Najbolje fotografije slavnog Jadrana Lazića: Od mrtvog Brežnjeva najveći novac

Taman što se Jadranu Laziću zahuktala fotografska karijera u Parizu dobio je poziv za vojsku... I vratio se u Jugoslaviju.

Ali, posle odsluženja vojnog roka imao je tešku saobraćajnu nesreću. “Završio” je sa šest fraktura-kičme, noge, ruke, glave... U Splitu tada nisu imali maksiofacijalnu hirurgiju, i prebačen je u bolnicu u Beograd. Tada započinje treća etapa njegove karijere u kojoj je fokus više nije bio na poznatim facama iz sveta umetnosti.

U Beogradu se, uglavnom, bavio političkom i ratnom fotografijom. - Direktor “Jugoštampe” mi je ovde u Beogradu predložio da objavim knjigu. Ubedili su me da ostanem u Beogradu malo kako bih radio promociju knjige, a ja sam ostao šest godina ovde. Oženio sam se Beograđankom, i ovde napravio najznačajnije političke fotografije. Zahvaljujući Beogradu sam napravio fotku Brežnjeva, slikao sam Miterana, Kartera, Mubaraka, napravio sam ekskluzivu - fotografisao Abu Abasa. Odavde sam išao na ratna područja - u Iran, Irak, pet puta s jedne, a pet puta s druge ratne strane. A na sahrani Brežnjeva sam napravio svetsku ekskluzivu.Upravo fotografija nekadašnjeg sovjetskog moćnika na odru donela mu je i najveći novac u karijeri. Toliki da je, bez problema, mogao da kupi kuću na Hvaru, koju i danas ima.

- Rusija je tada bila iza Gvozdene zavese i niko od stranaca nije mogao da uđe. A ja sam uspeo da uđem sa jugoslovenskim pasošem. I dok je bilo nekih ruskih kolega koje su slikale sahranu, te fotografije iz Rusije nisu mogle da izađu. Ceo svet je hteo te slike sa sahrane Leonida Brežnjeva - a ja sam ih imao! Eto, taj moćnik na odru, “sređen”, među karanfilima, sa tri zastave iza, mi je doneo najveći novac.Ponosan je i na fotografije Muhameda Zaidana, poznatijeg kao Abu Abas, koji je zahvaljujući nekadašnjem šefu italijanske diplomatije izbegao izručenje u SAD i umesto toga iz Rima pobegao u Jugoslaviju:- Abasa, tada najtraženijeg teroristu sam slikao u Beogradu. I bio je sjajan. Nije znao ni da pozira, ništa. A ja ga, da bi se opustio, pitam: “Kad pucate, kako to radite?” I počeo je da mi pokazuje kako rukuje šmajserom. Ali, najsimpatičniji momenat tog snimanja bio je kad sam mu poklonio svoju treću knjigu “Reporter” gde su na kraju bile i fotke golih ženski. I Abas se oduševio i pitao me je: “Mogu li ja da idem s tobom kad ovo snimaš?”Čekala me je Džodi Foster...

Privremeno se skrasio u Beogradu, ali još tokom pariskih dana pao je jedan dogovor - mlada glumačka zvezda Džodi Foster čekala ga je da dođe u Ameriku i slika je…- Džodi i ja smo bili prijatelji, družili smo skoro godinu dana u Parizu, ali morao sam da odem u vojsku. Istekao mi je i pasoš i imao sam dve mogućnosti- ili da dezertiram ili da služim vojni rok. A pošto mi je otac vojno lice, koji je bio na “Galebu”, nisam hteo da ga sramotim. I Džodi Foster me je čekala, misleći da ću doći u Los Anđeles da je slikam. Međutim, zaljubio sam se u Beogradu, i zaboravio na Džodi. I posle šest godina, kada mi je pukao brak u Beogradu 1987, rekao sam sebi - E, sad si spreman da ideš u Holivud!

Izgubio je kontakt sa Džudi, i u međuvremenu se, posle Beograđanke, oženio pevačicom “Magazina” Ljiljanom Nikolovskom, a na kraju i Amerikankom, sa kojom je u braku 27 godina, nikada više nije imao prilike da slika čuvenu glumicu:- Jednom smo se sreli slučajno. Bio sam na Beverli Hilsu, na Rodeo drajvu kod frizera koji je na petom spratu, a dva sprata ispod je bio Armani. Silazim dole, izlazim iz lifta i sudarim se sa Džodi. A njena reakcija bila je - Jadran! I pričali smo više od sat vremena, rekla mi je kako bi volela da upozna moju suprugu, decu, a i ja njene sinove, ali život nas je odveo na druge strane - priča sa setom. U svetskim novinama i magazinima imao je više od 300 naslovnih strana. U ono doba tiraži su bili milionski, a ekskluzive su se plaćale pozamašno. Naročito fotografije dama, jer kako kaže - svi vole da vide lepu ženu.

Ali da je, kojim slučajem, danas počeo da se bavi fotografijom, nikada ne bi napravio karijeru kakvom se diči, prevashodno zbog interneta, digitalnih aparata, mobilnih telefona. Zato mladim fotografima ovo poručuje:- Idite u školu, završite fakultet, a fotografijom se bavite iz hobija. Fotografija je, nažalost, totalno izgubila vrednost. Novinska fotografija danas nema više nikakvu relevatnost. Pa, danas u novinama i na sajtovima imate više slika sa Instagrama i ostalih društvenih mreža, nego onih fotoreportera. To je gotova profesija. Magazini su propali svuda u svetu, novine se gase. Očigledno, život ide dalje - tužno ukazuje.Sa Fej Danavej u pustinjiU luksuznoj fotomonografiji “Jadran Lazić-50 godina fotografije”, koja je u dva toma, na 500 strana, ima čak 900 fotografija. Od početne faze i Splita, pariske i izveštačke faze u prvom tomu, odnosno fotografija iz Amerike i Los Anđelesa u drugoj. I kada se osvrne na više od pet decenija karijere i dalje je, bez premca, najponosniji na prve dane i fotografije voljenog Hajduka:

- A posle Hajduka najponosniji sam na dve ekskluzive - to su Brežnjev i Abu Abas. A što se zvezda tiče, toliko ih je bilo... No, fotografski mi je najdraža foto-serija sa Fej Danavej u pustinji i sa Džilijan Anderson na Tahitiju i u Malibuu. Ali, najdraža mi je serija koju sam napravio prošle godine sa Lolom Astanovom, američko-ruskom pijanistkinjom. Iako je moja knjiga bila gotova i spremna za štampu još prošle godine, zadesio sam se u Splitu, a prijatelj mi je objašnjavao kako je Lola Astanova snimila video spot na Braču, koji ima više od četiri miliona pregleda. Nisam znao ni ko je ona, a kad mi je pokazao kako izgleda, znao sam da moram da je slikam i stavim na kraj knjige. Kad sam se vratio u Los Anđeles, napišem mejl njenom menadžeru uz molbu da je slikam. Odmah su pristali i naravno Lola je, kao dezert, na kraju knjige!Bonus video:Fotograf u društvu svetskih zvezda

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=jadranlazifotografudrutvusvetskihzvezda-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2438289"]