Nisu spaljivane, nisu bile samo žene: Istina o suđenjima vešticama u Salemu je mnogo mračnija

Možda će vas iznenaditi koliko toga što znate o suđenjima vešticama u Salemu zapravo nije sasvim tačno. Važno je imati na umu da je i drama Veštice iz Salema Artura Milera fikrivna verzija događaja, u kojoj su stvarna imena ljudi poslužila za likove u priči. U nastavku su najčešće zablude o suđenjima vešticama u Salemu, od kojih su mnoge nastale zahvaljujući slobodnoj interpretaciji umetnika.

Samo žene su bile veštice

Danas mnogi pojam veštice povezuju sa ženama, dok se za muškarce koriste izrazi poput čarobnjaka ili maga. Međutim, 1692. godine svako je mogao biti optužen za veštičarenje, bez obzira na pol. Zapravo, oko 25 odsto optuženih tokom suđenja u Salemu činili su muškarci. Čak su i životinje bile optuživane za vradžbine, a dva psa su pogubljena nakon što su dovedena u vezu sa navodnom magijom.

Istoričar i stručnjak za puritanizam, dr Džon Hauard Smit, istakao je da je većina optuženih bila ženskog pola zbog snažne patrijarhalne ideologije tog vremena. Muškarci s kraja 17. veka verovali su da su žene sklonije da postanu veštice, pozivajući se na biblijsku priču o Evi. Ipak, to nije značilo da muškarci nisu mogli biti optuženi.

Nije bio pogođen samo Salem

Logično je pomisliti da su se suđenja odvijala isključivo u Salemu u saveznoj državi Masačusets. Međutim, i drugi gradovi širom Masačusetsa, kao i kolonije poput Konektikata, suočavali su se sa sličnim procesima u isto vreme.

Suđenja za veštičarenje u Americi 17. veka nisu bila česta, ali je Salem bio specifičan po tome što se panika tamo širila izuzetno brzo. U Konektikatu su progoni trajali oko deset godina, dok je u Salemu i okolnim mestima u roku od jedne godine pogubljeno 20 ljudi.

Spaljivanje na lomači

Ljudi često povezuju suđenja vešticama sa spaljivanjem na lomači. Međutim, u Salemu, kao i u drugim procesima u engleskim zemljama, ova kazna nije bila primenjivana. Najčešći oblik pogubljenja bilo je vešanje.

Spaljivanje na lomači bilo je karakteristično za evropske progone veštica, koji su počeli oko tri veka pre događaja u Salemu. Vremenom je ova praksa smatrana previše brutalnom, pa su Englezi i njihove kolonije prešli na vešanje. Jedan čovek, Džajls Kori, usmrćen je pritiskom kamenja tokom suđenja u Salemu, dok su najmanje četiri osobe umrle u zatvoru pre nego što su stigle do vešala.

Paganizam i veštičarenje

Danas mnogi veruju da su optuženi za veštičarenje praktikovali neku drugu veru osim hrišćanstva. Artur Miler je u svojoj drami prikazao porobljenu ženu Titubu kao sledbenicu vudu religije kako bi objasnio zašto je prva optužena. Međutim, ne postoje dokazi da je stvarna Tituba praktikovala bilo šta osim hrišćanskih obreda.

Optuženi tokom suđenja u Salemu nisu pripadali drugim religijama poput paganizma ili vike. Puritanci su birali „veštice“ na osnovu moći, bogatstva i porodičnih sukoba. Porodice Putnam i Porter bile su u sukobu, a zanimljivo je da su bile povezane i sa optuženima i sa onima koji su ih optuživali. Suđenja nisu bila posledica ksenofobije ili verskog progona, već borbe za kontrolu nad zajednicom.

Pokvareni ražani hleb

Jedna od popularnih teorija o uzroku masovne histerije u Salemu pojavila se šezdesetih godina 20. veka. Trovanje ergotom, poznato i kao konvulzivni ergotizam, moglo bi da objasni simptome koje su pokazivale navodno opsednute devojke. Zagađeno zrno u ražanom hlebu može izazvati halucinacije i grčeve. Da li je time misterija rešena?

Ipak, ergotizam je bio mnogo češći u srednjem veku. Do 17. veka, farmeri su već znali kako izgleda zaraženo žito i uklanjali su ga, što ovu teoriju čini malo verovatnom. I dalje možda ne razumemo u potpunosti zašto su se stanovnici Salema ponašali na taj način, ali sigurno nije razlog to što su svi bili pod dejstvom halucinacija.