Iskreno se radujemo što konačno imamo Upravni odbor i što će biti usvojen plan i program rada Filmskog centra Srbije za 2023. i što ćemo moći da pristupimo realizaciji konkursa, zaduženja domaćih festivala, međunarodnih obaveza, izdavačke delatnosti… Posle dugo vremena smo odglavljeni. Ovo je pozitivna stvar, jer nam je zaista bio potreban Upravni odbor. Vrlo je teško bilo raditi više od 15 meseci bez UO i nadam se da se vraćamo u stanje normale, kaže za Nova.rs direktor Filmskog centra Srbije Gordan Matić.
Na poslednjoj sednici Vlade Srbije doneto je rešenje o imenovanju predsednika i članova Upravnog odbora Filmskog centra Srbije. U Upravni odbor FCS-a imenovani su Miroslav Lekić, diplomirani režiser, u svojstvu predsednika, i Sonja Damjanović, prvakinja drame Srpskog narodnog pozorišta, Nenad Okanović, diplomirani glumac i producent, Nenad Janković, multimedijalni umetnik i Anđelija Andrić, saradnik za kinematografiju – međunarodnu saradnju, plasman i promociju u Filmskom centru Srbije za članove.
FCS je više od 15 meseci funkcionisao bez UO, što je umnogome blokiralo rad ove institucije, a samim tim i srpske kinematografije. A sve je počelo kada je krajem novembra 2021. Upravni odbor Filmskog centra Srbije kojeg su činili, u svojstvu predsednice Jelena Trivan, potom Vladan Živković, Aleksandar Conić, Miroslav Lekić, Petar Jakonić, Anđelija Andrić, Miroljub Stojanović, Sandra Perović i Aleksandar Erdeljanović bez obrazloženja odbio predlog sopstvene Konkursne komisije da se finansijski podrže filmovi „Škartovi“ Srđana Dragojevića, „Doktor D“ Gorana Markovića i „Sloboda i barbarizam“ Želimira Žilnika. Ovaj presedan izazvao je buru u javnosti i petoro članova UO FCS podnelo je ostavke, a jedan, Vladan Živković, preminuo.
I praktično od januara 2022. godine Filmski centar, na čijemje čelu Gordan Matić (kojem na leto ističe mandat, prim.aut.) radio je uz pomoć „štapa i kanapa“.
Kada se Vlada Srbije konačno smilovala da imenuje nove članove UO, neka imena iz sveta kinematografije su duhovito komentarisali, između ostalog i na društvenim mežama, da „još samo Dragana Kosjerina fali u UO“, jer bi se time kompletirao sastav iz kviza „Ja volim Srbiju“, koji vode Karajlić i Okanović. Drugima je upalo u oči što su u novom UO i dva imena iz prethodnog saziva – Anđelija Andrić, koja je posle skandala s poništavanjem konkursa podnela ostavku u ovom telu i onomad član, a sada novi predsednik UO FCS Miroslav Lekić. Novoimenovani predsedavajući ovog tela kaže za Nova.rs da im je prioritet usvajanje plana i programa rada Filmskog centra Srbije, jer time omogućavaju normalnu realizaciju delatnosti koje su u nadležnosti FCS-a:
– Pre svega mislim na konkurse koje raspisuje FCS, a koji su od vitalnog značaja za normalno funkcionisanje srpske kinematografije – ističe Lekić.
A Nenad Okanović kaže za Nova.rs da mu veoma znači što je izabran u UO FCS, jer „to znači da u svojoj struci može nešto da uradi“:
– Najviše sam i zbog toga prihvatio ovu poziciju. To je moja struka, jer se već duže vreme, pored glume, bavim i produkcijom i mislim da sa svojim iskustvom mogu da pomognem.
Glumica Sonja Damjanović, još jedna novoimenovana članica UO FCS, kaže za Nova.rs da u radu Filmskog centra „sigurno ima dobrih stvari, kao i onih koje treba unaprediti“:
– Ali, o tome ću moći da govorim tek kada se detaljnije upoznam sa situacijom. Prva konstitutivna sednica Upravnog odbora Filmskog centra Srbije je zakazana za 18. maj – otkriva nam Damjanovićeva koja će se u ovom telu „zalagati za kvalitet“ i da se svaki postojeći problem reši.
Iako su neka udruženja, pre svega UFUS AFA zaštita, na čijem je čelu Srđan Dragojević, zahtevali od Ministarstva kulture da se bar jedan njihov predstavnik nađe u UO FCS, to nije usvojeno, i Lekić s tim nema problem:
– Ne slažem se sa konstatacijom da nema predstavnika strukovnih udruženja, jer su svi članovi Upravnog odbora i članovi svojih strukovnih udruženja. Ako mislite zašto nema članova koje su predložila strukovna udruženja, onda dolazimo do pitanja do koje mere pojedina strukovnih udruženja izražavaju volju svoga članstva a koliko interese određenih užih grupa u okviru udruženja. Recimo, predsednik UO UFUS AFA Zaštite u ime članstva udruženja zahteva da jedan njuhov član bude biran u UO FCS. UFUS AFA Zaštita je osnovana da bi štitila prava autora, nešto slično SOKOJ-u u oblasti muzike. Cilj njihovog delovanja nije nikakva estetska procena kvaliteta kinematografskih ostvarenja, već jednostavno preraspodela sredstava autorima na osnovu broja emitovana njiihovih dela. Iznošenje činjenice da država ignoriše njihovih 400 članova je najobičnija manipulacija, jer jedini razlog članstva u toj organizaciji je pravo na ostvarivanje tantijema koji im zakonski pripadaju, a ne strukovno povezivanje sa ciljem unapređenja i zaštite kako same profesije, tako i uslova u kojima kinematografija funkcioniše.
Ako pitate Lekića, ispostavlja se da u srpskoj kinematografiji ruže cvetaju:
– U prošloj godini realizovano je 18 igranih filmova, a domaći filmovi imaju veću gledanost od stranih, što je redak slučaj u celoj Evropi. Nikada u kinematografiji nismo imali bolju situaciju nego što je poslednjih nekoliko godina. Količina realizovanih filmova i TV serija daleko prevazilazi sve ono što je urađeno u prethodnih tridesetak godina. Valjda u svemu tome ima nekog doprinosa Filmskog centra Srbije – konstatuje Lekić, ali novoimenovani član istog tela Nenad Okanović napominje da bi Filmski centar trebalo da ima mnogo više aktivnosti:
– Svi su se zakačili samo za konkurse, komisije. Filmski centar može da radi mnogo veće stvari. I treba da radi. Od bioskopa u manjim sredinama, mnogo je stvari gde film treba da se razvija. Insistirao bih na tome da film dopre do što većeg broja ljudi. A ljudi su počeli da gledaju samo blokbastere, ne ide se više da se gleda autorski film, tako da dajte nam vremena da nešto uradimo…
Iako je svestan da je, zbog nepostojanja Upravnog odbora više od 15 meseci, nakon skandala s Pozivnim konkursom za eminentne reditelje, bio blokiran rad Filmskog centra Srbije, izražava nadu da će se sada sve promeniti. Upitan koliko je pratio kako je FCS, isključivo zbog UO na čelu s Jelenom Trivan, došao na stub srama Okanović odgovara:
– Nisam bio u toku mnogo, ali sada ću videti šta se dešava. Iskreno se nadam da više neće dolaziti do blokade rada Filmskog centra.
Na našu opasku da je neverovatno da nije čuo za poništenje konkursa kojim su dodeljena sredstva filmovima Žilnika, Markovića i Dragojevića, ističe da jeste, ali…
– Znate, jedni mediji pišu jedno, drugi drugo. Hteo bih da popričam s ljudima koji su baš bili u tome. Čuo sam, ali nisam se mnogo interesovao. Sada mora da ime interesuje.
Posle prošlonedeljnih, Ministarstvo kulture juče je raspisalo još pet javnih konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kinematografije za 2023. Iako sada postoji UO FCS, u čijoj je nadležnosti raspisivanje konkursa, s obzirom da još uvek nisu održali ni prvu sednicu Ministarstvo kulture je opet na sebe, kao i prethodnih 15 meseci, preuzelo tu obavezu. Raspisani su konkursi za sufinasiranje razvoja projekata domaćih dugometražnih igranih i dokumentarnih filmova; domaćih kratkometražnih igranih filmova; dugometražnih i kratkometražnih dokumentarnih filmova i sufinasiranje žanrovski određenih domaćih dugometražnih igranih filmova s komercijalnim potencijalom. Konkursi su otvoreni do 12. maja.
Ni još jedna nova članica UO FCS-a Sonja Damjanović, kako priznaje za naš sajt, ne zna dovoljno o skandalu koji je u ovdašnjoj javnosti izazvao taj konkurs:
– Sva tri pomenuta autora su izuzetni filmski stvaraoci, i svaki od njih zaslužuje podršku za svoje projekte. Kao neko ko do sada nije bio član Upravnog odbora, nisam upoznata sa projektima koji su na konkursu učestvovali, sem preko medija, pa smatram da nije pristojno da dalje komentarišem nešto o čemu, u ovom trenutku ne znam dovoljno.
Govoreći o ostalim članovima UO FCS-a, pominje da Neleta Karajlića, s kojim radi kviz „Ja volim Srbiju“ i seriju „Složna braća: Next Generation“ vrlo dobro zna:
– Za Neleta imam samo najlepše reči, a pritom je čovek enciklopedija znanja. Sonju, takođe, znam od ranije, iz Novog Sada. A Anđeliju znam iz Filmskog centra jer nam je dosta pomagala kada smo radili film „Vir“, dok je Leka stari reditelj. Koliko sam shvatio bio je i u prošlom sazivu Upravnog odbora, tako da on najbolje može da priča o prošlosti. A ja ću kad se nađemo na prvoj sednici da ga pitam šta se sve to tamo dešavalo. I mene interesuje.
A „prozvani“ Lekić, koji je tada na prokaženom konkursu, uz Jelenu Trivan, glasao da se odbiju sredstva za filmove Markovića, Žilnika i Dragojevića, i dalje je pri stavu da je bio u pravu:
– Što se tiče Pozivnog konkursa za eminentne umetnike, taj slučaj je još uvek u procesu. Jedan od autora sa Konkursa je odustao od tužbe, a dvojica putem suda pokušavaju da ostvare prava za koja misle da su uskraćeni. I dalje sam na stanovištu da je prošli UO postupio u okviru svojih ovlašćenja. Pošto Filmski centar i dalje nije vrhovna instanca u ovom postupku, pridržavaćemo se svih zakonskih rešenja koja u ovom slučaju budu donesena.
I tada su mnogi optuživali da je UO FCS podlegao političkim pritiscima i ponovo vratio cenzuru u našu kinematografiju. A na pitanje da li bi se složio s ocenom mnogih sineasta, producenata ili glumaca da u rad UO FCS-a ne bi trebalo da se meša politika, i da bude njenog upliva, Nenad Okanović odgovara potvrdno:
– Smatram da tu treba da sede stručni ljudi. Filmski centar ne bi trebalo da se bavi politikom, već filmom, umetnošću. Nadam se da će tako i da bude. Daću sve od sebe. Tek sam pre sedam dana imenovan, što sam najpre saznao i mislim da je najbolje da sačekamo, da se upoznamo kao novi članovi sa svime što se tamo dešava, koje su naše ingerencije, i da probamo da omogućimo da sve funkcioniše na najbolji mogući način.
Bonus video: FCS