Godinu dana od talasa masovnih hapšenja: Kako je represija postala deo studentskog aktivizma

Generalna sekretarka KOMS-a Milica Borjanić za Mašinu je ranije rekla da mladi većinom učestvuju na protestima i zainteresovani su za politička dešavanja više nego ikad, uprkos represiji.

U izveštaju mladi kao najveće uzroke nasilja prepoznaju lošu kaznenu politiku prema nasilnicima i odustvo i pad društvenih vrednosti u Srbiji, a zabeleženo je i nisko poverenje u institucije, koje je niže od tri, na skali od jedan do pet.

Kao odgovor na pritiske, hapšenja i oblike institucionalne repesije sa kojima su se suočavali studenti nastao je Akademski krizni centar (AKC). AKC funkcioniše kao operativna mreža podrške koja povezuje studente, nastavnike i saradnike sa advokatima i pravnim timom koji pružaju pravnu pomoć.

Od osnivanja do danas, AKC je intervenisao u preko 150 slučajeva.

Sličan broj zabeležile su i Građanske inicijative preko programa Građanska inicijativa ŠTIT, koji služi za prijavljivanje slučajeva represije i pravnu pomoć.

Dragoslava Barzut iz Građanskih navodi da su najčešći slučajevi koje su građani prijavljivali fizički napadi. Najviše prijava koje je policija podnosila protiv mladih odnose se na narušavanje ustavnog poretka, narušavanje javnog reda i mira, nasilničko ponašanj ili napad na policiju, a ŠTIT je prikupio ukupno 140 ovakvih slučajeva.

Međutim, Barzut naglašava da ovaj broj ne predstavlja ukupan broj mladih koji su u tom periodu privedeni ili uhapšeni.

Barzut kaže da poslednjih godina, otkad su počeli studentski protesti, konstantno dobijaju pozive.

„Nekada imamo zatišje, ali na nedeljnom nivou bude bar jedan do dva slučajeva. Broj je mnogo veći kada se održavaju konkretni protesti, na primer kada je bio prvi protest u Novom Sadu bilo je dosta slučajeva, posle Slavije takođe. Za prošlogodišnji protest u Valjevu primili smo 40 slučajeva, od čega je 27 pokrenulo postupke protiv policije“, dodaje Barzut.

Dragoslava navodi da se u poslednje vreme javlja puno mladih osoba zbog psihološke podrške i dodaje da su napadi na advokate sve učestaliji, što ranije nije bio slučaj.

Advokat Marko Pantić za Mašinu kaže da su intenzivniji pritisci na mlade počeli još 2023. godine.

„Iz mog iskustva ne mogu da kažem da su pritisci usledili nakon studenstkih protesta, bilo ih je i ranije, ali od 2023. pa sve do sad nije prošao protest da neko nije bio uhapšen ili procesuiran. Građani su najčešće privođeni zbog dela Nasilje na sportskoj priredbi“, kaže Pantić.

Nakon protesta 28. juna prošle godine, širom Srbije je, kao reakcija na policijsku represiju te večeri u Beogradu, usledila građanska neposlušnost i protesti su postali radikalniji.

Za vreme građanske neposlušnosti studenti su bili najčešća meta hapšenja.

Na pitanje zašto su studenti privođeni, a potom isti dan pušteni na slobodu, advokat objašnjava da je u pitanju „političko zastrašivanje“, kako bi studenti odustali od protesta i sklonili se sa ulica.

„Ubeđen sam da je to bilo čisto zastrašivanje. Cilj je, pre svega, bio da se zastraši osoba koja je privedena i pokaže joj da može da odgovara, potom da se zastraše porodice, a na kraju i drugi studenti“, zaključuje advokat.