Šta je sve preživeo Beogradski sajam?

Hroničari su zabeležili da je još 1935. godine Beogradska opština ustupila besplatno, na pedeset godina, na levoj obali Save, 36,33 hektara zemljišta za izgradnju sajma (današnji prostor Sajmišta). Sredstvima zajma od Opštinske štedionice, prilozima beogradskih banaka, zadužbina, preduzeća, beogradskih privrednih komora i dobrotvornim prilozima građana, u toku 1937 (tačnije, uglavnom u toku tromesečne građevinske sezone) izgrađeni svi objekti, ukupno 26 paviljona, pa je Prvi beogradski sajam svečano otvoren i održan od 11. do 23. septembra 1937. godine.Sajamska delatnost je cvetala, širila se i ustoličavala kao svetski događaj sve dok je na tragičan način nije prekinuo Drugi svetski rat, koji je od sajmišta napravio koncentracioni logor, a potom ga i skoro potpuno razorio. Tokom posleratne obnove i izgradnje Beogradski sajam nije bio na listi prioriteta, pa to pitanje niko nije ni postavljao, a sporadične izložbe sajamskog profila počele su da se održavaju na drugim gradskim lokacijama. U međuvremenu se odustalo od zamisli predviđene planom razvoja Beograda da se novi sajamski prostor podigne na Novom Beogradu, nekoliko kilometara uzvodno od njegovog predratnog mesta.

Novu istoriju Beogradskog sajma, na današnjoj lokaciji, označila je posebna komisija formirana 1952. sa zadatkom da ispita mogućnosti za obnovu rada. Već sledeće godine, od tri moguće lokacije izbor je pao na prostor na kome se Beogradski sajam nalazi danas, doneta je odluka o obnavljanju idejnog plana za izgradnju, na kojem je, 1954. godine, za najbolji proglašen projekat arhitekata Milorada Pantovića i Vladete Maksimovića i konstruktora-konsultanta inženjera Branka Žeželja.Od tog trenutka (pa do zvaničnog početka rada, otvaranja prvog Sajma tehnike 1957), prve radove na uređenju zemljišta izveli su beogradski srednjoškolci u sklopu omladinskih radnih brigada, da bi ih na terenu, prema projektu koji je razradilo 89 inženjera i tehničara, nasledilo pet velikih građevinskih preduzeća, među kojima Rad, Trudbenik i Tunelogradnja, te 46 zanatskih i specijalizovanih firmi, sa 2.500 radnika i pod rukovodstvom 180 inženjera i tehničara.Tokom proleća 1957. godine Beograd i svet bili su svedoci nastajanja jednog neverovatnog i do tada nepojmljivog građevinskog poduhvata, i u konstruktorskom i u ambijentalnom pogledu. Pod vedrim nebom nastajao je čitav jedan grad sa objektima zapanjujućih razmera. Ipak, dok su radovi još uvek bili u toku, a skele još uvek na objektima, doneta je odluka da "pretpremijerno" sajamsko zagrevanje počne već 7. juna, i to u hali 3, gde je otvorena Izložba energetike i elektroprivrede Jugoslavije. Ova izložba trebalo je da predstavlja organizacionu i tehničku vežbu, pripremu i proveru za reprezentativan doček pre svega inostranih izlagača i posetilaca, do čega će doći dva i po meseca kasnije.

Može se reći da se čitava država bila saživela sa tim prvim sajmom. Mediji, tačnije štampa, radio i "Filmske novosti", bez prestanka su izveštavali o pripremama, učesnicima, stanju građevinskih radova, pogodnostima za buduće posetioce... Pogotovo jer je četrdeset dana pre otvaranja Sajma tehnike sav izložbeni prostor bio rasprodat.A onda je, konačno, kucnuo i taj čas. Prvi posleratni sajam - i to Međunarodni sajаm tehnike - širom je otvorio kapije 23. avgusta 1957. Za istoriju će ostati podatak da je na sajmu učestvovalo 1.500 izlagača, 650 domaćih i 850 stranih iz 28 zemalja sveta. Samo svečanom otvaranju je, pored brojnih visokih gostiju iz zemlje i inostranstva, prisustvovalo preko 5.000 zvanica, a tokom deset dana trajanja sajamske hale je posetilo čak 1.150.000 posetilaca.Najpoznatija Hala 1, građena po konstruktivnom sistemu inženjera Branka Žeželja, bila je univerzalna dvorana sa tada svetskim rekordom u rasponu kupole od prednapregnutog betona, 109 metara. I hale 2 i 3 predstavljale su neverovatna rešenja primenom armiranobetonskih ljuski, pa je debljina krovne konstrukcije mogla da bude proračunata na samo 9 cm na rasponu od 48 metara. U tom segmentu neverovatna i revolucionarna rešenja doneo je Milan Krstić.Druga faza izgradnje Beogradskog sajma počela je 1966. godine kada su izgrađene hale 7, 8 i 9 i kej na obali Save. Iste godine tek izgrađene hale su izgorele u požaru, a podignute su ponovo sledeće godine, kada su završene i hale 10, 11 i 12.

Deset godina kasnije, 1975, tokom treće faze izgradnje Beogradskog sajma, završena je današnja hala 4, grandiozna i po dimenzijama i po rastućim potrebama Sajma za izložbenim prostorom. Time je izgradnja Beogradskog sajma bila kompletirana.Izložba "Beogradski sajam: Inovativnost tehnologije, arhitekture i kulture“, biće otvorena u u Galeriji nauke i tehnike SANU u ponedeljak, 8. novembra, i trajaće do 26. novembra.Postavka je realizovana u organizaciji Udruženja "Kolektiv arhitekata" i kompanije "Beogradski sajam", a posetiocima će biti predstavljen istorijat Sajma, kao i njegov tehnološki, arhitektonski i kulturološki značaj u lokalnim i svetskim razmerama. Izložba treba da podseti na izuzetnost ovog kompleksa, kao i na vrednosti koje bi trebalo da trasiraju njegov budući razvoj.Bonus video: Super automobili 2021. godine

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apsuperautomobili2021ds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2305194"]