Zašto morska kornjača napada kupače u Jadranu? Stručnjaci imaju tri moguća objašnjenja

Od 22. jula na području Kaštela zabeleženo je najmanje pet slučajeva ugriza. Poslednji se dogodio 9. avgusta na plaži Miljenko i Dobrila u Kaštel Lukšiću, gde je glavata želva prišla mladiću s leđa i ugrizla ga za donji deo leđa, ostavljajući ranu koja je krvarila.

Iako su ovakvi incidenti izuzetno retki, stručnjaci upozoravaju da ugriz glavate želve nije bezazlen. Ove životinje imaju izuzetno snažan kljun kojim drobe školjke, ježeve i drugu hranu sa morskog dna, pa povrede ljudi mogu uključivati podlive, nagnječenja i otvorene rane.

Ipak, mnogo veća misterija ostaje samo ponašanje životinje.

Plavi svijet: Tri moguća razloga za napade

Stručnjaci Instituta Plavi svijet iz Lošinja naveli su nekoliko mogućih objašnjenja za neuobičajeno ponašanje kornjače u Kaštelima.

Kako su objasnili za Jutarnji list, do ugriza može doći zbog samoobrane ukoliko ljudi uznemiravaju životinju, zbog teritorijalnog ponašanja odraslih mužjaka tokom sezone parenja, ali i ako se određena jedinka navikla da od ljudi dobija hranu i zbog toga počela sama da im prilazi.

„Nekoliko je razloga zbog kojih može doći do ovakvih incidenata, poput samoobrane u slučaju uznemiravanja od strane ljudi, teritorijalnosti odraslih mužjaka u sezoni parenja ili očekivanja hrane od strane ljudi ukoliko je jedinka na to navikla“, poručili su iz Instituta Plavi svijet, prenosi Jutarnji list.

Istovremeno naglašavaju da morske kornjače po svojoj prirodi nisu agresivne i da uglavnom ne pokušavaju da uspostave kontakt sa ljudima.

Zbog toga su kupačima savetovali da se životinji ne približavaju, da ne pokušavaju da je dodiruju ili uznemiravaju i da joj omoguće da se slobodno udalji.

U Institutu očekuju da će kornjača vremenom sama napustiti to područje.

Tutman: Ovo ponašanje potpuno je neuobičajeno

Da se radi o ponašanju koje nije karakteristično za glavate želve smatra i dr Pero Tutman iz Instituta za oceanografiju i ribarstvo u Splitu.

On je za Portal.hr rekao da je za stručnjake veoma neobično da kornjača sama napada ljude.

„To je potpuno neuobičajena situacija. Nije karakteristično za njih da napadaju ljude. One nisu agresivne jer nisu takva vrsta predatora“, objasnio je Tutman.

Kako je naveo, glavate želve hrane se sasvim drugim organizmima i ne love ljude niti velike životinje. Ne hrane se čak ni ribama na način na koji to rade grabljivice, jer su ribe mnogo brže od njih.

Prema njegovim rečima, njihov osnovni mehanizam odbrane nije napad – već beg.

Kada primete čoveka ili plovilo, kornjače po pravilu zarone i udalje se. Upravo zbog toga slučajevi iz Kaštela toliko zbunjuju stručnjake.

Tutman je ostavio otvorenom i mogućnost da je reč o istoj jedinki koja je ranije učestvovala u sličnim incidentima na području Čiova.

On je naglasio i da Kaštelanski zaliv nije tipično područje za polaganje jaja glavate želve. Ove životinje za gnežđenje uglavnom biraju peščane plaže na kojima mogu da zakopaju jaja.

Moguće da mužjak brani ženku

Drugačiju hipotezu iznela je Milena Mičić iz pulskog akvarijuma, koji se bavi i zbrinjavanjem povređenih glavatih želvi.

Kako je objasnila za Jutarnji list, moguće je da je reč o mužjaku koji u ovom trenutku pokazuje teritorijalno ponašanje zbog ženke.

„Postoji mogućnost da se radi o mužjaku koji brani ženku. Čeka li je zbog oplodnje ili je ona u toku, to ne možemo znati, ali moguće je da je zbog toga u ovom trenutku teritorijalan“, rekla je Mičić.

Ona ipak naglašava da glavate želve inače nisu teritorijalne životinje, već migratorna vrsta koja prelazi ogromne udaljenosti.

Zbog toga smatra da je ponašanje životinje u Kaštelima najverovatnije privremeno i da bi moglo trajati još nekoliko dana ili najviše nekoliko nedelja.

Prema njenoj proceni, najbolje rešenje bilo bi postavljanje jasnih upozorenja na plažama i privremeno izbegavanje kupanja na mestima na kojima se životinja redovno pojavljuje.

Mičić podseća da kornjače imaju veoma snažan kljun. One nisu lovci koji jure za ribama, već sa dna mora uzimaju školjke, ježeve i drugu hranu koju upravo tim kljunom drobe.

Zato čak i jedan ugriz može da izazove ozbiljnu povredu.

Ona podseća i da je severni Jadran prirodno hranilište ovih životinja i da ljudi moraju da prihvate činjenicu da tokom leta u moru mogu da se pojave različite divlje vrste.

Prema njenim rečima, najbezbednije je područje jednostavno izbegavati dok životinja sama ne ode.

Problem je što kornjača prilazi i ljudima koji je ne diraju

Jedno od pitanja koja dodatno komplikuju pokušaj objašnjenja jeste činjenica da su pojedini kupači tvrdili da nisu ni pokušavali da priđu kornjači.

Majka mladića koji je početkom avgusta ugrizen u Kaštel Lukšiću rekla je za Jutarnji list da je životinja njenom sinu prišla s leđa.

Prema njenim rečima, kornjača se duže vreme zadržava na istom području, izranja neposredno pored kupača i povremeno im prilazi.

Upravo takvi slučajevi otežavaju pretpostavku da se svaki ugriz može objasniti običnom samoodbranom zbog uznemiravanja životinje.

Zato stručnjaci zasad ne nude jedno definitivno objašnjenje, već nekoliko mogućih razloga – od privremene teritorijalnosti i sezone parenja do navikavanja životinje na prisustvo ljudi ili hranu.

Oglasilo se i Ministarstvo

Nakon petog zabeleženog ugriza oglasilo se i hrvatsko Ministarstvo zaštite okoliša i zelene tranzicije, koje je saopštilo da prati situaciju zajedno sa stručnjacima.

Iz Ministarstva su potvrdili da je ponašanje kornjače neuobičajeno, ali upozorili da njeno hvatanje i uklanjanje sa područja Kaštela za sada nije opcija.

Glavata želva, odnosno Caretta caretta, strogo je zaštićena divlja vrsta.

Kako su naveli, činjenica da se životinja nalazi u plićaku, neposredno uz plažu ili unutar prostora označenog za kupače ne znači da je napustila svoje prirodno stanište.

„Prostori za kupanje su način na koji ljudi organizuju korišćenje mora, ali more je istovremeno prirodno stanište brojnih vrsta“, poručili su iz Ministarstva, prenosi Morski.hr.

Ni premeštanje životinje na otvoreno more ne smatra se jednostavnim rešenjem.

Iz Ministarstva objašnjavaju da hvatanje i transport predstavljaju veliki stres za životinju i da takva intervencija mora imati jasno stručno opravdanje.

Osim toga, čak ni fizičko premeštanje ne garantuje da se kornjača neće ponovo vratiti na isto područje.

Upozorenja na plažama i oprez kupača

Ministarstvo je lokalnim vlastima u Kaštelima preporučilo da na mestima gde se kornjača pojavljuje postave jasna upozorenja za kupače.

Građanima je savetovano da se, ukoliko ugledaju kornjaču dok su u moru, mirno udalje i izađu na obalu.

Zabranjeno je životinju hvatati, progoniti, hraniti ili joj na bilo koji način ograničavati kretanje.

Stručnjaci Instituta Plavi svijet daju praktično iste preporuke – ne prilaziti životinji, ne dodirivati je i ne blokirati joj put prema otvorenom moru.

Za sada, međutim, ne postoji potpuno potvrđen odgovor na pitanje zbog čega upravo ova kornjača pokazuje ponašanje koje je toliko netipično za njenu vrstu.