Melatonin: čudesni hormon sna ili preuveličana priča?

Šta je melatonin i kako nastaje u telu?

Melatonin je hormon koji naš mozak prirodno luči. Njega proizvodi mala žlezda zvana epifiza (ili pinealna žlezda), smeštena duboko u mozgu. Ona funkcioniše poput unutrašnjeg sata. Kada padne mrak, počinje da luči melatonin i telo dobija signal da je vreme za spavanje. Kada svane, produkcija se smanjuje i budimo se. Dakle, melatonin nije lek koji nas uspavljuje na silu, on samo govori telu da je vreme za odmor.

U Srbiji se melatonin prodaje kao suplement, što znači da ga možete kupiti bez recepta. Slična je situacija i u većini sveta. U SAD, na primer, FDA (agencija koja odobrava lekove) formalno ga nije svrstala u lekove, ali ga lekarska udruženja preporučuju kao jednu od farmakoloških opcija u terapiji nesanice.

Da li melatonin zaista pomaže?

Jedna obimna analiza više studija pokazala je da su osobe koje su uzimale melatonin, u proseku zaspale oko 7 minuta brže, spavale oko 8 minuta duže, i subjektivno ocenile da bolje spavaju u poređenju sa onima koji su uzimali placebo (lažnu tabletu).

Sedam minuta zvuči malo, ali za nekoga ko sate provodi budnim, i to može biti dragoceno. Melatonin se posebno preporučuje kod jet laga (poremećaja ritma zbog putovanja kroz vremenske zone), kod radnika u smenama i kod poremećaja cirkadijalnog ritma, stanja u kome je unutrašnji sat "poremećeno radi".

Pušači, pazite: cigarete "uništavaju" melatonin

Određeni sastojci u dimu cigareta značajno smanjuje dejstvo melatonina iz suplemenata. Pušenje aktivira određene enzime u jetri koji razgrađuju melatonin mnogo brže nego inače, što znači da tableta koju popijete možda ni ne stigne da deluje kako treba. Zanimljivo je da pušenje ne utiče toliko na melatonin koji telo samo proizvodi, ali suplementarni melatonin onaj iz tablete ili spreja razgrađuje se znatno brže kod pušača.

Na šta obratiti pažnju pri kupovini suplemenata

Suplementi nisu podložni istim standardima kontrole kao lekovi, pa ih je moguće naći i van apoteka, kod različitih proizvođača. Jedno istraživanje koje je analiziralo 31 preparat melatonina pokazalo je da stvarna količina aktivne supstance ponekad može da se razlikuje od one navedene na etiketi Razlika je išla od toga da tableta sadrži 83% manje od deklarisanog do čak 478% više! To znači da mislite da uzimate 1 mg, a zapravo može biti i 5 mg ili skoro ništa. Upravo zbog toga se preporučuje da birate preparate poznatih proizvođača i da ih kupujete u apotekama, gde vam farmaceut može pomoći da pronađete odgovarajući proizvod.

U kojoj dozi se uzima?

Na ovo pitanje ne postoji jedinstven odgovor. U naučnim studijama korišćene su doze od 0,1 mg do 10 mg, a preparati se obično uzimaju 30 minuta do 2 sata pre spavanja.

Česta zabluda je da veća doza znači i bolje dejstvo. Kod melatonina to nije slučaj. Mnogi stručnjaci preporučuju da se počne sa najmanjom dozom (0,5–1 mg) i da se ona po potrebi postepeno povećava.

Veće količine ne moraju doneti bolji san, ali mogu povećati rizik od neželjenih efekata.

Ko treba da bude posebno oprezan?

Trudnice i dojilje

Nema dovoljno podataka o bezbednosti melatonina u trudnoći i tokom dojenja, pa je preporuka izbegavati ga.

Bebe i mala deca

Bebe počinju da produkuju melatonin tek oko trećeg meseca života. Davanje suplementa može dovesti do nivoa hormona viših nego što je prirodno, a dugoročne posledice nisu poznate.

Starije osobe

Iako se smatra bezbednijim od tableta za spavanje tipa benzodiazepina, postoje izveštaji o povećanom riziku od padova i preloma kostiju kod starijih pacijenata. Konsultujte se sa lekarom ili farmaceutom.

Osobe sa bolestima jetre ili na dijalizi

Jetra razgrađuje melatonin, pa kod oslabljene funkcije jetre ili kod pacijenata na dijalizi postoji rizik od nakupljanja leka u organizmu. Ipak, dobra vest je da melatonin sam po sebi ne oštećuje jetru.

Osobe sa autoimunim bolestima

Melatonin stimuliše imunski sistem, što može biti problematično kod bolesti poput reumatoidnog artritisa ili kod pacijenata koji su primili transplantaciju organa. Obavezno se konsultujte sa lekarom.

Neželjeni efekti i kombinacije sa drugim lekovima

Melatonin se generalno dobro podnosi. Pri većim dozama mogu se javiti pospanost tokom dana, mučnina i glavobolja. Dobra vest je da nema dokaza da telo razvija naviku (toleranciju) na melatonin, za razliku od klasičnih tableta za spavanje.

Važna upozorenja o kombinacijama sa lekovima:

Ne kombinujte melatonin sa tabletama za spavanje (benzodiazepini, zolpidem), jer to može dovesti do preterane pospanosti.

Oprez uz fluvoksamin (lek za depresiju i opsesivno-kompulsivni poremećaj) on usporava razgradnju melatonina, pa mu nivo u krvi može biti neuobičajeno visok.

Savet farmaceuta

Melatonin može biti korisna pomoć posebno kod jet laga, smenskog rada i blagih problema sa spavanjem. Nije čudotvorni preparat, ali za razliku od klasičnih lekova za spavanje, nosi manji rizik od zavisnosti. Počnite s najmanjom dozom, pazite na poreklo proizvoda koji kupujete i obavezno se posavetujte sa farmaceutom ili lekarom ako uzimate druge lekove ili imate hronične bolesti. Dobar san nije luksuz, on je osnova zdravlja.