"Zbogom ostaj Puriša", reči su kojim se Festival autorskog filma (FAF) s tugom i ponosom oprostio od velikana naše kinematografije Puriše Đorđevića, saopštili su organizatori.
Svoje poslednje filmove ugledni reditelj je premijerno prikazao upravo na ovom festivalu čije će se 28. izdanje održati od 25. novembra do 2. decembra 2022. godine.
Najbolji lekar ovog festivala bila je publika, govorio je slavni reditelj Mladomir Puriša Đorđević koji je preminuo juče u 85. godini nakon kratke i teške bolesti u Beogradu.
Tokom ovog festivala prikazani su njegova ostvarenja „Gospodin” posvećen Matiji Bećkoviću (2021), “Mala moja iz Bosanske Krupe” (2016) posvećen Branku Ćopiću, kao i „Iščezla Albertina” (2014) koji je radio sa koreografom Milošem Sofrenovićem i snimateljem Mišom Miloševićem prema motivima Prustovog romana…
Organizatori podsećaju na njegove reči koje su zabeležene u Monografiji „Pohvala ludosti: 20 godina Festivala autorskog filma“:
“Imao sam sreću da idem u školu autorskog filma u toku mnogih godina. Ali, za autore FAF-a u Beogradu bila je to škola gde su loše ocene dobijali oni važni iz kulture, koji nikada nisu imali razumevanja i novaca za ovaj festival. Bolje reći, davali su finansije za ovaj festival samo na kašičicu, tek da ne pogine. Ali najbolji lekar ovog festivala bila je publika, i to ona najmlađa, i budući sineasti koji su ovde učili prve lekcije filma“.
U eseju posvećenom Đorđevićevoj poetici, autor Srđan Vučinić je zapisao:
“Junaci, jednako kao i filmske priče Puriše Đorđevića nedoljivo nas podsećaju na kubistička platna i crteže: svi oni imaju u isti mah po nekoliko lica i figura, prostiru se kroz nekoliko vremena, nose po nekoliko života u sebi. Nikada ih ne možemo sagledati samo iz jedne perspektive, jer oni u isti mah borave u prošlosti i budućnosti, u ratu i u miru, u carstvu mrtvih i među živima, u izvitoperenoj stvarnosti jugoslovenskog socijalizma, i u nedosanjanom snu palih partizanskih boraca o svetloj budućnosti. Tako kubistički protegnuti kroz različita vremena i simultane tačke u prostoru, Purišini likovi iz velike tetralogije o ratu i revoluciji (Devojka, San, Jutro, Podne) postaju otvorene metafore za sebe: poetske figure neponovljivog autorskog univerzuma koje nam kazuju nešto bitno i o našem svetu i životu“.
Bonus video: Igor Stanković, direktor Festivala autorskog filma