Alhemičar sa Andrićevog venca na radaru srpskih ekonomista: Predsedniče, udariće vam ekonomija u zid

Na grandioznom predstavljanju strategije „Srbija 2030“ proteklog vikenda predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da bi BDP-a do 2030. godine trebalo da bude povećan po stanovniku sa sadašnji 13.500 na 20.000 evra.

Obećao je, naravno, i povećanje plata i penzija. Prosečna zarada u Srbiji, prema tom Vučićevom obećanju, trebalo bi da sa prošlogodišnjih 934 evra do 2030. godine skoči na 1320 evra.

Analizirajući najnovija predsednikova obećanja Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta ocenio je za Forbes da bi rast BDP-a po stanovniku morao u narednih pet godina da bude 48,1 odsto da bi u 2030. dostigao najavljenih 20.000 evra.

„Mi sada imamo novi rat u svetu. Skok cena energenata i veliku neizvesnost u pogledu nastavka tog rata i posledica po ekonomiju. U takvim uslovima, veoma je teško prognozirati da li je ovo dostižno ili nije“, ističe.

Skok cena i slabljenje domaće privrede

Arsić je, međutim, upozorio da bi dostizanje ovog plana imalo negativne posledice po ekonomiju. Prva je rast cena, a druga slabljenje konkurentosti domaće privrede.

„Cene u Srbiji su na 67 odsto evropskog proseka, kada govorimo o svim cenama. Na ovaj način bi se one dodatno približile evropskom proseku, što je iznad naše ekonomske snage. Rumunija i Bugarska imaju niže cene, a ekonomski su razvijenije od Srbije“, objasnio je Arsić.

I ove najnovije najave o rastu plata i penzija samo su podsetile na brojna obećanja Aleksandra Vučića građanima Srbije o boljem životu, koja su završavala kontraefektom. Prošle godine smo imali tzv. čudesne mere predsednika Srbije, kojima su za oko 3.000 proizvoda ograničene trgovačke marže na 20 odsto. Pošto je njihovo šestomesečno ograničenje isteklo, građani još uvek strahuju od novog povećanja cena, a da pri tome nisu osetili neko značajno poboljšanje standarda dok su kontrolisane marže bile na snazi. Istovremeno, država je zbog ovakve intervencije na tržište zaradila međunarodnu tužbu kompanije Delez, čije će troškove i eventualnu basnosnovnu odštetu plaćati svi građani iz budžeta.

"Dara skuplja od mere"

Jedan od najpoznatijih slučajeva Vučićevih obećanja, u kojima nam je “dara bila skuplja od mere”, su svakako jednokratna davanja građanima poznata kao helikopter novac. Naprednjački režim je više puta posezao za njom. Svi punoletni građani su tako tokom pandemije korona virusa dobijali pomoć od sto evra, zatim je od 2020. godine bilo više sličnih neselektivnih davanja bilo mladima, penzionerima, majkama… Svima je zajedničko da ni na koji način nisu poboljšali standard onih koji su i dobili, država ih je finansirala iz kredita i stizali su taman negde pred izbore.

Nažalost, iskustvo života u Srbiji poslednjih decenija nas uči da bi i najnovija lepa obećanja vlasti mogla da imaju i svoju drugu stranu.

Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta, ocenjuje za Nova.rs podseća kako je čuveni helikopter novac, kao marketinški potez pred izbore, samo podgrejao inflaciju, a nije ni na koji način poboljšali standard građana Srbije. Sa druge strane, država se dodatno zadužila za te pare, ostavarila deficit i sada to vraćamo uz kamatu.

“Vlast shvata da je u nedostatku stranih i domaćih direktnih investicija jedini način da nadoknadi potreban privredni razvoj, da ona ima ogroman ciklus investicija. I to su sada putevi, Beograd na vodi, EXPO, i onda opet neki seldeći ciklus. Problem sa tim investicijama države je što u tom trenutku podižu BDP i podgrevaju ekonomiju. Međutim, kad se taj ciklus završi, one ne mogu same da se održavaju”, objašnjava Radosavljević.

"Takvo vođenje ekonomije jednom udari u zid"

Tako, prema njegovim rečima, sada imamo stalno gubitke u Putevima Srbije, jer nakon tih investicija one ne mogu same da se održavaju. Radosavljević očekuje da će tako biti i sa EXPO kad se bude završio taj investicioni ciklus.

“Ta kompanija će imati gubitke koje će budžet morati da pokrije. Imamo sad primer Beogradske arene, koja je neprofitabilna. Zamislite tek samo neke hale za nekoliko godina u Surčinu. Vi stalo izvlačite nove projekte na koje trošite, ali su ti i oni stari u koje morate da isto da sipate novac da bi se oni održavali, osim ako nećete pustiti da propadnu. Takav način vođenja ekonomije jednog trenutka mora da udari u neki zid, kada upadnete u problem sa dugom za sve te projekte.Tako da taj model funkcioniše dok ima para, kad ne bude bilo para to će biti veliki problem. I to je u stvari najveća tema”, naglašava.

Milan Ćulibrk, urednik ekonomije u nedeljniku “Radar”, ocenjuje za Nova.rs da je u pitanju još “jedna šarena laža oko koje će se sada voditi nekakva debata”. Međutim, dodaje da neće biti ozbiljne rasprave, jer ni ovaj kao ni prethodni Vučićevi planovi za budućnost nije dobio formu dokumenta.

“Već smo imali plan Srbija 2020-2025 pa Srbija 2020-2027 pa sad imamo Srbija 2030. Nijedan od tih papira ne postoji kao zvanični dokument o kome bi moglo da se ozbiljno raspravlja i da se vidi šta su pretpostavke na kojima se bazira”, ističe Ćulibrk.

Podseća da i na obećanja predsednika Srbije Aleksandar Vučić iz januara 2024. godine kada je predstavaljo program „Skok u budućnost - Srbija EXPO 2027“.

"Predsednik pre dve godine obećao platu od 1.400 evra"

“Predsednik je tada obećao građanima da će koliko sledeće godine prosečna plata biti 1400 evra. Sad nam obećava 1320 tek za četiti, pet godina. Pa to znači da će on nama smanjiti platu”, ističe Ćulibrk.

Urednik nedeljnika “Radar” dodaje da se iz toga može izvući zaključak da su predstavnici vlasti shvatili da su preterali u prethodnih obećanjima. Upozorava na jedan drugi aspekt tih planova za svetlu budućnost.

“Poenta je što ti 1320 evra neće vrediti koliko danas vredi 1320 evra, kao što danas za 200 evra možete da kupite ono što ste pre deset godina mogli da kupite za 100 evra. Tako će i za ono za šta vam je danas potrebno 1000, za pet godina biti potrebno 1300 ili 1350 evra. Realno kupovna moć građana eventualno može da raste najviše dva do tri odsto godišnje. Šta god alhemičari iz Nemanjine i sa Andrićevog venca radili, nažalost, to je tako. Ne mogu oni od kamena da naprave zlato”, naglašava Ćulibrk.

"Ovde se uvek živi lepše u budućnosti"

Analizirajući nerealne predsednikove planove, urednik u nedeljniku “Radar” upozorava na obećanje da će Srbija u narednih nekoliko godina ponovo biti me dve najbrže rastuće ekonomije u Evropi.

“Kako ćemo to izvesti kad smo u januaru ove godine imali pad industrijske proizvodnje od 12 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Srbija nekoliko godina unazad sporije raste od svetskog proseka, kako onda možemo biti među dve najbrže rastuće zemlje u Evropi”, pita Ćulibrk.

Podseća da je ovo još jedan pokušaj da se skrene pažnja sa nekih drugih problema u zemlji.

“Ovde se uvek lepše živi u budućnosti, ali sadašnjost nam nikada nije tako ružičasta”, zaključuje Ćulibrk.