Kad je dete niže u odnosu na vršnjake, to je znak koji može ukazati na poremećaj rasta

Veoma je važno da se redovno prati linearni rast dece, a roditelji to mogu da rade i u kućnim uslovima, jednostavnim merenjem visine i obeležavanjem na vratima. Posebnu pažnju treba obratiti na to kako dete napreduje u odnosu na vršnjake, ali i da li redovno menja veličinu garderobe, jer i to može biti pokazatelj da li se rast odvija očekivanom brzinom.

U susret upisu dece u prvi razred, Nacionalno udruženje osoba sa nedostatkom hormona rasta i niskim rastom “Horast” kroz kampanju “Kad porastem...” skreće pažnju na značaj redovnog praćenja rasta kod najmlađih. Ovaj period, kada se deca pregledaju u sklopu sistematskog pregleda, predstavlja važnu priliku da se na vreme uoče eventualna odstupanja u rastu i razvoju.

"Period upisa dece u prvi razred je idealna prilika da se skrene pažnja na značaj praćenja rasta, jer se tada kod velikog broja dece prvi put u okviru sistematskog pregleda meri visina nakon dužeg vremena. Upravo u tom uzrastu mogu da se uoče odstupanja koja su ranije prolazila neprimećeno. Zato apelujemo na roditelje da obrate pažnju na to koliko njihovo dete raste, ali i da ne ignorišu signale kao što je sporije menjanje garderobe. Rano prepoznavanje problema je ključno, jer omogućava pravovremenu dijagnostiku i veće šanse da terapija da dobre rezultate", poručuje Olga Davidović, predsednica udruženja „Horast“.

U Srbiji trenutno terapiju hormonom rasta prima oko 2.500 dece, koji osim što podstiče rast kostiju, utiče na metabolizam i imunološke funkcije, kao i pravilan rad srca. Očekuje se da dete poraste četiri do pet centimetara godišnje. Ukoliko se primeti usporavanje rasta, neophodno je potražiti savet endokrinologa.

Milica Matić iz Beograda je majka dvoje dece koja su primala hormon rasta, sin koji sada ima 18 godina, terapiju je završio pre nekoliko meseci, dok ćerka od 14 godina i dalje prima terapiju.

"Kod sina je problem otkriven prilično slučajno. Rođen je prevremeno i oduvek je bio sitniji, ali smo to pripisivali tome. Tek kada je zbog bola u ruci krenuo po pregledima, jedna medicinska sestra nas je pitala da li smo obratili pažnju na njegov rast. Tada smo shvatili da ipak treba da proverimo. Na pregledu je prvi put otvoreno rekao koliko ga to pogađa, da se oseća loše jer je nizak i da ga druga deca zadirkuju. To je bio trenutak kada smo shvatili koliko je problem ozbiljan. Nakon testiranja, ustanovljen je deficit hormona rasta i odmah je započeta terapija. Važno mi je da naglasim da nije imao nikakve nuspojave, normalno je živeo, razvijao se i rastao. Tokom terapije porastao je više od 40 centimetara", priča Milica.

Kod ćerke, međutim, situacija je bila drugačija. Ona je u početku normalno rasla, ali je kasnije došlo do naglog gojenja i usporavanja rasta.

"Na preporuku lekara krenuli smo u ispitivanja pa je na kraju i kod nje potvrđen problem i uvedena terapija. Prva godina terapije dala je odlične rezultate, porasla je više od 10 centimetara. Iz mog iskustva, najvažnije je da roditelji prate dete i veruju svojoj intuiciji. Ako dete raste manje od pet centimetara godišnje, treba se obratiti lekaru i tražiti uput za endokrinologa. Mi smo kod kuće redovno merili visinu, običnim obeležavanjem na vratima i pratili napredak. Postoje i aplikacije koje mogu pomoći, ali najvažnije je posmatrati dete u celini. Nažalost, često se dešava da roditelji odustanu jer nailaze na obeshrabrujuće reakcije. Moj savet je da ne odustaju. O ovome se nedovoljno govori, a problem je češći nego što mislimo. Rano otkrivanje je ključno, jer terapija daje najbolje rezultate kada se započne na vreme", savetuje Milica Matić.

Rast je najbolji pokazatelj zdravstvenog stanja i uhranjenosti deteta. Nizak rast nije samo estetsko pitanje, već može biti i znak ozbiljnijih zdravstvenih problema. Posebna pažnja se posvećuje nedostatku hormona rasta kod dece, jer posledice ovog stanja mogu biti dalekosežne, od poremećaja razvoja kostiju i mišića, preko uticaja na metabolizam i imunološke funkcije, pa sve do potencijalnih kardiovaskularnih problema. Nažalost, u praksi se i dalje dešava da se poremećaj rasta otkriva kasno. Danas, sistematski pregledi u domovima zdravlja nisu sveobuhvatni kao ranije, pa zato postoje veliki razmaci između merenja i zastoj u rastu se primećuje u kasnijem školskom uzrastu. Zbog toga su akcije ranog merenja dece po školama posebno značajne.

"Kada se posumnja na poremećaj rasta, dijagnostika se sprovodi postepeno i u nekoliko faza. Najpre se rade osnovne laboratorijske analize kako bi se isključili najčešći uzroci niskog rasta, poput poremećaja funkcije štitaste žlezde ili celijakije. Ukoliko se ovi uzroci isključe, pristupa se dodatnim ispitivanjima, odnosno dinamskim testovima kojima se procenjuje sekrecija hormona rasta. Tek kada se na osnovu tih testova potvrdi nedostatak hormona rasta, može se postaviti dijagnoza nedostatka hormona rasta i razmatrati uvođenje terapije. Terapija hormonom rasta primenjuje se isključivo kod jasno definisanih indikacija i sprovodi se pod nadzorom pedijatrijskog endokrinologa. Najčešće se daje svakodnevno, potkožnim injekcijama u večernjim satima, jer se hormon rasta fiziološki najviše luči tokom noći. Tokom lečenja neophodne su redovne kontrole, na kojima se prati brzina rasta, hormonski status i koštana zrelost, kako bi se procenio efekat terapije i po potrebi prilagodila doza", ističe dr Sanja Panić Zarić, pedijatar odeljenja endokrinologije u Institutu za majku i dete Srbije “Dr Vukan Čupić”.

Lečenje traje godinama i, pojašnjava doktorka, dok dete ima zadovoljavajući prirast u telesnoj visini. Upravo zato je važno da se dijagnoza postavi na vreme, jer ranije započinjanje terapije omogućava duži period delovanja i bolje krajnje rezultate u rastu deteta. Ciljna visina deteta procenjuje se na osnovu visine roditelja i predstavlja okvir očekivanog rasta, iako na konačnu visinu mogu uticati i drugi genetski faktori.