Osećam večeras, dok posmatram laste i pupoljke rane, kako moje srce polagano raste ko vidik u lepe nasmejane dane…
Ovi stihovi Desanke Maksimović lajtmotiv su rediteljki i samohranoj majci Petri da snimi film o velikoj pesnikinji i pokuša da normalizuje svoj život – tako počinje film „Prolećna pesma“ nazvan po istoimenoj Desankinoj pesmi.
Premijerno prikazano na Festu, prvo dugometražno ostvarenje rediteljke Natalije Avramović nedavno je ovenčano nagradom „Mira Stupica“ na Sofestu, a bilo je i u takmičarskoj selekciji „Paralele i sudari“ Festivala evropskog filma Palić.
Posle petnaestak dokumentarnih filmova rediteljka Natalija Avramović, rođena 1983. u Kruševcu, odvažila se da napiše scenario za svoj prvi igrani film. I učinila je to, ali onda je, kako priča za Nova.rs, krenula muka.
– Kom god producentu da sam ponudila scenario, niko me praktično nije ni saslušao. Shvatila sam da niko ne želi da se potrudi oko mog filma. I rešila sam da uzmem stvar u svoje ruke. Imala sam samo mesec dana da organizujem celo snimanje, a novca nije bilo skoro do pred sam početak snimanja. Bila je ovo jedna luda avantura. Nismo znali šta da očekujemo, ali uprkos svemu kockice su se sklapale – kaže Natalija Avramović, napominjući da, kako je počelo snimanje, film kao da se „sam od sebe pravio“.
– Uživala sam toliko u čitavom procesu. Čini mi se da nikad u životu nisam bila življa. I tako bih želela da sve to ponovim. Znate, ja sam vrlo skromna osoba, ali zaista mislim da niko ne bi bio toliko lud da pomisli a kamoli se usudi i uradi sve ovo što sam ja uradila. Samo vera i ljubav, i eto desilo se.
Avramovićeva je u svom prvom igranom filmu uspela je da okupi glumačku ekipu u sastavu: Mihaela Stamenković, Ivan Đorđević, Đorđe Đoković, Danica Maksimović, Svetozar Cvetković…
– U filmu ima romantike, lepote i te poetike. I film je emotivan, dinamičan, na trenutke smešan, životan. Gleda se u jednom dahu, kao pesma. Scenario sam i napisala u jednom dahu. Čak sam za naše uslove uspela brzo i da ga realizujem. Napisala sam ga krajem 2017, snimanje se odigralo dve godine kasnije, tačno pred pandemiju. I eto, 2021. desila se premijera.
Petra, glavna junakinja Avramovićeve, nakon razvoda i očeve smrti ophrvana je emocijama. Biva pozvana na proslavu 15-godišnjice mature u rodnom gradu ali i na venčanje najbolje prijateljice na Adi Bojani. Nakon ceremonije venčanja, dok leži naga na pesku, doživljava katarzu…
– Bila sam jako iskrena kada sam pisala ovu priču. Sve je ogoljeno i bez ikakvog foliranja. Nije me bilo blam da prikažem sve te stvari u filmu, jer to je nešto što maltene svaka druga devojka doživljava. Film jeste sirov, ali to je moj fazon. Vrlo sam prirodna, spontana, a takav je i film i mislim da je to plus. Ta moja Petra od početka ima svoj unutrašnji svet koji je pun snova, vere, nade… Ne odustaje od potrage za pravom ljubavlju. Ali, nisam mogla da izbegnem ni realnost i svoje likove nisam htela da štedim, pa ni glavnu junakinju – govori scenaristkinja i rediteljka.
Žene su potpuno u fokusu „Prolećne pesme“. Ne samo da produkciju, scenario i režiju potpisuje dama, već se i čitava drama vrti oko ženske junakinje, što je i bio autorkin cilj.
– Iako imamo puno žena autora u svim segmentima filmske industrije, i mislim da će ih tek biti, ovaj film je razbio sve te granice koje su u ovoj zemlji prisutne. Ali, film, iako ruši barijere, to ne čini napadno. Čitavu priču donosi na svakodnevan način i mislim da je upravo u tome i poenta – da te film tako uvuče u sebe. Sigurna sam da ću i dalje praviti ovakve filmove koji izlaze iz zadatih okvira naše kinematografije i da ću nastaviti da se bavim tim unutrašnjim svetom žena, emocijama, načinom na koji mi doživljavamo svet. Ova zemlja vapi za tim. Vapi za ženskim filmskim rukopisom. Dosta je više tih muških tema i igrarija! Ovo je pravi život, samo treba izaći i videti ga – poruka je Natalije Avramović.
Na nedavno završenom Sofestu glumica Mihaela Stamenković ovenčana je priznanjem „Mira Stupica“ za najbolju žensku ulogu.
– Niko od nas nije očekivao ni poziv za Palić, koji je naš najbolji festival jer je posvećen autorskom filmu, a kamoli nagradu na Sofestu. Ono što je Mihaela donela u ulozi Petre mislim da bi malo koja glumica mogla da iznese. Iako je u konkurenciji bilo toliko filma, jer je Sofest praktično bio bijenalan, mi smo kao ekipa van svih filmskih društava i klanova, dobili priznanje. Film živi, ima svoj put i jako sam zadovoljna – kaže Natalija Avramović, dodajući da „Prolećnu pesmu“ očekuje učešće i na inostranim festivalima, između ostalog i u Njujorku.
– Svi me, čak i kritičari, obasipaju rečima: Hoćemo još! Zato uveliko razmišljam o drugom filmu. Već imam neke ideje i nadam se da ću uskoro krenuti da pišem!
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar