Na vest o blokadi povratka tužilaca u JTOK: Srbija će zakasniti na sopstvenu sahranu

Poslednja vest o ovom slučaju, autora kolege Miloša Ž. Lazića, potvrđuje da je u pitanju biljka sa procentima THC nedozvoljenim prema našem Krivičnom zakoniku. Dakle, u pitanju je droga, a ne, kako to optuženi u jednom drugom prominentnom slučaju (Jovanjica, da) voli da kaže "konoplja".  

I to je otprilike to. 

Tužilaštvo za organizovani kriminal ne oglašava se više ovim povodom, pretpostavljam da pišu optužnicu, ali ko je piše i kako ne znamo, s obzirom da je postupajuća tužiteljka Bjeloš posečena Mrdićevim zakonima, izglasanim i na snagu vaspostavljenim baš tako negde oko dana zaplene marihuane, degradirana u VJT, zajedno sa velikim brojem tužilaca. Jedan od njih radio je i na istrazi finansijskih malverzacija u slučaju Nadstrešnica. Nakon revizije koju je načinila Venecijanska komisija, čekamo da vidimo kada će tužioci JTOK biti vraćeni u tužilaštvo u koje su bili upućeni i da li će to oživeti istrage predmeta sa kojih su uklonjeni. 

Polako, nema žurbe. 

Nije kao da je u pitanju največa zaplena marihuane u Evropi. Nije kao da bi odlaganje ili usporavanje istrage u ovom slučaju lako moglo dovesti do prikrivanja tragova šire mreže kriminalaca koji su radili u najmanje dve države. Nije kao da bi hapšenje odbornika i šefa SNS u ovom mestu - a čika Rade (67) je to bio, ako se sećate - kraj Kruševca moglo izazvati političku krizu na lokalu ili u republici. Nije kao da bi ministar Gašić, nezvanični knez ovog dela Srbije, mogao da ima problema zbog ovoga. 

Polako, gde ste se zaleteli.

Nema mesta žurbi. Proleće je, izgleda, stiglo čak i u Srbiju, planiraju se godišnji odmori, valja pobeći iz grada, prestonica je prekopana i kretanje je otežano, nema Aje Jung da nam proda kartu za metro, naoružajmo se strpljenjem. Ili, još bolje, odustanimo, kao nacija, konsenzusom, od kretanja, odbacimo kretanje kao satanističku podvalu (Bog voli mirovanje) ili zapadnjačku zabludu (Turizam je, kaže Basara, jedno od najvećih zala moderne civilizacije). 

Na koncu, atrofirajmo kolektivno, ima u tome nečeg privlačnog - elegantnog i gospodskog. "Pogini, šta ima veze", što bi rekao Miloš Ković. 

Ali, ako je tačno ono što piše Danas (a što je juče potvrđeno i za Nova.rs) da je Visoki savet tužilaštva odbio da na dnevni red stavi odlučivanje o vraćanju degradiranih tužilaca u JTOK a po uputstvima Venecijanske komisije, ta atrofija i pogibija je već u toku (i u TOK-u, naravno). Za tu blokadu, koja direktno prkosi i odluci eksperata, i zvaničnom političkom kursu Srbije, i direktno daje vetar u leđa organizovanim kriminalnim grupama, glasali su ministar pravde Vujić i još četvorica članova VST.

Svakako, odlaganje je možda privremeno, možda je proceduralno (to su ljudi legalisti, nemoj da nešto kod njih ode mimo procedura molim vas), ali bih voleo da čujem argumentaciju koja stoji iza te ovakve odluke. 

Ukoliko je nema, ukoliko je u pitanju neka budalaština kojih smo se naslušali prethodnih godina, dozvolite mi jednu morbidnu opasku: mi ćemo, jadni, zakasniti i na sopstvenu sahranu. Zapravo, mi smo na nju već zakasnili.  

P.S. U najlepšoj partizanskoj pesmi, "Konjuh planimom", Konjuhom, koji je u ovom slučaju planina, vetar šumi, bruji. Kiše liju po grobu poginulog proletera. Borovi i jele svijaju se jedno do drugoga, šuma cveta u ideološki ispravnu nijansu crvene.

Zanimljivo, lišće, za to vreme, peva, i to u prvoj strofi žalostive, a u poslednjoj - proleterske pesme. Dakle, lišće stabala na Konjuhu se radikalizovalo u roku od minut-dva, koliko traju te dve središnje strofe, ali ne samo od sebe, nego nakon što je svedočilo smrti i sahrani mrtvog drugara, husinjskog rudara.

Jer, tragedija te vrste ostavlja duboke posledice, i po prirodu a kamo li po ljude, pa oni koji im svedoče prelaze put od posmatrača do učesnika u pobuni ili čuvara sećanja na nju.

Mi već godnama gledamo tragediju upokojavanja jednog društva, našeg društva (drugo nemamo), srpskog društva. Koliko nama treba da se radikalizujemo? Koliko još smrti, koliko sahrana?

A od nas niko ne traži da uzmemo pušku u ruke.