Gost ovogodišnjeg filmskog festivala „Slobodna zona“ je nagrađivani švedski reditelj i novinar Fredrik Gertten. U subotu 6. novembra beogradska publika će biti u prilici da u Dvorani Kulturnog centra, pogleda njegov film „Zlato Johanesburga“ a potom i da razgovara sa autorom. Fredrik je film režirao zajedno sa Sylvijom Vollenhoven.
Rudnici Johanesburga su proizveli trećinu celokupnog zlata iskopanog u istoriji čovečanstva. Međutim, sada ponestaje zlata, rudnici se raspadaju i grad se suočava sa ekološkom noćnom morom: gomilom radioaktivnog otpada koji zagađuje vazduh i pretvara vodu u otrov. Film prati borbu Mariette Liefferink, njen put od domaćice do jedne od sto najuticajnijih osoba u rudarstvu. „Zlato Johanesburga“ je višestruki ekspoze rudarskog zagađenja, a ujedno i priča o bogatstvu, ljudskoj ambiciji i modernoj Africi.
Možda niste upoznati, ali vaš film u Srbiju dolazi u pravom trenutku u sred borbe stanovništva protiv dolaska jedne velike svetske korporacije koja bi u Srbiji vršila iskopavanje litijuma. Kako se zaštiti od ovakve vrste eksploatacije pre svega prirode a onda i stanovništva?
– Znam da je film „Zlato Johanesburga“ relevantan u mnogim zemljama, svedoci smo trke za iskopavanjem minerala širom sveta. Upravo otvaranje rudnika litijuma stvara sukobe u mnogim lokalnim zajednicama. Mislim da naš film može poslužiti u nekoj debati na tom lokanom nivou. Oblast Johanesburga je živi primer štete koju priroda i ljudi plaćaju zbog istraživanja minerala. Da bi sanirala ekološku štetu tog područja kompanija bi morala da plati više od ukupnog profita, to bi bilo u visini iznosa eksploatacije rudnika zlata u narednih sto godina. Dakle, pre nego što počnete da rasturate okoliš i narušavate pejzaž, dobro razmislite o šteti koju će buduće generacije morati da plaćaju.
Priča koju ste ispričali u filmu je zaista veoma, veoma potresna i ima jaku poruku. Ona je jasna ali bih voleo da čujem neku vašu formulaciju iste?
– Za mene su važne dve stvari. Prvo: razmisli pre nego što počneš da kopaš rudnik. Nagrada u tom slučaju može biti veća od prihoda. Prihodi imaju tendenciju da neke ljude učine bogatima, dok drugi jednostavno moraju da rade. Drugo: priča o Mariette, junakinji ovog filma, baki koja odlučuje da se bori je veoma inspirativna. Svako može napraviti razliku. Mariette se bori znanjem, koristeći naučna saznanja. Ona je Greta Thunberg druge generacije.
Kako je proteklo snimanje filma na lokaciji?
– Nakon što smo snimali na vrhu te planine od prašine, osetio sam posledice udisanja tih čestica u svom telu. Trebalo mi je tri dana da vratim disanje u normalu. Dan nije bio vetrovit i nisam pokrio lice i delove tela, to je bila greška jer je po površini ipak letela lagana prašina puna uranijuma i drugim toksičnim materijama. Bez obzira šta se iskopava, uranijum ili zlato, rezultat je „koktel“ materija i čestica koje tokom procesa iskopavanja bivaju izbačene napolje. To je sastavni deo rudarstva. Zatim se te čestice susreću sa vodom i vatrom što uvećava i širi njihovu toksičnost.
Šta mislite odakle tolika snaga Mariette da istraje u toj borbi?
– Odakle ljudima snagu da se bore protiv nepravde? Dobro pitanje, verujem da mnogi ljudi imaju snagu da naprave razliku. Radi se o pronalaženju te snage u svakom od nas. Mariette ju je stekla kada se borila protiv kompanije Shell koja započela gradnju benzinske stanice u blizini njene kuće. Ona i njene komšije su se borile protiv Shell-a iznoseći naučne argumente. Tako je majka četvoro dece oterala naftnu kompaniju i pobedila. Upravo je taj slučaj doveo do „belih“ farmera koji su je kontaktirali i zatražili pomoć u borbi protiv rudarskih kompanija koje su razbacivale otrovne materijale njihovoj zemlji i ispuštali toksičnu vodu u reke. Krave su uginule, a stanovništvo je masovno obolevalo od kancera. Mariette je konsultovala univerzitete i otkrila da nauka zna za efekte koje ovakva iskopavanja mogu imati na prirodu i stanovništvo. Znanje nikada nije napustilo biblioteke. Ona je jednostavno to znanje prenela u javni prostor i napravila razliku. To je vodilo ka uvođenju novih zakona i podizanja svesti populacije o načinima borbe za očuvanje životne sredine.
U čijem još delovanju danas vidite i prepoznajete tu snagu Mariette Liefferink?
– U pokretu „Fridays for Future“ Grete Thunberg.
Bonus video:
Glas, dirka, bas
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar