"Groblje nesnimljenih filmova nije malo, ima i nadgrobnih spomenika": Ante Tomić i Rajko Grlić o "najboljem scenariju" koji je ostao u fioci

Kako je naglasio reditelj Stefan Arsenijević, idejni tvorac ovog festivala, ova vrsta manifestacije ne postoji nigde u svetu, gde se razgovara o nerealizovanim ostvarenjima sedme umetnosti. Arsenijević je zapravo bio inspirisan knjigom "Neispričane priče" upravo Rajka Grlića, u stvaranju ideje za ovu vrstu projekta gde se razgovara o okolnostima nesnimljenih filmova i čitaju odlomci iz scenarija tih projekata.Festival je otvorio Grlić sa filmom "Čudo u Poskokovoj Dragi", duhovitom adaptacijom istoimenog hit romana (2009) Anta Tomića, te je Grlić odmah istakao kako je to "najbolji scenario koji su Ante i on zajedno napisali, a eto nisu ga snimili".

Pošto upravo snima novi film u Zagrebu, Grlić je bio prisutan online direktno na velikom platnu putem video-linka, dok su na sceni DKC-a bili hrvatski pisac i scenarista Ante Tomić i nesuđeni glavni glumci Goran Bogdan i Ivana Roščić koji su čitali scenario pred publikom u svojim ulogama. Rajko Grlić je otkrio da se u njegovoj fioci nalazi veći broj filmskih projekata koje nije uspeo da realizuje.- Moje groblje nesnimljenih filmova nije malo, ima i nadgrobnih spomenika, a ovaj večeras je najveći, nikada ga nisam preboleo. Uzeli smo tu divnu, šašavu, veselu knjigu, promenili polovinu i napravili scenario koji naposletku nismo snimili. Kako je danas film izgubio veselje postojanja, želeo sam uraditi jedan zabavan film koji bi se prikazivao po šatorima dok se ljudi neprestano vesele - saopštio je Grlić i dodao da je na taj način želeo da se oprosti od kinematografije, i da to bude jednim velikim filmskim veseljem.

Autor filmova "Karaula" (2006) i "Neka ostane među nama" (2010) koje je snimio sa scenaristom Tomićem, Rajko Grlić se osvrnuo na razloge zašto baš da snima ovaj film čiji je scenario nastajao paralelno sa pisanjem romana.- Neizmerno veselje života. To me je privuklo romanu, jedna sreća, radost, pozitivno osećanje. Priča ima topline i tolike valjane razloge da se snimi film. Osim Gorana Bogdana i Ivane Roščić, ulogu majke je imala Ksenija Marinković. I ona sama priznaje da je to bila uloga njenog života, koji eto nije ostvaren. O tome da je Ksenija tu briljirala na probama, Ante Tomić je napisao čitav tekst u svojoj kolumni - rekao je Grlić.Roman i nesuđeni film govore o najstarijem sinu divlje porodice u Dalmatinskoj Zagori koji dolazi na avangardnu ideju da siđe u Split i pronađe ženu. Stefan Arsenijević je napravio seriju beležaka po čemu se roman i filmski scenario razlikuju, jer su kraj, kao i brojne dramske linije potpuno promenjene.

- Uvek je tu problem u Anti. Znate kako on radi? Tako on piše po dve godine jednu polovinu knjige, i onda zastane i to potraje dugo. Izdavači ga jure, mole da konačno nastavi i završi roman. Onda Ante to na kraju uradi tako što sve ubrza. Ovde smo napravili zajedno jedan brz, duhovit, dinamičan scenario, naš najbolji koji smo napisali. Bio bi to film veselja i siguran sam da bi ga svi više puta gledali - ocenio je Rajko Grlić, koscenarista čuvene TV serije “Grlom u jagode”, filmova “Petrijin venac”, “Miris poljskog cveća” sve u režiji Srđana Karanovića.Grlić je primetio da danas ti "art filmovi komuniciraju sa svega tri direktora filmskih festivala, sa mamom i tatom", tako da smatra da je neophodno snimati zabavne filmove koji će puniti sale u bioskopima.- Film izumire, nestaje, i trebalo bi raditi ostvarenja koja se vesele u tim grobnim godinama. Producenti koje smo imali za ovaj film, jednostavno, kako da se izrazim, nisu uspeli da realizuju projekat kako bi trebalo. Opet, ja se za "Čudo" uvek nadam, možda nam se nekada i dogodi snimanje. Uvek kažem za sebe da snimam poslednji film kao sada što radim u Zagtrebu, ali nikad se ne zna - zaključio je Rajko Grlić.Pisac, scenarista, kolumnista Ante Tomić je izjavio da ga je rad na scenariju za "Čudo u Poskokovoj Dragi" naučio da bude ekonomičniji pripovedač, da ne gnjavi sa predugim opisima.

- Za mene je to bila prava škola scenarija, koja me je naučila da budem bolji kao pisac romana. Sada više razmišljam kao scenarista dok pišem knjige nego kao književnik. Slično iskustvo smo Rajko i ja imali sa projektom "Na rubu pameti" prema romanu Miroslava Krleže, nažalost, takođe ga nismo snimili. Rad na tome nas je uništio, dobro je da smo danas živi - naveo je Tomić i podsetio da nije mnogo njegovih dela ekranizovano, iako se mnogima čini da jeste, zapravo dva filma - pomenuta "Karaula" i "Što je muškarac bez brkova" (2005) Hrvoja Hribara.Sama ideja o nastajanju romana za "Čudo" Tomiću se javila kada je istraživao o neoženjenim muškarcima kojih ima jako puno po raznim hrvatskim selima i zabitima.- Ti muški su onako neobrijani, stalno sede i piju, izgleda da su sami jer se boje žena. Ipak, vrlo su usamljeni i nesrećni zbog toga. Mučno je živeti bez žene. Tu nisu samo erotski razlozi, zarad zadovoljstva, već i zbog kuvanja, higijene - analizirao je Tomić.Glumica Ivana Roščić u trenucima kada je izlazila iz svoje nesuđene uloge, rekla je da mnogo žali što nisu nikada snimili film, da je prvo čitala roman i onda taj drugačiji scenario i sve ju je oduševilo.

- Večeras se osećam kao da mi je neko sipao so na ranu, dok ponovo čitamo scenario. Bio bi to jedan splitsko vlaški vestern, sjajna, pametna, romantična komedija. Ante i Rajko prave samo hitove, a ovim filmom bi nadmašili sebe sigurno. Ako zbog nečega žalim u karijeri, to je definitivno zbog ovog filma - naglasila je Ivana Roščić.Hrvatski glumac Goran Bogdan takođe veoma žali što nije igrao u filmu "Čudo u Poskokovoj Dragi", da obožava stvaralaštvo Rajka Grlića i Ante Tomića, te da je sam sadržaj o neženjama kao njegova lična životna priča, jer i dalje nije stupio u brak.Nakon razgovora, usledio je čuveni film "Ustav Republike Hrvatske" (2016), koji je isti rediteljsko-scenaristički tandem Grlić-Tomić snimio umesto "Čuda", a postao je najgledaniji film u DKC-u u poslednjih 10 godina. Glavnu ulogu je odigrao glumac Nebojša Glogovac, koji nas je napustio početkom 2018. godine.Bonus video: Sećanje na scenaristu, reditelja, profesora Srđana Koljevića