Povrće širom sveta polako nestaje, a posledice po naše zdravlje mogle bi biti ozbiljne

Istovremeno, uzgajamo sve manji broj različitih vrsta i sorti povrća, što dodatno smanjuje raznovrsnost naše ishrane.

Novo istraživanje, koje je međunarodni tim stručnjaka za ishranu, poljoprivredu i botaniku objavio u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, ukazuje na to da bi očuvanje i veće korišćenje biološke raznovrsnosti povrća moglo da bude važno kako za zdravlje ljudi, tako i za zdravlje planete.

Poljoprivredni naučnik Marten van Zoneveld, koji je predvodio istraživanje dok je radio u Svetskom centru za povrće, smatra da postojeći pristup poljoprivredi nije dovoljan da bi se rešili globalni problemi u ishrani.

„Rešenje nije samo u tome da uzgajamo više povrća. Potrebno je da uzgajamo i više različitih vrsta povrća“, kaže on.

Kako objašnjava, veliki deo raznovrsnosti koja nam je potrebna još postoji u tradicionalnim sortama i njihovim divljim srodnicima. Zato je sada najvažnije da se te biljke pravilno sačuvaju kako bi u budućnosti mogle da se koriste za raznovrsniju ishranu u uslovima klimatskih promena.

Istraživanje pokazuje da zanemarujemo veliki broj vrsta povrća bogatih mineralima i vitaminima, od kojih bi neke, u zavisnosti od dela sveta, mogle čak bolje da odgovaraju lokalnim uslovima za uzgoj.

Ljudi širom sveta u proseku jedu oko 40 odsto manje povrća nego što se preporučuje za zdravu ishranu.

To posebno zabrinjava jer je nedovoljan unos povrća među pet najvažnijih faktora rizika povezanih sa ishranom koji doprinose globalnom opterećenju bolestima.

Kada nema dovoljno novca, povrće je često među prvim namirnicama koje ljudi izbacuju sa spiska za kupovinu. Ni poljoprivrednicima ono nije uvek privlačno, jer ga često smatraju finansijski rizičnijim od drugih useva zbog toga što je lako kvarljivo i ima kratak rok trajanja.

Pre industrijalizacije poljoprivrede, za ishranu se uzgajao mnogo veći broj biljaka nego danas.

Na primer, postoji više od 4.000 različitih sorti krompira, ali se u Sjedinjenim Američkim Državama u širokoj upotrebi nalazi svega između pet i osam sorti.

Veštačka selekcija, uzgoj ogromnih monokultura za masovnu proizvodnju, genetske modifikacije, ali i način na koji su organizovani savremena poljoprivreda i lanci snabdevanja, postepeno su smanjivali broj različitih vrsta i sorti povrća koje stižu na naše trpeze.

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu procenjuje da je 24 odsto analiziranih divljih srodnika povrtarskih kultura, posmatranih na nivou vrste, ugroženo izumiranjem.

Gubitkom genetske raznovrsnosti povrća ne gubimo samo različite biljke i hranljive materije koje one sadrže. Smanjujemo i mogućnost da poljoprivredne kulture prilagođavamo promenljivim klimatskim uslovima.

„Nekoliko vrsta, poput zelene salate, luka i paradajza, postale su globalne kulture i deo ishrane ljudi širom sveta“, navode Van Zoneveld i njegove kolege.

Međutim, mnoge druge vrste, poput lisnatog povrća poznatog na engleskom kao spider plant, zatim slippery cabbage i gorke dinje, uglavnom sadrže više mikronutrijenata i bolje su prilagođene teškim uslovima sredine i područjima sa ograničenim resursima. Uprkos tome, dostupne su uglavnom samo u određenim regionima i veoma često potpuno zanemarene u velikim prehrambenim politikama i strategijama.

Spider plant je tamnozeleno lisnato povrće koje se uzgaja u Africi i koje je prepoznato kao biljka otporna na posledice klimatskih promena. Istovremeno sadrži veliki broj važnih hranljivih materija.

Ipak, istraživači navode da se trenutno u bankama gena čuva samo mali broj lokalnih sorti, uz velike praznine u postojećim kolekcijama. To ograničava oplemenjivanje biljaka i razvoj poboljšanih sorti koje bi mogle da se proizvode u većem obimu.

Slippery cabbage je jedno od najpopularnijih tamnozelenih lisnatih povrća na Pacifiku, a istraživači smatraju da bi moglo naročito da doprinese boljoj ishrani žena i dece.

Gorka dinja je još jedna biljka otporna na klimatske izazove, popularna u Aziji i na Karibima. Ima veliki broj divljih srodnika, za koje naučnici veruju da bi mogli da pomognu u unapređivanju poljoprivrednih kultura u tropskim krajevima.

Tu je i dobro poznata bundeva, koja može da podnese sušu i visoke temperature, a istovremeno daje plodove bogate beta karotenom. Uprkos njenom velikom komercijalnom značaju, istraživači upozoravaju da se njeni genetski resursi nedovoljno koriste i slabo čuvaju.

Naučnici smatraju da bi upravo ove četiri vrste mogle da budu veoma dobra polazna tačka za povećavanje raznovrsnosti poljoprivrednih kultura u različitim regionima. Međutim, mogućnosti su mnogo veće jer postoje brojne druge zanemarene biljke.

Problem je u tome što moramo da počnemo više da ih uzgajamo i jedemo pre nego što nestanu.

„Gubitak biološke raznovrsnosti kod ovih, ali i više od 1.480 drugih vrsta povrća, događa se upravo u trenutku kada je globalnim prehrambenim sistemima hitno potrebna veća raznovrsnost“, zaključuju istraživači.

Prema njihovom mišljenju, povezivanje različitih napora kroz jednu globalnu inicijativu pomoglo bi da lokalne i regionalne aktivnosti zaista dovedu do poboljšanja ishrane, kako na lokalnom, tako i na svetskom nivou.

Ipak, nešto možemo da uradimo i sami kako bismo povećali raznovrsnost svoje ishrane.

Oni koji vole baštovanstvo mogu da potraže stare, tradicionalne i lokalne sorte povrća i pokušaju da ih uzgajaju u svojoj bašti.

Čuvanje semena povrća koje smo sami uzgojili kako bismo ga ponovo posadili naredne godine još je jedan dobar način očuvanja biološke raznovrsnosti. Vremenom je čak moguće dobiti i sopstvene, jedinstvene varijante biljaka.

Kupovina na pijacama i kod manjih, nezavisnih prodavaca takođe može da bude dobar način da pronađemo više različitih vrsta povrća i voća i uvedemo ih u svakodnevnu ishranu.

Možda među njima otkrijemo i neku novu omiljenu namirnicu.

Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu PNAS.