28
Kada je kao pobednik konkursa Filmskog centra Srbije 2019. u kategoriji za filmove sa nacionalnom temom najavljena ratna drama „Košare“ u režiji Balše Đoga, predsednica UO FCS Jelena Trivan predstavila je ovaj film kao jedan od najvećih projekata u našoj kinematografiji poslednjih godina, a on je samo mesec dana od početka snimanja (jula 2020) počeo da dobija dimenzije afere koju većina našeg filmskog esnafa smatra jedinstvenom u srpskom filmu.
Ali, već i na samom predstavljanju „Košara“ (po scenariju Đorđa Milosavljevića, Strahinje Radetića i Balše Đoga, kako je oficijelno stajalo), bilo je nedoumica vezanih za producente, Nemanju Mićića i Vladana Anđelkovića iz kuće „Omega prodakšn“, koji su potpuno anonimni u našim filmskim krugovima, pa se već tada postavljalo pitanje šta ih je preporučilo za ovaj ambiciozni projekat od nacionalnog značaja, kome je FCS dodelio najveći iznos do sada, 50 miliona dinara.
Jedino što je „procurelo“ da su do tada radili je jedan rijaliti program u Sloveniji, plus dva, tri kratka dokumentarca, ali nijedan igrani film (ni kratki ni dugometražni), i nijedna TV serija, pa se opravdano komentarisalo ko je, zapravo, i zbog čega, imao poverenja da producentima bez ikakvog iskustva poveri nacionalni projekat, i da li je „preporuka“ za to bila partijska knjižica.
U međuvremenu, od avgusta 2020, kada su producenti prekinuli snimanje „Košara“ (da bi se ekipa „odmorila“, jer se naporno radilo, kako su tada izjavljivali), pa do danas, ređale su se samo afere – oni su optuživali Đoga da premašuje broj snimajućih dana, da je u potpunosti promenio scenario Đorđa Milosavljevića, a on njih da žele da „maznu“ novac, jer je ukupan budžet filma i TV serije „Košare“, u kome je učestvovao i Telekom, više od tri miliona evra.
A glavni deo skandala odvija se ovih dana, zbog dopisa koje je Ministrstvo kulture uputilo FCS, iz koga je javnost saznala da su producenti „Omega prodakšn“ mimo zakona, samoinicijativno i bez odluke UO FCS, režiju „Košara“ dodelili reditelju Miroslavu Lekiću, inače članu UO, s kojim su 20. oktobra 2021. zaključili novi ugovor, iako je ugovor sa Balšom Đogom još uvek važeći.
A stav esnafa, Asocijacije filmskih reditelja Srbije, Udruženja filmskih scenarista…, još prošle godine, kada su producenti prvi put nagovestili da će Đogu oduzeti režiju „Košara“, bio je da se to ne sme dozvoliti, i apelovali su kolegama da niko ne prihvati da režira umesto njega dok se čitav slučaj u potpunosti zakonski ne razreši.
„Slučaj“ nije razrešen, ali je Lekić potpisao ugovor sa producentima, pri tom znajući da o „zameni“ Đoga ne postoji odluka UO čiji je član, što otvara i sumnju o sukobu interesa.
Ali, čak i da tog pravnog problema nema, kako su izjavili brojni sagovornici Danasa, po njihovom mišljenju, nije moralno što je Lekić prihvatio režiju „Košara“.
O čitavom događaju Miroslav Lekić za Danas iznosi i svoje činjenice:
– Kolega Srđan Dragojević je u vašem listu direktno insinuirao povezanost konkursa za eminentne reditelje i slučaj “Košara”, tvrdeći da sam kao kompenzaciju za glasanje protiv odluka konkursne dobio, odnosno oteo režiju ovog filma svom kolegi Balši Đogu. Činjenice su sasvim drugačije – kaže Lekić, navodeći da su ga i pre nego što je konkurs za eminentne reditelje bio raspisan, producenti “Košara” kontaktirali sa ponudom da on uradi taj projekat, zato što je Đogo tokom medijacija odbijao da snima film po scenariju Đorđa Milosavljevića, koji je dobio sredstva na konkursu.
– A to je direktno kršenje zakona, odnosno propisa konkursa. Po nalazu medijatora Đogo nije želeo da ispuni ni ostale uslove na koje je sam pristao, i posle niza neistina koje su iznesene na račun producenata, činjenice su sledeće: producenti su ti koji su angažovali Đorđa Milosavljevića, i u saradnji s drugim rediteljem razvili projekat filma “Košare.” Neposredno pred konkurs FCS on je odustao od režije, i producenti su tek tada angažovali Balšu Đoga, tako da ovaj projekat sigurno nije nešto na čemu Đogo radi od samog početka, a sada neko želi da mu to bezobzirno otme – objašnjava Lekić, dodajući da je Đogo posle završenog konkursa krenuo da piše novu verziju scenarija koja nema nikakve veze sa tekstom koji je komisija FCS izabrala, zbog čega su njegovi sukobi sa producentima eskalirali.
Posle medijacije u FCS da se pronađe zajedničko rešenje i da se ralizacija “Košara” nastavi, kako navodi, medijator je podneo izveštaj UO u kojem je konstativao da je, po njegovoj oceni, nemoguć nastavak saradnje reditelja i producenta.
– Posle toga, u delu sednice UO iz čijeg sam se rada ja isključio, upravo zbog eventualnog sukoba interesa, UO je zatražio da se dobije mišljenje Agencije za sukob interesa o mom eventualnom angažmanu na projektu “Košare”. Agencija je dala ocenu da u ovom slučaju taj sukob interesa ne postoji. I da bi se izbegli isforsirani skandali oko preotimanja projekta “Košare”, producenti su doneli odluku da vrate novac dobijen na konkursu FCS, i da novi projekat o herojima sa Košara realizuju sredstvima koja će oni nezavisno obezbediti. Dakle, projekat nikome nije otet – ističe Miroslav Lekić.
Međutim, i dalje ostaje nejasno kako je sa producentima “Omega prodakšn” zaključio ugovor o režiji “Košara” bez odluke UO FCS čiji je član, i bez prethodnog raskida ugovora FCS i producenata sa rediteljem Balšom Đogom.
Jer, kako je u svom komentaru na dopis Ministarstva kulture za Danas izjavila Jelena Trivan, taj ugovor sa Đogom je još na snazi:
– Na sednici UO 25. novembra 2021. razmatran je izveštaj supervizora čija je preporuka bila raskid ugovora sa rediteljem Balšom Đogom, ali uprkos tome FCS, do dana današnjeg, nije odobrio smenu reditelja, jer je FCS bio čuvar ovog projekta, sprovodio medijaciju i tražio zajednički jezik između producenata i reditelja – izjavila je Jelena Trivan.
S druge strane, Lekić želi da iznese i razloge zbog kojih je, kao član UO, glasao protiv odluka komisije da se podrže filmovi Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića, na konkursu za eminentne reditelje koji je, takođe, postao nesvakidašnji skandal.
– Već duže vreme sam zagovornik takvog konkursa, ali pod uslovima koji će zaista na pravi način vrednovati pojam eminentnog reditelja. Uslovi sadašnjeg konkursa bili su sledeći: to mora biti reditelj koji je snimio najmanje pet igranih filmova od kojih je jedan prikazan na festivalima u Kanu, Veneciji, Berlinu i Torontu. Prva tri festivala su neosporna jer zaista se izdvajaju po svom značenju unutar svetske kinematografije. Ali, zašto Toronto, kao jedan od mnogobrojnih filmskih festivala, i sa značenjem koji imaju i festivali u Moskvi, San Sebastijanu, Karlovim Varima, i da ne nabrajam dalje, jer ih ima barem još desetak. Možda razlog za to leži u činjenici da dva autora koji su dobili sredstva na konkursu, od kojih je jedan Srđan Dragojević, imaju učešće na tom festivalu a, nažalost, nemaju na Kanu, Veneciji i Berlinu. Pored toga, postavio sam pitanje zašto ne postoji nijedna domaća nagrada kao uslov za status eminentnog reditelja, jer ipak govorimo o ljudima koji stvaraju pre svega u našoj kinematografiji. Nije mi bilo jasno da ni lista Kinoteke od 100 najboljih srpskih filmova 20. veka, od kojih je svaki dobio i status kulturnog dobra, nije uzeta u obzir kao uslov za dobijanje pomenutog statusa. Pored toga, bio sam mišljenja da na ovako koncipiranom konkursu sva sredstva treba dati jednom filmu, jer nisam video svrhu da eminentni reditelj za svoj projekat dobija isti iznos sredstava kao i debitant. Ova odluka je od jednog dela javnosti sačekana na nož, i odmah ispolitizovana kao određena vrsta cenzure.
Naravno da niko nije komentarisao kada dva od tri izabrana projekta, jedan od njih je Dragojevićev, nisu dobijali sredstva na prethodnim konkursima. Tada od toga nije pravljen slučaj cenzure, već su komisije obrazlagale svoju odluku nedovoljnim kvalitetom tekstova. Paradoksalno je da su neki od članova komisija koje su odbijale te tekstove sada najglasniji u zaštiti prava i borbe protiv navodne cenzure koju UO pokušava da uvede – kaže Lekić, dodajući da je Dragojević naveo da je UO na čelu sa Jelenom Trivan uveo opasan presedan da menja odluke komisije, i da to apsolutno nije tačno.
– I pre ovoga slučaja i vremena Jelene Trivan UO je menjao odluke koje su komisije donosile. Uostalom, pitanje je samo da li je UO u ovom slučaju delovao po zakonu i u okviru svojih ovlašćenja. Do sada nadležni organi to nisu osporili, a ako do toga dođe slažem se da UO treba da snosi odgovornost. Ali, isto tako UO mora da odgovara zakonu, a ne politikantskim pritiscima grupa i pojedinaca, i treba da ostane nezavisna institucija koja će pre svega voditi računa o dobrobiti srpske kinematografije – ističe Miroslav Lekić.
Bonus video:
Bura na filmskoj sceni
