0
Četvrtak, 23.april, 6,45h.
Jedna od bezbroj poruka koje svakodnevno stižu viberom, kao najezda skakavaca, ne da se tako lako zaboraviti. Nju ostavljam u telefonu, kao opomenu. ‘’Zemlja nas je poslala u sobu da razmislimo šta smo joj uradili. Izgleda da je tako moralo biti. Ona se čisti sama, svakih sto godina: 1720 – Kuga; 1820 – Kolera; 1920 – Španska groznica; 2020 – Korona’’. Sva dosadašnja upozorenja ekologista delovala su, do pojave ovog novog virusa, kao SF. Misliću o tome sutra – glasio je planetarni odgovor u stilu Skarlet O’Hare onih, koji o svemu odlučuju i onih koji zagađujući zarađuju. A onda je đavo došao po svoje. Pa je planeta privremeno pozelenela. Prodisali smo čistiji vazduh, prestali da putujemo avionima i vozovima, zaboravili smo automobile na parkinzima. Nastao je raj za bicikliste a i pešačenje je, za neke od nas, postala mislena imenica. Manje trošimo. Kupujemo samo ono što moramo. Čuvena šopingholičarka, ta neprikosnovena vladarka ženskih časopisa, preko noći je demodirana, kao prošlogodišnji model.
Pročitajte još:
Čitam tekst iz ‘’The Harvard Gazette’’(21. april) na koji mi prof. dr Dragoslava Đ, skreće pažnju. Tekst počinje slikom situacije, konstatacijom onoga čega smo svi ovih dana najzad postali svesni: manja emisija ugljendioksida (CO2) drastično smanjuje zagađenje, što pozitivno utiče na efekat staklene bašte, tj. globalno zagrevanje. U tekstu se pledira da se taj problem reši do 2050. I, da vazduh bude čist, bez ikakovog ostatka. U suprotnom? Pa zna se… Odmah nailazim na pozitivne primere: Austrija je, već juče zatvorila poslednju centralu na ugalj. U toj zemlji su planirali da struju do 2030. proizvode samo iz obnovljivih izvora energije. U Americi, jedan milioner, Majkl Blumberg, ulaže 500 miliona dolara kako bi pomogao zemlji da smanji zavisnost od fosilnih goriva u borbi protiv globalnog zagrevanja. Taj novac će biti uložen u zatvaranje 250 termoelektrana na ugalj u SAD do 2030. Za razliku od Blumberga, predsednik SAD Donald Tramp je, krajem prošle godine, demonstrativno odlučio da Amerika i formalno napustu Pariski klimatski sporazum, čiji su potpisnik sve ostale zemlje! Kakav loš primer. I, ne, nije zagađen vazduh pokazatelj napretka neke zemlje, nego je to je kiseonik. Morali smo da stignemo do respiratora da bi nas oni najoštrije upozorili na to.
Zagađen vazduh je pokazatelj kratkovidosti i velikog zaostajanja svesti.
Pročitajte još:
Dok o ovome razmišljam, na pamet mi padaju neverovatne cifre onih koji su, prema podacima emitera ‘’Zadruge’’, gledali tzv. finale tog rijalitija. I, istovremeno, pokazatelji o padu medijskih sloboda u Srbiji, na rang listi “Reportera bez granica”, za još tri mesta. Te dve zakonomernosti ovde, očigledno, idu zajedno. Sada smo, po tom izveštaju, među 180 zemalja na 93 mestu; iza nas su u regionu samo Crna Gora i Bugarska. A taj plasman ne govori u prilog težnje da se definišemo kao neki lider na Balkanu.
Zovem viberom unuka Maksima (5) da pitam šta radi. “Bako, vidi, čitam! Mama me naučila!” Poražena sam – mislila sam da ću ja biti ta koje će se Maksim uvek sećati kada uzme knjigu u ruku.
