Pesmu koja će kasnije postati jedan od najvećih hitova Olivera Dragojevića, Džiboni u početku nije želeo da da nikome. Za njega je imala potpuno lično značenje. Priča o nastanku „Cesarice“ vezana je za jednu lokaciju u Splitu, koja je za Džibonija imala posebno mesto u životu. Upravo na tom mestu, kako je ispričao, nastala je pesma koja će godinama kasnije postati muzički klasik.

„Tu je bio balkon i zelena kanta od škovaca. Ja sam tu napisao pesmu ‘Cesarica’“, prisetio se Džiboni.

Zanimljivo je da je isto mesto bilo važno i njegovom ocu, legendarnom Šjor Ljubi Stipišiću. Dve decenije pre nego što je Džiboni napisao „Cesaricu“, njegov otac je upravo tu stvorio pesmu „Dalmatino, povišću pritrujena“.

„A ’72., 20 godina pre, stari Šjor Ljubo Stipišić napisao je pesmu ‘Dalmatino, povišću pritrujena’ na istoj lokaciji“, otkrio je Džiboni.

Međutim, okolnosti u kojima je nastala „Cesarica“ bile su daleko od glamura. Džiboni je tada prolazio kroz težak period i nije imao mnogo toga da ponudi voljenoj osobi.

„Kako sam bio egzistencijalno raskliman, kako bi se drukčije izrazio. Ništa svojoj curi nisam mogao kupiti, nego joj napisati pismo“, rekao je kantautor.

Upravo zato pesma u početku nije bila namenjena ni prodaji, ni poklanjanju. Ona je, kako je Džiboni objasnio, već bila poklonjena.

„Ta pesma nije bila ni za prodaju ni za darivanje, jer ona je već darovana bila“, istakao je.

Džiboni je tada bio toliko vezan za pesmu da je nije želeo deliti sa drugima. Ipak, jedan čovek uspeo je da ga ubedi da je upravo ona pesma koju mora da čuje publika, bio je to Oliver Dragojević.

Džiboni je ispričao da se Oliver potpuno zaljubio u pesmu kada ju je prvi put čuo.

„A ja kakav sam takav, ja sam malo egomanijak. Morao sam njemu da se pohvalim, pohvalio mu se s jednom pesmom kojom se nisam smeo pohvaliti, a u koju se on smrtno zaljubio“, prisetio se.

U jednom trenutku Oliver je lično došao kod Džibonijevog oca kako bi dobio dozvolu da pesma postane njegova.

„I jedan dan ovde uplovljava crna Toyota Celica, ode među ovim fićama, škoda... Barba Oliver Dragojević dolazi gore i penje se i pita Šjor Ljubu da mu da dozvolu da ta pesma, u koju se zaljubio, bude njegova. Morao je to da peva, jer je to najbolje što je on u životu čuo“, ispričao je Džiboni.

Iako su pokušavali da mu objasne koliko je pesma lična i da nije nastala za tržište, Oliver je, kao veliki romantik, razumeo njenu emociju.

„Mi to mu ne možemo objasniti, jer to je deo romansa, ti si romantičan čovek, ti to moraš razumeti. I na kraju je razumeo“, rekao je Džiboni.

„Cesarica“ je nakon toga, zahvaljujući Oliverovoj interpretaciji, postala vanvremenski hit i jedna od najprepoznatljivijih pesama hrvatske muzike.

Ipak, Džiboni ni danas ne krije da mu nije lako kada čuje brojne druge verzije pesme. Smatra da su pojedini izvođači izgubili njenu prvobitnu emociju.

„Moje kolege špijuni, koji su čuli tu pesmu i to totalno iskasapili. Oni su od te krave napravili toliko šnicela i to toliko toga možete čuti na radiju da je meni za poludit“, rekao je kroz šalu, ali i dozu frustracije. Ipak, bez obzira na sve verzije i interpretacije koje su usledile, „Cesarica“ je opstala, piše Mondo.

Tekst pesme "Cesarica"

Zlatni konci litnje zore

Dosli su u njene dvore

Da bi moju jubav budili

Svitlo nek joj ljubi lice

Lipo ka u cesarice

Kad je ja ne mogu jubiti

Zlatna mriza njenog tila

Dusu mi je uvatila

Da je baci nazad u more

Svake noci prije zore

Dolazin u njene dvore

Bile dvore moje pokore

Cilega zivota ja san tija samo nju

Da do njenog srca nadjem put

Cilega zivota moje tilo je bez nje

Ka cvice bez vode

Zlatna mriza njenog tila...

Cilega zivota ja san tija samo nju...