"Najbolji tragovi o Jugoslaviji, koje više nema, su ostali na filmovima": Rajko Grlić u KC Gradu

Rajko Grlić, jedan od najvećih filmskih reditelja sa ovih prostora, uvek je drag gost u Beogradu, što govori i puna sala KC Grada, uprkos kiši koja večeras nije prestajala. Grlić je toliko harizmatičan govornik, da je sve što priča zanimljivo i važno, tako da je teško izdvojiti upečatljive delove.

Pričajući o svojoj popularnoj i proširenoj knjizi "Neispričane priče" (Laguna), Grlić je rekao da on nije književnik.

- Ovo je zbir nekih zabeleški, frangmentiran tekst, nije planirano da bude knjiga, ali sam pristalica tumačenja da čovek treba da ostavi bar jednu knjigu iza sebe. Ovo sam pisao kada sam otišao u egzil, i kada sam mislio da više nikada neću snimati filmove, jer sve što sam radio nije ničim nije doprinelo da bi ovaj prostor bio civilozovaniji. Milsio sam da je besmisleno više snimati. I onda sam počeo da zapisujem svoje pričice, i to je trajalo 30 godina - rekao je Grlić i dodao da nije u pitanju autobiografija.

- U klasičnoj autobiografiji čovek sebe vidi puno bolje nego što jeste. Što kažu, ko nije pisao autobiografiju, taj ne zna sta je menjanje istorije. Ovo sam pisao za sebe, privatne stvari. Rukopis sam prvo pokazao Anti Tomiću, on mi je rekao da moram da ga objavim. Onda sam ga dao Marini Vujčić, koja je tada radila u izdavačkoj kući, ona je počela da insistira, ja sam na kraju pristao. Zaigrala mi je na ego, a ego je kod reditelja veliki - priznaje reditelj.

Poredeći književnost i film, Grlić kaže da su filmovi, u odnosu na knjigu, za sve buduće arheologe života osnovni izvor informacija.

- Za 50 godina će se videti kako su danas ljudi jeli, kako su se oblačili, kako su razgovarali.... U kojim društvenim sistemima su živeli. Najbolji tragovi o Jugoslaviji, koje više nema, su ostali na filmovima. Vi kada gledate filmove, vi znate o vremenu i prostoru sve. Od 1945. do 1990. Književnost drugačije rađa naše slike, a te slike nisu uvek vezane za stvarnost. Film je dokument, i uvek je nada svakog reditelja da će njegov film jednog dana to postati.

Pričajući o svom novom filmu "Svemu dođe kraj", koji je u postprodukciji i koji je radio sa piscem i svojim dugogodišnjem saradnikom Antom Tomićem, Grlić je rekao da je sve krenulo u Beogradu.

- Šetajući se ovde u blizini, Ante i ja smo razgovarali o nekom sasvim desetom projektu. I onda me on pita: "Je l si čitao u zadnje vreme "Na rubu pameti" od Krleže?". I ja mu kažem da jesam, da je to fantastična knjiga, kao da opisuje vreme u kojem sada živimo... I onda smo to još jednom pročitali i shvatili da od toga nema filma i da je to jedan briljantan esej o jednom vremenu koje je beskonačno slično onom našem. Jedan veliki gnev čoveka prema okolnostima u kojima živi. I na kraju smo shvatili da možemo da uzmemo samo jedan mali motiv iz knjige, da je neko nekome nešto ružno rekao, a služio ga je kao sluga, i da se odjednom osamostalio. I na tom malom zrnu smo počeli da radimo...

Kada je u pitanju budućnosti kinematografije, Rajko Grlić smatra da film neće preživeti.

- U smislu bioskopa, da ti odeš, kupiš kartu, gledaš, i posle izađeš i s nekim pričaš o tome. Taj film više ne postoji. Njujork je devedesetih imao 15 malih bioskopa koji su prikazivali nezavisne filmove, a danas ima jedan, i on se veštački održava - dodaje Grlić i kaže da više ni glumci nisu zvezde kao nekada.

- Nema više Milene Dravić, koju ispred hotela "Rivijera" u Puli čeka tri hiljade ljudi da je isprati do Arene. To je bilo strašno veće od života, a sad je film manji od života. Toga više nema. Nema više glamuroznosti i svečanosti filma - zaključio je Grlić.

Rajko Grlić rođen je 1947. u Zagrebu. Režiju igranog filma magistrirao je 1971. na FAMU u Pragu. Kao režiser i scenarista snimio je dugometražne filmove:  Ustav Republike Hrvatske,  Neka ostane među nama, Karaula, Josephine, Novo novo vrijeme (dokumentarni - ko-režiser), Čaruga,  That Summer of White Roses, Za sreću je potrebno troje, U raljama života, Samo jednom se ljubi,  Bravo Maestro i Kud puklo da puklo. Živi na relaciji Hrvatska - SAD, gde predaje na univerzitetu Athens, u Ohaju.

Booking Balkan program bavi se predstavljanjem autora i autorki Balkana i njihovim povezivanjem u međusobnoj interakciji i popularizaciji regionalne književnosti i prevodilaštva. Podržan je od strane Evropske mreže za književnost i knjige TRADUKI (Berlin).

Bonus video: Sećanje na scenaristu, reditelja, profesora Srđana Koljevića: Prisetimo ga se kroz njegove kultne filmove