Čitaćete nekad duge stupce raspevanog novinara, a na kraju možda nećete biti zadovoljni. Pogledaćete katkad jednu karikaturu i sve će vam odmah biti jasno...
Aleksandar Klas, „Karikature“; Narodna biblioteka Srbije; autor izložbe Gorana Stevanović
U Narodnoj biblioteci Srbije čuva se celokupna zaostavština velikog srpskog i svetskog karikaturiste Aleksandra Karakuševića Klasa (1927–2002), koju je 2019. biblioteci poklonio njegov sin. Tim povodom, u ovoj našoj kulturnoj instituciji od nacionalnog značaja, organizovana je izložba „Klas – karikature“, koja prati profesionalni razvoj umetnika, od ranih radova iz pedesetih godina prošlog veka, preko portretnih, autokarikatura, putopisnih, nagrađenih, do onih crtanih za „Jež“ (gde je započeo karijeru kao najmlađi karikaturista) i „Ilustrovanu politiku“ (u kojoj je proveo čitav radni vek) iz sadamdeseth i osamdesetih godina prošlog veka, uz nagrade i priznanja koja je osvajao na prestižnim međunarodnim takmičenjima, kao što su u Tolentinu i Knok Hejstu, dnevničke zapise, i prepoznatljive lule koje su bile njegov zaštitni znak.
„Karikatura, posebno novinska, svojevrsni je komentar, primedba, vic i smešna slika. Čitaćete nekad duge stupce raspevanog novinara, a na kraju možda nećete biti zadovoljni. Pogledaćete katkad jednu karikaturu i sve će vam odmah biti jasno. A karikaturistima često nije lako. Treba hitro reagovati, biti duhovit, dobar crtač. U toj profesiji nije baš sve ružičaso, a i tuš je nekako previše crn. Zato karikaturista gleda jednim okom na više strana. Istina karikaturista ne može da promeni neko stanje, ili da poboljša nešto što je loše. To nikako ne može, ali može da vas navede na razmišljanje, a to je već dovoljno. O smešnim stvarima treba ponekad razmišljati ozbiljno.“ Napisao je Aleksandar Klas, autor sa više od 30.000 karikatura objavljenih u domaćoj i inostranoj štampi, koji je po broju osvojenih nagrada (čak 10) ušao u Ginisovu knjigu rekorda. Bio je član ULUPUDS-a, od 1959. stekao status istaknutog umetnika, učestvovao na gotovo svim izložbama Udruženja, ušao u svetske enciklopedije…
Karikatura ima dvostrano ogledalo. S jedne strane se ogleda autor sa svojim stavovima, a s druge „model“ odnosno događaj ili pojava. U središtu Klasove pažnje je „običan“ čovek nošen turbulencijama druge polovine XX veka. poljuljanog života koji mu se „dogodio“. Zato mu se nikad ne podsmeva podrugljivo: bez sarkazma je na njegovoj strani. Klasova karikatura ne „ujeda“, jer nikad nije bez doze melanholije. Vedar po prirodi, kakav je bio, Klas polemiše sa stvarnošću, s blagim humorom, bez groteske, podižući svoja zapažanja o mestu „malog“ čoveka na razinu univerzalnog.
Kako danas karikirati nešto što je već samo po sebi karikatura od političkog i zabavnog sadržaja i mora li karikaturista da poseduje dozu malicioznosti u sebi da bi razgrnuo maglu koja nam se spušta na pamet? Ova pitanja otvorio nam je XXI vek.
Bonus video: Priča o Mileni Pavlović Barili
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar