Kako je Tito u Indiji doživeo katarzu

Kultura 27. sep. 202120:19
Podeli:
Josip Broz Tito sadi mladicu Ašoka drveta u vrtu Radž Gata, mestu kremacije Mahatme Gandija, Nju Delhi, 18. decembar 1954. Foto: Muzej Jugoslavije

Svi ljudi sveta hoće mir- ovim rečima koje su stajale na ulazu u Beograd lideri 25 zemalja sveta i 850 novinara sa cele planete dočekani su na Prvoj konferenciji Pokreta nesvrstanih pre tačno šest decenija.

Građani Beograda su tih dana strpljivo čekali u kilometarskim kolonama kako bi pozdravili Tita, Hajla Selasija, Nehrua, Sukarna… Beograd, pod „dirigentskom palicom“ gradonačelnika Branka Pešića, sređen je za prvi susret šefova država koji su duboko verovali u front „trećeg sveta“, kao snažan glas na globalnoj političkoj sceni. Dom sindikata, u kome je bio dom novinara odasvud, koji su tokom konferencije konstatovali kako je „Beograd svet“, i danas krasi slika nastala specijalno za tu priliku.

Zove se „Industrijalizacija“, a napravio ju je po narudžbini Petar Lubarda. Dao joj je i alternativni naziv „Prometeji novog veka“, aludirajući simbolično time na značaj Pokreta nesvrstanih.

Lubarda Industrijalizacija Foto: Muzej Jugoslavije/Bojana Janjić

I upravo tako naslovljena je izložba u Muzeju Jugoslavije kojom se obeležava 60 godina od Prve konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu. Postavka, čije su autorke Jovana Nedeljković i Ana Panić, trajaće do 14. novembra.

Monumentalno platno Petra Lubarde, kako objašnjava Jovana Nedeljković, koautorka izložbe i kustoskinja Muzeja Jugoslavija, bilo je izloženo dva dana uoči početka konferencije u potpuno novom izlagačkom prostoru – Kulturnom centru Beograda.

Izložba je bila reprezentativan kulturni događaj kojim je Jugoslavija htela da se predstavi „trećem svetu“ kao moderna zemlja sa modernom umetnošću. Jugoslavija tada počinje da izlaže na Venecijanskom bijenalu, a još 1958. se održava velika izložba Ekspo u Belgiji na kojoj izlažu naši umetnici, i u zemlji tada cveta i apstraktno slikarstvo koje je Tito kritikovao, ali nije zabranjivao. Jugoslaviji je bilo bitno da se prezentuje kao moderna država sa modernom umetnošću. Odmah po otvaranju izložbe u Kulturnom centru Beograda slika „Industrijalizacija“ je premeštena u Salon skupštine Jugoslavije, u kojoj se održavala konferencija – priča za Nova.rs Ana Panić, kustoskinja i koautorka izložbe, dok Nedeljkovićeva dodaje:

– Sve vreme trajanja konferencije nesvrstanih zauzima centralno mesto i svi učesnici, njih 25 gledaju tu Lubardinu sliku. Svi šefovi država, kada drže govore, pozivaju na dekolonizaciju, ravnopravni razvoj, razoružanje, mir u svetu i šalju te poruke stojeći ispred te slike.

Doček Tita u Indiji Foto: Muzej Jugoslavije

A to ulje na platnu Petra Lubarde možda na najbolji način dočarava ono što se tada dešavalo u svetu, jer te 1961. godine Hladni rat je bio na vrhuncu.

– Na početku godine je ubijen Patris Lumumba, prvi premijer nezavisnog Konga. Trka u naoružanju između SSSR i SAD se premešta u kosmos i dostiže novi nivo u svemiru, a Jurij Gagarin je bio prvi čovek u orbiti. Samo nekoliko nedelja pred održavanje beogradske konferencije predstavnici „trećeg sveta“, odnosno tek nedavno oslobođenih i dekolonijalizovanih zemalja, nalazi se u Beogradu. Tu imamo vrlo šarenoliku sliku – jednog komunističkog vođu, jednog episkopa i predsednika Kipra arhiepiskopa Makarija, jednog cara, Hajla Selasija, pa jedan kralj… Dakle, u Beogradu su predstavljeni gotovo svi društveni sistemi. A nasuprot tome, samo dve nedelje pre konferencije u Berlinu niče fizička barijera koja je i simbol Hladnog rata – Berlinski zid. Svet je zaista te godine bio na vrhuncu podeljenosti, a Lubarda slika Prometeja, jedno mitsko biće koje je ukralo vatru od bogova da bi je dao ljudima, herojski je lik, borac za pravdu – ukazuje Nedeljkovićeva i povlači paralelu sa učesnicima konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu, nazivajući ih nekom vrstom Prometeja novog doba.

Predsednička palata Raštrapati Bavan, Brozova rezidencija tokom boravka u Nju Delhiju, 17. decembar 1954. Foto: Muzej Jugoslavije

A sve je počelo nakon 1948. i raskola sa Sovjetskim savezom, kada Jugoslavija kao izolovana zemlja traži svoj put. Okreće se najpre zapadu u potrazi za podrškom, ali zbog uslovljavanja da pristupi NATO paktu, traži sopstvenu putanju. I od polovine pedesetih, Jugoslavija se sve više okreće novom svetu u nastajanju, posve drugačijem.

U tom smislu presudan je put Josipa Broza Tita u Indiju. Desilo se to krajem 1954. i početkom 1955. godine, i ta poseta bila je prekretnica, jer je Tito bio prvi evropski šef države koji je došao u Indiju nakon njenog sticanja nezavisnosti 1947.

– To su Titova čuvena putovanja mira u prijateljske zemlje Azije i Afrike. Ovo je bilo i njegovo prvo daleko putovanje brodom „Galeb“. Indija je tada bila još uvek u prvoj fazi dekolonizacije, a Tito i ostali visoki jugoslovenski rukovodioci, koji su putovali s njim, vide u toj zemlji viziju jednog drugačijeg sveta. Za Tita je Indija bila katarza, i odande se vratio kao promenjen čovek – pojašnjava Jovana Nedeljković.

Josip Broz je i sam u vozu rekao novinarima:

Svi su u Indiji videli neku egzotiku, krotitelje zmija, jahače slonova, ali evo i ovaj mali deo koji sam video uverio me je koja latentna snaga postoji u ovoj zemlji“.

Foto: Muzej Jugoslavije

Tita je, kako precizira naša sagovornica, Indija oslobodila uskih, evropocentričnih, čak i balkanocentričnih pogleda i bila odskočna daska da postane državnik svetskog kalibra. To putovanje u Indiju bilo je prelomno za formulisanje spoljne politike Jugoslavije u pravcu nesvrstavanja i traženja trećeg puta. Nakon Indije, Tito sve više odlazi u zemlje Azije i Afrike, a sve kulminira sa održavanjem prve konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu. Jugoslavija ne samo da je bila jedan od glavnih pokretača, već i motor Pokreta nesvrstanih.

Indija nije promenila samo Tita, već i Petra Lubardu. Slikar je i do tada već imao zavidnu karijeru, bio profesor na Likovnoj akademiji u Beogradu, osnovao Umjetničku školu na Cetinju i u Herceg Novom, a početkom pedesetih održao čuvenu izložbu u Galeriji ULUS-a. U istom tom periodu doživljava i svetsku slavu, izlaže i biva nagrađen u dalekom Sao Paolu.

– Lubardu smo izdvojili kao paradigmatičan primer modernizma kojim se Jugoslavija predstavlja Nesvrstanima, istoku, zapadu… Pored „Industralizacije“ i izložbe u KCB, kao prateći kulturni događaj Konferencije, povereno mu je da oslika veliki mural u SIV-u 1 koji i danas krasi isto zdanje, Palatu Srbija, „Put u Kosmos“ – kaže Nedeljkovićeva, a Panićeva napominje da je, nakon konferencije u Beogradu, 1963. Lubarda dobio poziv od Indijske komisije za kulturne veze da ode u Indiju na studijski boravak.

Put u kosmos, Petra Lubarde u Palati Srbije Foto:Vesna Lalić

– U Indiju dolazi kao jedan od prvih evropskih slikara koji tamo ima izložbu. I taj boravak u Indiji i to iskustvo ga menja, a njegova umetnost posle povratka postaje drugačija. Lubarda počinje da koristi drugačije boje, drugačiji tematski krug i vidimo koliko je taj boravak na njega uticao. Zbog toga je nama ova slika bila primer koji pokazuje i neku transformaciju, a bitna je i danas nalazi u Domu sindikata.

Na izložbi u Muzeju Jugoslavije zato je fokus stavljen na Jugoslaviju i Indiju, i osim Titove posete Indiji, bitne su bile i kulturne veze između dve zemlje, a Lubarda je tu neizbežan:

– Kao što je za Tita Indija bila katarza, bila je i za Lubardu, koji je tamo boravio nekoliko meseci, izlagao u Nju Delhiju. Primio ga je Nehru, kome je čak poklonio jednu svoju sliku. Tada su tri njegove slike otkupljene za novoosnovan Muzej moderne umetnosti. Dakle, u fokusu su društvene promene, kulturne veze i odnosi zato što je i sama ideja nesvrstanosti bila da se podrži emancipacija u smislu umetnosti, politike, ekonomije – navodi Jovana Nedeljković.

Lubarda Bik i oblak (Indija) Foto: Muzej Jugoslavije

Paralelno sa Lubardom kustoskinje su izdvojile i izložile dela indijskih slikara koji su bili stipendisti jugoslovenske vlade.

– I na te indijske slikare je boravak u Jugoslaviji veoma uticao u tehnološkom smislu, jer je njihova zemlja bila veoma tradicionalna u smislu umetnosti – kaže Ana Panić.

Gangadar Balkrišna Vad Foto: Muzej Jugoslavije

Jedan segment postavke u Muzeju Jugoslavije bavi se baš Titovom posetom Indiji i izloženi su, između ostalog, predmeti koje je Josip Broz dobio u toj zemlji:

– Ti pokloni idu od makete Tadž Mahala, do makete hidroelektrane. I tu se vidi gde je Indija bila i gde ide. Tu su Tito u Indiji, pa Lubarda, kao i radovi indijskih slikara, i na kraju koje su to vrednosti Nesvrstanih danas, kroz multimedijalnu instalaciju umetnika Vladimira Nikolića „Komunistička slika u eri voje digitalne reprodukcije“, koja propituje šta se desilo sa idejama multikulturalizma, solidarnosti – kazuje Nedeljkovićeva.

Model Tadž Mahala Foto: Muzej Jugoslavije

 

Veliki broj predmeta na aktuelnoj izložbi, kako precizira Ana Panić, iz primenjene je zbirke Muzeja Jugoslavije.

– Želeli smo posetiocima da pokažemo šta su Tito ili Lubarda videli kada su odlazili tamo, I to smo prikazali kroz predmete uglavnom od slonovače ili alabastera, kao što je na primer maketa Tadž Mahala. Ali i kroz predmete iz tehničke zbirke koji pokazuju novu Indiju koja se stvarala u procesu dekolonizacije.

Tito u Indiji Foto: Muzej Jugoslavije

I dok danas mnogi Pokret nesvrstanih vezuju za neko davno prošlo vreme, još uvek postoji i broji više od stotinu članica.

– To je jedno veliko glasačko telo koje ima svoju ulogu u Ujedinjenim nacijama. Jugoslavija je zahvaljujući toj zaleđini, ogromnom pokretu koji je na početku brojao 25, a kasnije, do Devete konferencije koja je održana u Beogradu 1989. godine, gotovo 100 članova, vodila politiku koja je prevazilazila njene teritorijalne, ekonomske, političke i sve druge kapacitete. Nesvrstani su u vreme Hladnog rata bili zaista vrlo važan faktor. Mada danas funkcionišu drugačije, i dalje su veliko glasačko telo u UN, i ispunjavaju početni cilj da se male zemlje pitaju o značajnim pitanjima – naglašava Jovana Nedeljković i na kraju podseća na reči istoričara Tvrtka Jakovine:

Nesvrstani su pokret koji je Jugoslaviju činio važnom“.

Sutra: Šta krije Titova spavaća soba

Bonus video:

Komentari

Vaš komentar