"Šoping mol na mestu logora smrti": Plan koji je Beograd uspeo da izbegne

Tekst o ovom projektu prenosimo vam sa stranice Kaldrma.

Ideja da se na Starom sajmištu, tada potpuno zapuštenom prostoru na novobeogradskoj obali Save, napravi velika robna kuća, tržni centar ili kako danas kažemo “šoping mol”, sigurno je duboko zabrinula nekog čitaoca dnevnog lista “Borbe” kome je 18. marta 1987. godine pogled skliznuo na mali tekst s čudnim naslovom – “Grad prijateljstva”.

Staro sajmište, mesto do tada neviđenog progresa Beograda kada je tu bio otvoren prvi Sajam 1937. godine, a onda od početka brutalne okupacije u proleće 1941. pretvoreno u deo ubilačke mašinerije nemačkih nacista kao koncentracioni logor nazvan “Semlin” (Zemun), mesto surove patnje i smrti desetina hiljada ljudi, žena i dece, dugo je posle rata bilo zaboravljen budžak Novog Beograda.

Kompleks tek danas dobija izgled kakav zaslužuje – postao je Memorijalni centar, a najveća, centralna kula, obnovljena je posle 80 godina zanemarenosti.

Kada neko pročita da će zapušteni i oronuli deo grada, koji inače ne čine samo delovi logora, već i okolno stambeno tkivo, dobiti novi izgled, to ne mora nužno da bude nešto loše. Ali baš trgovinski centar… Nikako ne ide!

Ipak, te 1987. godine predviđeno je da “Grad prijateljstva” bude naziv tog novog tržnog centra “sa proizvodnim, trgovinskim, ugostiteljskim, turističko-zabavnim i kulturno-istorijskim objektima”, pisalo je i delovalo je poprilično ambiciozno.

Kako je navedeno, prostor uz Ulicu Milentija Popovića i Bulevara Lenjina (danas Mihajla Pupina) činio bi novi poslovni kvart, što je, zapravo, uskoro u jednom delu i bilo relizovano. Na sreću, kula i preostali deo logora tada nisu bili porušeni.

Navodi se i da bi ove zgrade podizale domaće i strane firme, što znači da je kapitalizam te, još uvek socijalističke 1987. godine, već kucao na vrata. Ali, da bi se vlasti opravdale, navele su i da takav grad na Starom sajmištu otvara i do 3.500 radnih mesta.

“Projektu koji predviđa ovakvo preuređenje ovog dela Novog Beograda juče su dali zeleno svetlo članovi Odbora za razvoj i uređenje ambijentalnih celina Gradske konferencije SSRN. Do sada je predviđeno nekoliko studija na ovu temu ali ni jedna nije realizovana.

Zbog toga je potrebno što hitnije da se prihvate posla urbanisti i pokušaju da osmisle ono što najnoviji projekat predviđa“, pisalo je u “Borbi”.

“Na Starom sajmištu se moraju naći privredni i objekti koji će se isplatiti”, rekla je Aleksandra Banović, tadašnja direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Tržni centar “Grad prijateljstva” nije bio prvi put da su urbanisti predviđali izgradnju “novih sadržaja” na ovom mestu. Još se 1970. godine pojavila ideja da se tu izgradi zdanje Opere. To je momentalno i, kako kažu svedoci, vrlo energično zaustavio tadašnji “prvi čovek” Beograda, gradonačelnik Branko Pešić.

Nekadašnji pripadnik pokreta otpora u toku nacističke okupacije, rođeni Zemunac, Pešić je itekako znao šta se tu nalazilo u toku rata, i koliko je ljudi tu stradalo. Za njega je to bilo sveto mesto.

Trebalo je da od tada prođe još 17 godina i da dođu drugi funkcioneri na čelo Beograda, pa da se opet pojave ideje o “preuređenju” prostora nekadašnjeg logora.

Na sreću, ovaj prostor je ostao sačuvan, a u međuvremenu je i oslobođen od splavova, ugostiteljskih objekata, postavljanih bezobzirno tokom prethodnih decenija dužinom cele leve obale Save.