„Skloni taj pederluk od mene!“ Nova.rs na Godišnjoj izložbi studenata Fakulteta likovnih umetnosti: Da li se ovde krije nova Marina Abramović?

Impresivna brojka od čak 350 autora koji izlažu na tri lokacije u Beogradu ovaj događaj čini najvećom redovnom izložbom u Srbiji, a verovatno i šire. Prostrana dvorišta, ateljei, učionice i hodnici zgrada FLU u Grafičkom i Vajarskom odseku i slikarskim klasama na Senjaku i Topčideru bili su u periodu od 26. maja do 6. juna ispunjeni radovima umetnika za koje će svet tek čuti. Kada se pogledaju radovi sa ovogodišnje izložbe, postoji li neki zajednički imenitelj? Koje su to teme kojima se mladi srpski umetnici najviše bave?

Vanredna profesorka FLU Svetlana Volic kaže za „Novu“ da su radovi izvedeni u mediju crteža, slike, grafike, skulpture, mozaika, freske, videa, fotografije, 2D i 3D animacije i štampe, višemedijskih instalacija, interaktivnih digitalnih platformi, itd, i da predstavljaju pre svega nastavne programe i procese koje se odvijaju na fakultetu.

„Oni pokazuju koja sve znanja i veštine studenti stiču stokom svog školovanja, kao i na koji način se kod njih razvija kritičko mišljenje i sposobnost za izvođenje višeslojnih umetničkih istraživanja. U tematskom smislu prepoznaju se različiti konteksti i narativi: od onih koji se odnose na neposredno društveno okruženje, intimu, svakodnevni život studenata, realne i imaginarne sadržaje i referencijani dijalog sa različitim delima iz istorije umetnosti, do onih koji se kritički odnose prema stanjima u savremenoj umetnosti i savremenom svetu sa svim njegovim pitanjima i problemima na globalnom nivou (poput veštačke inteligencije, društvenih mreža, virtuelnih realnosti, ekologije, pitanjima raspodele moći i kapitala, pitanja slobode, itd.)“, kaže prof. Volic.

Dok idete iz zgrade u zgradu i iz prostorije u prostoriju, teško je ne zapitati se: Ko će od njih sutra predstavljati Srbiju na Bijenalu u Veneciji? Čije će slike postati simbol prestiža i umetničke relevantnosti, za koje će se otimati galerije i kolekcionari? Ko će od njih sutra možda uzdrmati Njujork, Pariz i Tokio?

Njihove profesorke i mentorke Simonida Rajčević i Biljana Đurđević i same su počele u tim hodnicima i dvorištima, a danas su etablirana imena i na svetskoj sceni, dok Lidija Delić i Marija Šević predstavljaju još novija imena koja čine sam vrh domaće umetničke scene. Sudeći po onome što smo videli na Godišnjoj izložbi, razloga za brigu nema – naslednice i naslednici su spremni da zauzmu svoje mesto; na nama je samo da ih prepoznamo i damo im prostor koji im pripada.

Postavlja se i logično pitanje: Kako u moru od više od 300 autora prepoznati „najbolje“? U Galeriji FLU (Knez Mihailova 53) će 12. juna biti otvorena izložba nagrađenih studenata na kojoj će biti prikazani radovi koji su po mišljenju komisija FLU izdvojeni iz ovogodišnje produkcije fakulteta.

„Postoji i niz drugih izvrsnih radova, koji koji zbog ograničenog broja nagrada nisu ušli u ovu selekciju, a svakako zavređuju pažnju stručne i šire javnosti. Svako ko je posetio Godišnju izložbu studenata FLU sigurno je je izdvojio sopstvene favorite“, kaže Svetlana Volic.

Ako imate bilo kakve predrasude o srpskoj generaciji Z kao izolovanoj od ostatka sveta, sklonoj desničarskim idejama i sa manjkom informisanosti, direktan susret sa novim umetnicima otrežnjujuće je iskustvo. Radovi studenata 1. i 2. godine vajarstva možda i ne pružaju najdirektniji uvid u teme koje ih okupiraju, jer se u to fazi školovanjabave klasičnijim zadacima kao što su portret i figurina („mali akt“) koji su rađeni po modelu. Ali, čim vidite radove 3. godine vajarstva, biće vam jasno da imate posla sa radoznalim, hrabrim i često urnebesno duhovitim autorima koji imaju jasan stav o svetu u kojem žive i nemaju nikakvih problema da taj stav jasno iskažu. Njihovi radovi su već tehnički zahtevniji i izvode se u glini, zatim odlivaju u gipsu, a u pitanju su figure u prirodnoj veličini („veliki akt“).

Evo samo nasumičnog pregleda radova koji su na ekipu „Nove“ ostavili možda najjači utisak.

Skulpture Marije Topolac, recimo, nije nemoguće zamisliti u Đardinima na Venecijanskom bijenalu kao predstavnika Srbije; bila bi efektnija od velikog broja radova koje posetioci najveće svetske izložbe trenutno mogu da vide. To vam bude jasno čim ugledate njene radove, poput žene koja s kesom za đubre na glavi i obučena u bikini rukama proždire džinovsku tortu, a koju pre toga vidimo kako viri iz kante za smeće (u čijem dnu vidimo i primerak novina Nova!)…

Slično se može reći za radove Marije Peštanac koja se poigrava sa statusnim simbolima svoje generacije i svakodnevicom života u velikom gradu, u kojem psi kao kućni ljubimci predstavljaju možda jedini izvor ljubavi i utehe. Kako boks i borilački svet „luča libre“ rvača mogu da inspirišu veoma upečatljivu umetnost vidimo u radovima Jovana Šešuma. Šta tek reći za suptilnu i duhovitu kritičku pravoslavne estetike i dogme kroz neobični „ikonostas“ autorke Laure Blagojević? U njenom radu su predstavljene ikone običnih ljudi kao svetaca, sa sve novčanicama od 10 i 20 dinara zataknutim za slike, kao u crkvi.

Pravu eksploziju humora i kvir subverzije predstavljaju radovi Luke Joksimovića, čiji provokativni vez iznad ulaznih vrata u jedan od izložbenih prostora deluje kao da je došao direktno iz neke od najprogresivnijih i najaktuelnijih galerija Berlina ili Amsterdama. Isto se odnosi i na seriju crteža/stripova s druge strane ovih vrata, čiji humor možda najbolje sumira jedna od rečenica, uz crtež mišićavog golog muškraca: „Skloni taj pederluk od mene!“. Odmah pored su i crteži tri dišanovska pisoara, uz (logično!) žensku štiklu i bočicu lubrikanta.

Kako su naši životi u poslednjih 20-ak godina izgledali na TV ekranima možemo da vidimo u efektnim radovima Jelene Vukajlović, gde se pred nama otvara sve od dečjih emisija Dragana Lakovića do atentata na Zorana Đinđića.

Politički angažman likovnih umetnika možda je najmoćniji izraz ove godine dobio na aktuelnom bijenalu u Veneciji, čija tema je „Stranci svuda“. Koliko je politika važna kao tema umetnicima sa godišnje izložbe FLU?

„Kada se radi o umetnosti, možemo reći da je svaki rad, ma koliko se činio intimnim, ujedno je i politički“, kaže Svetlana Volic. „Svaki oblik javnog nastupa je oblik izvesne političke komunikacije, delovanja i iznošenja izvesnog stava, jer se događa u okviru uže ili šire društvene zajednice i na izvestan način predstavlja ogledalo te zajednice. To ne znači da se svaki rad eksplicitno bavi aktuelnom dnevno-političkom situacijom, ali svako umetničko delo reflektuje autentične estetske, etičke, filozofske i druge sadržaje kroz koje možemo čitati najrazličitije društvene kontekste. Takav je slučaj i sa radovima mladih umetnika, studenata FLU“.

Vratimo se onda i pitanju s počtka teksta: Krije li se među ovim mladim imenima nova Marina Abramović ili Mrđan Bajić?

„Imajući u vidu njihov kvalitet određeni broj radova naših studenata, bez obzira što se radi o veoma mladim umetnicima, sigurno bi bez zadrške mogao biti izložen na bilo kojoj svetskoj manifestaciji umetnosti. Neki od njih će svojim imenom i prezimenom postati poznati našoj i svetskoj javnosti, poput svojih prethodnika, Marine koja je alumni FLU i Mrđana koji je alumni i redovni profesor FLU u penziji“, kaže Svetlana Volic za „Novu“.