3
Svi ljudi sveta hoće mir- ovim rečima koje su stajale na ulazu u Beograd lideri 25 zemalja sveta i 850 novinara sa cele planete dočekani su na Prvoj konferenciji Pokreta nesvrstanih pre tačno šest decenija.
Građani Beograda su tih dana strpljivo čekali u kilometarskim kolonama kako bi pozdravili Tita, Hajla Selasija, Nehrua, Sukarna… Beograd, pod „dirigentskom palicom“ gradonačelnika Branka Pešića, sređen je za prvi susret šefova država koji su duboko verovali u front „trećeg sveta“, kao snažan glas na globalnoj političkoj sceni. Dom sindikata, u kome je bio dom novinara odasvud, koji su tokom konferencije konstatovali kako je „Beograd svet“, i danas krasi slika nastala specijalno za tu priliku.
Zove se „Industrijalizacija“, a napravio ju je po narudžbini Petar Lubarda. Dao joj je i alternativni naziv „Prometeji novog veka“, aludirajući simbolično time na značaj Pokreta nesvrstanih.
I upravo tako naslovljena je izložba u Muzeju Jugoslavije kojom se obeležava 60 godina od Prve konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu. Postavka, čije su autorke Jovana Nedeljković i Ana Panić, trajaće do 14. novembra.
Monumentalno platno Petra Lubarde, kako objašnjava Jovana Nedeljković, koautorka izložbe i kustoskinja Muzeja Jugoslavija, bilo je izloženo dva dana uoči početka konferencije u potpuno novom izlagačkom prostoru – Kulturnom centru Beograda.
– Izložba je bila reprezentativan kulturni događaj kojim je Jugoslavija htela da se predstavi „trećem svetu“ kao moderna zemlja sa modernom umetnošću. Jugoslavija tada počinje da izlaže na Venecijanskom bijenalu, a još 1958. se održava velika izložba Ekspo u Belgiji na kojoj izlažu naši umetnici, i u zemlji tada cveta i apstraktno slikarstvo koje je Tito kritikovao, ali nije zabranjivao. Jugoslaviji je bilo bitno da se prezentuje kao moderna država sa modernom umetnošću. Odmah po otvaranju izložbe u Kulturnom centru Beograda slika „Industrijalizacija“ je premeštena u Salon skupštine Jugoslavije, u kojoj se održavala konferencija – priča za Nova.rs Ana Panić, kustoskinja i koautorka izložbe, dok Nedeljkovićeva dodaje:
– Sve vreme trajanja konferencije nesvrstanih zauzima centralno mesto i svi učesnici, njih 25 gledaju tu Lubardinu sliku. Svi šefovi država, kada drže govore, pozivaju na dekolonizaciju, ravnopravni razvoj, razoružanje, mir u svetu i šalju te poruke stojeći ispred te slike.
A to ulje na platnu Petra Lubarde možda na najbolji način dočarava ono što se tada dešavalo u svetu, jer te 1961. godine Hladni rat je bio na vrhuncu.
– Na početku godine je ubijen Patris Lumumba, prvi premijer nezavisnog Konga. Trka u naoružanju između SSSR i SAD se premešta u kosmos i dostiže novi nivo u svemiru, a Jurij Gagarin je bio prvi čovek u orbiti. Samo nekoliko nedelja pred održavanje beogradske konferencije predstavnici „trećeg sveta“, odnosno tek nedavno oslobođenih i dekolonijalizovanih zemalja, nalazi se u Beogradu. Tu imamo vrlo šarenoliku sliku – jednog komunističkog vođu, jednog episkopa i predsednika Kipra arhiepiskopa Makarija, jednog cara, Hajla Selasija, pa jedan kralj… Dakle, u Beogradu su predstavljeni gotovo svi društveni sistemi. A nasuprot tome, samo dve nedelje pre konferencije u Berlinu niče fizička barijera koja je i simbol Hladnog rata – Berlinski zid. Svet je zaista te godine bio na vrhuncu podeljenosti, a Lubarda slika Prometeja, jedno mitsko biće koje je ukralo vatru od bogova da bi je dao ljudima, herojski je lik, borac za pravdu – ukazuje Nedeljkovićeva i povlači paralelu sa učesnicima konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu, nazivajući ih nekom vrstom Prometeja novog doba.
A sve je počelo nakon 1948. i raskola sa Sovjetskim savezom, kada Jugoslavija kao izolovana zemlja traži svoj put. Okreće se najpre zapadu u potrazi za podrškom, ali zbog uslovljavanja da pristupi NATO paktu, traži sopstvenu putanju. I od polovine pedesetih, Jugoslavija se sve više okreće novom svetu u nastajanju, posve drugačijem.
U tom smislu presudan je put Josipa Broza Tita u Indiju. Desilo se to krajem 1954. i početkom 1955. godine, i ta poseta bila je prekretnica, jer je Tito bio prvi evropski šef države koji je došao u Indiju nakon njenog sticanja nezavisnosti 1947.
– To su Titova čuvena putovanja mira u prijateljske zemlje Azije i Afrike. Ovo je bilo i njegovo prvo daleko putovanje brodom „Galeb“. Indija je tada bila još uvek u prvoj fazi dekolonizacije, a Tito i ostali visoki jugoslovenski rukovodioci, koji su putovali s njim, vide u toj zemlji viziju jednog drugačijeg sveta. Za Tita je Indija bila katarza, i odande se vratio kao promenjen čovek – pojašnjava Jovana Nedeljković.
Josip Broz je i sam u vozu rekao novinarima:
„Svi su u Indiji videli neku egzotiku, krotitelje zmija, jahače slonova, ali evo i ovaj mali deo koji sam video uverio me je koja latentna snaga postoji u ovoj zemlji“.
Tita je, kako precizira naša sagovornica, Indija oslobodila uskih, evropocentričnih, čak i balkanocentričnih pogleda i bila odskočna daska da postane državnik svetskog kalibra. To putovanje u Indiju bilo je prelomno za formulisanje spoljne politike Jugoslavije u pravcu nesvrstavanja i traženja trećeg puta. Nakon Indije, Tito sve više odlazi u zemlje Azije i Afrike, a sve kulminira sa održavanjem prve konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu. Jugoslavija ne samo da je bila jedan od glavnih pokretača, već i motor Pokreta nesvrstanih.
Indija nije promenila samo Tita, već i Petra Lubardu. Slikar je i do tada već imao zavidnu karijeru, bio profesor na Likovnoj akademiji u Beogradu, osnovao Umjetničku školu na Cetinju i u Herceg Novom, a početkom pedesetih održao čuvenu izložbu u Galeriji ULUS-a. U istom tom periodu doživljava i svetsku slavu, izlaže i biva nagrađen u dalekom Sao Paolu.
– Lubardu smo izdvojili kao paradigmatičan primer modernizma kojim se Jugoslavija predstavlja Nesvrstanima, istoku, zapadu… Pored „Industralizacije“ i izložbe u KCB, kao prateći kulturni događaj Konferencije, povereno mu je da oslika veliki mural u SIV-u 1 koji i danas krasi isto zdanje, Palatu Srbija, „Put u Kosmos“ – kaže Nedeljkovićeva, a Panićeva napominje da je, nakon konferencije u Beogradu, 1963. Lubarda dobio poziv od Indijske komisije za kulturne veze da ode u Indiju na studijski boravak.
– U Indiju dolazi kao jedan od prvih evropskih slikara koji tamo ima izložbu. I taj boravak u Indiji i to iskustvo ga menja, a njegova umetnost posle povratka postaje drugačija. Lubarda počinje da koristi drugačije boje, drugačiji tematski krug i vidimo koliko je taj boravak na njega uticao. Zbog toga je nama ova slika bila primer koji pokazuje i neku transformaciju, a bitna je i danas nalazi u Domu sindikata.
Na izložbi u Muzeju Jugoslavije zato je fokus stavljen na Jugoslaviju i Indiju, i osim Titove posete Indiji, bitne su bile i kulturne veze između dve zemlje, a Lubarda je tu neizbežan:
– Kao što je za Tita Indija bila katarza, bila je i za Lubardu, koji je tamo boravio nekoliko meseci, izlagao u Nju Delhiju. Primio ga je Nehru, kome je čak poklonio jednu svoju sliku. Tada su tri njegove slike otkupljene za novoosnovan Muzej moderne umetnosti. Dakle, u fokusu su društvene promene, kulturne veze i odnosi zato što je i sama ideja nesvrstanosti bila da se podrži emancipacija u smislu umetnosti, politike, ekonomije – navodi Jovana Nedeljković.
Paralelno sa Lubardom kustoskinje su izdvojile i izložile dela indijskih slikara koji su bili stipendisti jugoslovenske vlade.
– I na te indijske slikare je boravak u Jugoslaviji veoma uticao u tehnološkom smislu, jer je njihova zemlja bila veoma tradicionalna u smislu umetnosti – kaže Ana Panić.
Jedan segment postavke u Muzeju Jugoslavije bavi se baš Titovom posetom Indiji i izloženi su, između ostalog, predmeti koje je Josip Broz dobio u toj zemlji:
– Ti pokloni idu od makete Tadž Mahala, do makete hidroelektrane. I tu se vidi gde je Indija bila i gde ide. Tu su Tito u Indiji, pa Lubarda, kao i radovi indijskih slikara, i na kraju koje su to vrednosti Nesvrstanih danas, kroz multimedijalnu instalaciju umetnika Vladimira Nikolića „Komunistička slika u eri voje digitalne reprodukcije“, koja propituje šta se desilo sa idejama multikulturalizma, solidarnosti – kazuje Nedeljkovićeva.
Veliki broj predmeta na aktuelnoj izložbi, kako precizira Ana Panić, iz primenjene je zbirke Muzeja Jugoslavije.
– Želeli smo posetiocima da pokažemo šta su Tito ili Lubarda videli kada su odlazili tamo, I to smo prikazali kroz predmete uglavnom od slonovače ili alabastera, kao što je na primer maketa Tadž Mahala. Ali i kroz predmete iz tehničke zbirke koji pokazuju novu Indiju koja se stvarala u procesu dekolonizacije.
I dok danas mnogi Pokret nesvrstanih vezuju za neko davno prošlo vreme, još uvek postoji i broji više od stotinu članica.
– To je jedno veliko glasačko telo koje ima svoju ulogu u Ujedinjenim nacijama. Jugoslavija je zahvaljujući toj zaleđini, ogromnom pokretu koji je na početku brojao 25, a kasnije, do Devete konferencije koja je održana u Beogradu 1989. godine, gotovo 100 članova, vodila politiku koja je prevazilazila njene teritorijalne, ekonomske, političke i sve druge kapacitete. Nesvrstani su u vreme Hladnog rata bili zaista vrlo važan faktor. Mada danas funkcionišu drugačije, i dalje su veliko glasačko telo u UN, i ispunjavaju početni cilj da se male zemlje pitaju o značajnim pitanjima – naglašava Jovana Nedeljković i na kraju podseća na reči istoričara Tvrtka Jakovine:
„Nesvrstani su pokret koji je Jugoslaviju činio važnom“.
Sutra: Šta krije Titova spavaća soba
Bonus video:
