Nebo nad Iranom potamnelo, a onda je počela da pada crna kiša: Naučnici upozoravaju na ozbiljnu opasnost

Nad severnim delom Irana 8. marta nadvio se gust dim, dok su se nastavili vazdušni napadi Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na ovu zemlju. Nakon bombardovanja, u prestonici Teheranu počela je da pada i takozvana crna kiša.

Dramatični prizori izazvali su ozbiljnu zabrinutost zbog mogućih posledica po zdravlje stanovništva u Iranu, ali i u drugim državama.

Šta se dogodilo?

Tokom noći između 7. i 8. marta američko-izraelski napadi prvi put su pogodili iranska naftna postrojenja od početka rata, koji traje nešto više od nedelju dana. Pogođena su četiri skladišta nafte i jedan centar za prenos nafte u Teheranu i obližnjoj provinciji Alborz, nakon čega su izbili veliki požari.

Plamen je tokom noći obasjavao nebo iznad Teherana, dok se tokom dana nad gradom nadvio gust crni dim. Čađ je prekrila ulice, automobile i balkone zgrada. Najveću zabrinutost izazvala je pojava gustih crnih kapljica kiše koje su padale po krovovima i ulicama prestonice, grada koji je do nedavno bio pogođen dugotrajnom sušom.

Vlasti su upozorile na mogućnost kisele kiše, dok su mnogi stanovnici prijavili da osećaju peckanje u grlu i očima.

Stručnjaci smatraju da je crna kiša najverovatnije posledica ogromne količine dima koji je nastao tokom požara u naftnim postrojenjima. Kada padavine prolaze kroz snažno zagađen vazduh, kapljice kiše mogu da „pokupe“ čađ i druge čestice iz dima i da ih donesu na tlo u obliku tamnih kapljica.

Takav fenomen može imati ozbiljne posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Ipak, naučnici još uvek nemaju sve ključne informacije, pre svega o hemijskom sastavu dima, objašnjava Ana Hansel sa Univerziteta Lester u Velikoj Britaniji.

Šta se nalazi u crnoj kiši?

Za razliku od sagorevanja benzina u automobilu, u ovom slučaju gori sirova ili slabo rafinisana nafta, a proces sagorevanja je daleko nečistiji i nekontrolisaniji. Zbog toga dim iz takvih požara može sadržati izuzetno raznovrsnu mešavinu sagorelih i nesagorelih čestica, od kojih su mnoge potencijalno štetne za ljudsko zdravlje.

„To će verovatno biti veoma neprijatna i toksična vlaga“, kaže Hansel.

Dim najverovatnije sadrži delimično ili potpuno sagoreli ugljenik, odnosno čađ, kao i policiklične aromatične ugljovodonike, hemijska jedinjenja koja nastaju tokom sagorevanja goriva i poznata su po tome što mogu biti kancerogena.

Nafta takođe sadrži sumpor i azot. Kada sagorevaju, oni stvaraju okside sumpora i azota, gasove koji u dodiru sa vlagom u vazduhu mogu formirati kiselu kišu.

Prema procenama stručnjaka, ova zagađenja mogu stvoriti smog čak gušći od onog koji je u 20. veku često prekrivao London, a posebno je zapamćen veliki smog iz 1952. godine.

„Ovo bi potencijalno moglo biti višestruko ozbiljnije od londonskog smoga“, upozorava Hansel.

Pošto su projektili pogađali i zgrade, dim verovatno sadrži i sitne čestice betona, stakla i plastike. Pored toga, eksplozije mogu izbacivati sitne kapljice nafte u vazduh, koje zatim zajedno sa kišom padaju nazad na zemlju.

„Nije potpuno jasno da li je crna boja kiše isključivo posledica sagorevanja goriva, koje stvara masni crni dim, ili se u kapljicama nalaze i veoma sitne kapljice same nafte“, objašnjava Hansel.

Koliko je opasno za ljude?

Ako bi crna kiša dospela u sistem za snabdevanje vodom i ljudi je pili, mogla bi izazvati različite probleme sa digestivnim sistemom, u zavisnosti od količine i hemijskog sastava zagađenja. Mogući su bolovi u stomaku, gorušica ili dijareja.

Još ozbiljniji problem može nastati ako se zaista stvara kisela kiša zbog oksida azota i sumpora, jer takve padavine mogu nadražiti oči i grlo, što su već prijavili neki stanovnici Teherana.

Ipak, najveću pretnju verovatno predstavlja sam dim, a ne crna kiša. Udisanje velike količine sitnih čestica iz zagađenog vazduha može imati ozbiljne posledice po zdravlje.

„Ako vam kapljice kiše padnu na kožu, moguće je da sadrže neke potencijalno kancerogene supstance, ali one se mogu oprati“, kaže Hansel. „Ako uđu u nos ili usta, mogu se zadržati duže, ali mnogo veći problem predstavljaju veoma sitne čestice dima koje mogu prodreti duboko u pluća, pa čak i dospeti u krvotok.“

Visok nivo takvih čestica u plućima povezuje se sa povećanom smrtnošću i razvojem brojnih bolesti, uključujući kardiovaskularna oboljenja, rak pluća, hronične bolesti pluća i dijabetes.

Dugoročno, otrovne materije mogu se akumulirati i u životnoj sredini. Toksini mogu dospeti u vodu, ribu, stoku i poljoprivredne useve, što može imati posledice po zdravlje ljudi tokom dužeg perioda.

Može li zagađenje stići do drugih zemalja

Veće kapljice nafte i krupnije čestice obično brzo padaju iz atmosfere. Međutim, veoma sitne čestice mogu se prenositi vetrom na stotine, pa čak i hiljade kilometara. Sličan fenomen se dešava sa saharskim peskom koji povremeno stiže čak do Evrope.

Teoretski, čestice iz Irana mogle bi da stignu i do veoma udaljenih mesta, ali bi u takvim slučajevima koncentracije verovatno bile veoma male.

Ipak, mnogo je verovatnije da će dim iz požara zahvatiti druge delove Irana i zemlje na Bliskom istoku, u zavisnosti od pravca vetra i atmosferskih uslova.

Stručnjaci savetuju da ljudi u Iranu što više borave u zatvorenom prostoru kako bi smanjili izloženost zagađenju. Ako moraju da izađu napolje, preporučuje se nošenje zaštitne maske i naočara kako bi se smanjio kontakt sa zagađenim vazduhom i mogućom kiselom kišom.

Takođe bi trebalo koristiti alternativne izvore vode, poput flaširane, ukoliko primete neobičan ukus ili tamne čestice u vodi za piće.

Stanovnici drugih zemalja mogu obratiti pažnju na slične znake zagađenja, ali će zdravstvene vlasti najverovatnije izdati upozorenja ukoliko vetrovi počnu da donose čestice iz Irana u većim količinama.

„Velika ekološka oštećenja poput ovih ne poznaju granice. Ono što dospe u vodu i vazduh može se preneti i na druge delove sveta“, zaključuje Hansel.