"Možeš ti da budeš i u svom rodnom gradu, a da si u klopci. Mislim da je pitanje slobode pitanje u glavi i do koje mere čovek može da bude svoj. Ko su mu 'gazde'", rekla je Mirjana Joković, glavna glumica filma “Easy Land”, u današnjem razgovoru sa novinarima u okviru 48. Festa.
Debitantsko ostvarenje kanadsko-srpske rediteljke Sanje Živković, „Easy Land“, deo je Glavnog programa 48. Festa. Bavi se Jasnom (Joković) i njenom ćerkom, tinejdžerkom Ninom (Nina Kiri), Srpkinjama koje pokušavaju da se snađu u novom životu imigrantkinja u Torontu. Jasna, diplomirani i ambiciozni arhitekta, teško se miri sa činjenicom da mora da radi poslove za koje je prekvalifikovana, dok Nina pokušava da nađe smisao, rastrgnuta između nostalgije za starom domovinom i mirenja sa životom u novoj. Odnos majke i ćerke dodatno je otežan Jasninom mentalnom bolešću, zbog koje Nina često mora da se ponaša kao zrelija i odgovornija osoba od njih dve.
Sanja Živković, koja se 1994. godine kao šestogodišnja devojčica sa porodicom iselila iz rodnog Beograda za Kanadu, kaže da priča nije „prepisana“ autobiografska, ali da jeste krenula iz lične pozicije. Naročito je želela da se bavi iskustvom onih najtežih prvih par godina po dolasku u novu zemlju. Film je nazvala „Easy Land“ jer mnogi sa strane Kanadu doživljavaju kao zemlju u kojoj je život lakši, ali da je malo ko realno predstavio prvih par godina prilagođavanja koje „definitivno nisu lake“.
Iako je životna priča Mirjane Joković drugačija od priče njene junakinje Jasne, glumica kaže da ima spoja u tome koliko ponesemo svoj grad sa sobom kada odemo negde drugde da živimo.
„Imigracija nije da se samo negde ode i da se nauči nešto novo, imigracija je da se ode i da se ponudi nešto što mi imamo“, istakla je Mirjana.
Najvažnije od svega, gde god da smo, jeste pitanje slobode čoveka, smatra ona. U tome joj naročito pomaže vera.
„Vera u boga najbitnija je stvar u životu jer si u kontaktu sa svojim Tvorcem i imaš samo jednog kome odgovaraš. Kada je to realnost života, onda nije toliko bitno gde si, funkcionišeš na isti način.
Jako je bitna i okolina jer naučiš kako da se socijalno ponašaš. Svi nosimo socijalne maske, ali što ih više imaš to više naučiš da su ljudi isti, bilo gde, imaju iste potrebe, isto su usamljeni, a mi to često zaboravljamo. Važno je da naučimo kako da se ponašamo jedni prema drugima, da se ne vređamo i budemo pristojni“, poručila je Mira.
Iako živi van otadžbine već 30 godina, i kada je promenila adresu vraćala se u Srbiju da snima. Kako je istakla, bilo joj je jako važno da ostane u vezi sa Beogradom i Srbijom, pa se i dan-danas, kada sleti, oseća kao da nije ni odlazila.
„Meni je moja zemlja dala jako lepu istoriju pre nego što sam otišla u svet, tako da sam već imala svoj svoj otisak prsta, i umetnički i lični, kada sam se preselila, što mi je dalo drugačiju vrstu samopouzdanja i sigurnosti“, istakla je Mira Joković.
#related-news_0
Svoje prve godine „američkog života“, kako nam je otkrila, profesionalno je uglavnom provodila u pozorištu. Igrala je u Američkom repertoarskom pozorištu na Harvardu i na Brodveju a poslednjih 15 godina predaje u Kaliforniji na Umetničkom institutu, “jednoj od najboljih progresivnih škola u Americi”. Ne žali za eventualnim propuštenim važnim ulogama koje je, možda, mogla da odigra da je ostala u Srbiji.
„Ne mislim da sam išta propustila. Bitno je da svi mi imamo prostora za sebe, da se sve dešava po nekom planu, da to nije ničija teritorijalnost. Nemam tu vrstu posesivnosti u vezi sa nečim. Vrlo rano sam počela (da glumim) i dobila sam neviđene darove u svojoj karijeri i profesiji, u ljudima sa kojima sam radila, glumcima sa kojima sam svoju umetnost stvarala, ali nemam tu vrstu žali jer mislim da se život ne planira nego se desi. Najbitnije je da pratiš svoj impuls. Mene su moji impulsi vodili tako, možda malo neobično za neke druge ljude, ali sam ih pratila, nije tu postojao nikakav plan.
Kad se desila škola, to mi je bila jedna nova ljubav. Majka mi je bila profesorka književnosti i imala sam afiniteta prema tome. Znala sam da ću i jednoga dana time da se bavim, ali nisam znala da će to tako rano da mi se desi i da će toliko da mi znači“, priznala je Joković.
Pedagoški rad oduzima joj mnogo vremena i zato pažljivo bira nove uloge. Jedan od razloga zbog kojih je pristala da igra Jasnu je taj što se „tako mlada a tako hrabra“ Sanja Živković usudila da priča ne samo o pitanjima migracije već i mentalnih bolesti, o odrastanju devojke koja postaje roditelj svom roditelju.
– Postoji kompleksno preplitanje tih problema o kojima ljudi ne pričaju. Bitno je pričamo o mentalnim bolestima jer o tome postoji tabu, u nekim kulturama to je bruka, što je velika tragedija jer ne boluju od tih problema samo ljudi koji pate od mentalnih bolesti već i ljudi oko njih. Važno je da se suočimo sa nekim istinama koje su veoma važne i deo su naših života. Pošto ti likovi obično ostanu teški i naporni, meni je bilo bitno da Jasna bude opravdana i voljena, da bude prihvaćena sa saosećanjem i ljubavlju – napomenula je Mirjana.
Takođe je istakla da je na filmu učestvovalo dosta srpskih žena (rediteljka, glavne glumice, direktorka fotografije), što je bilo „potresno i divno“.
„Bilo nam je bitno da se ovo desi i da se daju prostor i nova optika i našim filmovima, i ženama rediteljima, i našim ljudima koji žive negde drugde“, zaključila je.
Sanja Živković dodala je da je Mirjana mnogo pomogla da se film oblikuje te da je u malo „ravniji i ozbiljniji“ scenario unela „duh, komediju i olakašanje“, što je doprinelo tome da film bude odlično prihvaćen.
Upitana kako joj se ovih dana čine Beograd i Fest, Mirjana je rekla „divno“.
„Bilo je potresno koliko je ceremonija otvaranja bila lepa i to što je više od 3.000 ljudi došlo da vidi film ‘Otac’, božanstven i težak. Divno je da Beograd živi i da kultura živi i ljudi su isti kao što su bili“, kaže Mirjana Joković.
Sem rediteljke Sanje Živković i Mirjane Joković, i druga glavna glumica, Nina Kiri, je naše gore list. Rođena je Beograđanka koja sada živi u Kanadi.
Nije joj, kaže, bilo teško da se poistoveti sa likom Jasnine ćerke Nine.
„Dolazila sam kao mala svakog leta u Srbiju i moje iskustvo je bilo jako „između“, a to između je mnogo komplikovano jer postoji nostalgija prema zemlji koju uopšte ne poznaješ“, istakla je Nina koja, inače, ima zapaženu ulogu u hit seriji „Sluškinjina priča“.