dobili smo blizance kada je Dragoslav imao 76 godina. Pored njega sam rasla, sazrevala i učila. Bio je najdivniji čovek koga sam ja upoznala. I dan-danas, kad pričam o njemu, mislim, teško je što ga nema. Odem na groblje, pričam sa njim, a nastavim da pričam i uveče. Molim ga da mi da snagu. Svakog dana skoro deci nešto pomenem, kako bi tata rekao, na koji način da prevaziđemo neku situaciju, kako da njima bude lakše. Jer sada, kad se pominje njihov tata, njegov rad, ume to da bude i teško. Jesu ponosni, radosni, i tek sada gledaju ono što je on radio. Ranije su bili manji, pa nisu to shvatali. Sada, kad čuju neke lepe reči o tati, vidim ponos, ali ume tu i suza da bude u oku i tuga.