Lee „Scratch“ Perry (1936-2021): Audio-vudu mađioničar

Kultura 01. sep. 202116:49 > 22:18
Podeli:
Li Skreč Peri (Lee Scratch Perry), 2018. Foto. Profimedia

Neki oproštaji od muzičkih velikana ne mogu, a da ne izmame osmeh. Takav je slučaj sa odlaskom legende jamajčanske muzike, producentom i autorom Lee "Scratch" Perryjem.

Rođen u nekom selu na Jamajci 1936. kao Rainford Hugh Perry, pod imenom Lee „Scratch“ Perry napravio je od regea ozbiljnu umetničku formu, osvajajući njome svet. Posebno je zaslužan za revolucionarno otkriće dub zvuka – taj rege u remiksovanoj varijanti, bogatoj ehom, dobio je kroz njegov rad magičnu psihodeličnu notu, koju obožavaju pravi poznavaoci i kreativni muzičari. Kao pravi pesnik produkcije, uspeo je da izdigne rege iznad sladunjave karipske varijante soula, te da mu da oštricu i opasnu notu, kakva do tad nije bila čuvena.

Često je u najskromnijim uslovima, intervenišući golim rukama i prstima na magnetofonskim trakama, uspevao da izvuče efektna, maštovita i uvek jedinstvena rešenja, koja su obogaćivala pesmu, postavljajući novi standard za snimatelje i producente u popularnoj muzici. Zato je i inspirisao druge umetnike, od rokenrola do tehna, da naprave nešto svoje.

Sarađivao je sa najvećima i svima dao svoj pečat koji ih je unapredio – a sedeo je u studiju sa istorijskim imenima kakva su Bob Marley and the Wailers, Junior Murvin, The Congos, Max Romeo, Adrian Sherwood, Beastie Boys, The Clash i mnogi drugi, od kojih ga je Keith Richards najviše obožavao
Smeli, eksperimentalni rad pod svojim imenom, nastavio je do ove godine, ostavljajući mnoge u neverici da se i danas može praviti tako nepredvidljiva muzika. I zaista, ako je neka tvrdnja u vezi Lee „Scratch“ Perryja tačna, to je ta da je u pitanji bio jedan od najoriginalnijih umetnika u pop kulturi, te da niko nikad neće uspeti da ga kopira. Njegovo „ludilo“ – bilo je samo njegovo.

Mnogi geniji su počeli kao prodavci ploča, pa tako i on. Kad je krajem 50-ih godina prošlog veka počeo da radi upravo to za lokalno poznati Clement Coxsone Dodd’s sound system, već je imao neku svoju viziju zvuka koga želi da napravi, pa je uskoro dobio šansu da se nametne u legendarnom Studio One, takođe u Doddsovom vlasništvu, gde je snimio preko 30 uspešnih singlova. Međutim, kako je Lee “Scratch” bio svađalački raspoložen tokom celog života, pre ili kasnije moralo je doći do žučne rasprave oko novca sa poslodavcem, koja se okončala tako što je 1973. sam u svom dvorištu pokrenuo studio, pod imenom the Black Ark, što će ući u enciklopedije kao rodno mesto dub zvuka. Tek kad je postao svoj na svome, konačno je uspeo da materijalizuje zvuk kog je samo on čuo u glavi.

Mada je uvek bio poštovan kao otpadnik od sistema muzičke industrije, veliki vizionar i inovator, razmere njegovog postignuća postale su očigledne svima tek sa pojavom hip hopa, i posebno elektronske klupske plesne muzike, tokom 80-ih – The Prodigy su ga uvek navodili među svojim najvećim uzorima. Poslednje godine života proveo je srećno udat, zbrinut i relativno dobro situiran u Švajcarskoj, gde je u novom studiju Secret Laboratory snimao dok je mogao da diše, jer su disanje i snimanje bili za njega isto.

Taj i takav Lee “Scratch” Perry nastupao je na beogradskom Tašmajdanu 2002, zakasnivši besomučno, verovatno zato što je dugo tražio vrata kroz koja bi izašao iz svoje dimenzije u našu. Niko nije bio razočaran. A i kako bi? Lee “Scratch” Perry bio je vratar koji nas je uvodio u svet u kome je muzika konačno bila slobodna da bude ono što ona hoće.

Neki kažu da je Lee „Scratch“ Perry mnogo toga naučio o odnosu prema životu od svoje majke, koja je bila bliska afričkim korenima, odnosno nigerijskoj Yoruba kulturi. I zaista, u njegovom razumevanju nalazimo tragove animističkog pogleda na svet – po njemu su duhovi u svemu, pa i muzičkim instrumentima, studiju, reglerima, dugmićima, trakama, bas frekvencijama… i sa svima njima treba pričati i dobiti dozvolu da se muzika napravi. Da pregovori nisu uvek dobro išli možda govori i činjenica da nikad nije objašnjeno kako godine 1978. the Black Ark izgoreo do temelja, a 2015. mu je goreo i studio u Švajcarskoj.

Vaš potpisnik decenijama sluša njegove snimke, i nikad nije siguran da je sve čuo, jer u pesmama koje je on dodirnuo, uvek se nešto novo otkriva u pozadini. Možda je u pitanju samo šum jeftine tehnike koju je upotrebljavao, a možda su tu zabeleženi njegovi pregovori sa duhovima…. Verovatno nikad nećemo saznati šta je sve Lee „Scratch“ čuo u svojoj glavi, ali i ovo što je ostavio za sobom dovoljno je da shvatimo kako je stalno pohodio jedan svet u kog nije smeo svako da uđe, a iz koga se on vraćao sa muzikom koju niko nikad pre njega nije doneo.

Zbog svega toga i zahvaljujući njegovom naporu da komunicira sa onostranim, čvrsto verujem, svet je postao mirnije mesto.

Komentari

Vaš komentar