Imanje od četiri hektara i vila u Marakešu jedan je od najvrednijih poklona koji je Josip Broz Tito dobio za vreme svoje vladavine, dok je on Leonidu Brežnjevu darovao dva automobila, marke "zastava". Iako se ovi pokloni ne čuvaju u kolekciji Muzeja Jugoslavije, ova institucija, koja od juče do 2. decembra nizom programa obeležava svoj dan, ali i cele 2020. godine sedam i po decenija od Drugog svetskog rata, krije pravo blago u svojoj impresivnoj kolekciji.
– Muzej Jugoslavije, i po svojim sadržajima i svojoj delatnosti, predstavlja neprocenjivu i jedinstvenu kulturnu, umetničku i istorijsku vrednost. Brojni i vredni eksponati, njih oko 200.000, poreklom kako domaće provenijencije, tako i iz mnogih zemalja sveta u vremenskom razdoblju od praistorije do naših dana, čine deo umetničkog i istorijskog sadržaja više od 30 zbirki Muzeja Jugoslavije – priča za Nova.rs Momo Cvijović, doskorašnji kustos ovog muzeja, a sada savetnik.
I dok se dobar deo predmeta, prema rečima našeg sagovornika, može svrstati u kategoriju „običnih“, i u umetničkom smislu trivijalnih predmeta, vrednost toj vrsti materijala daju njeni darodavci, među kojima su važni državnici druge polovine 20. veka: Lindon Džonson, Leonid Brežnjev, Ho Ši Min, Urho Kekonen, Franc Jonas…
Ovu instituciju naziva jedinstvenim muzeološkim fenomenom u svetu, a fondovi muzeja su, kako kaže, neiscrpni, jer u njima ima još toliko toga neotkrivenog i neobrađenog.
Iako je Cvijović kao student arheologije priželjkivao da se jednoga dana zaposli u muzeju, onaj u kome će provesti čitav radni vek nije mu baš bio, kako priznaje, „na spisku želja“:
– Niko od nas studenata nije želeo da ode u posetu Muzeju 25. maj… Smatrali smo da se tamo odlazi obavezno, po „partijskoj liniji“ i da osim nekih trivijalnih predmeta tamo nema ničeg vrednog. Daleko od centra grada, podignut u slavu još živog doživotnog predsednika Josipa Broza Tita, delovao nam je prepotentno i odbojno. Zato nisam bio presrećan kad sam se, deceniju kasnije, zaposlio u njemu. Međutim, posle nekoliko godina, u arhivu muzeja pronašao sam pismo o jednom poklonu, jedinstvenom po svom darodavcu i neobičnom po svojoj nameni. Džon Lenon i Joko Ono šalju Titu 1969. godine dva žira, sa željom da ih posadi u svom vrtu i od njih odgaji dva hrasta za svetski mir! To pismo je promenilo moj odnos prema ustanovi u kojoj sam proveo 42 godine – otkriva Cvijović.
Prilikom jučerašnjeg onlajn kustoskog vođenja kroz stalne postavke Muzeja Jugoslavije na Jutjubu, a u okviru proslave Dana muzeja, Sara Sopić, kustoskinja, podsetila je da se muzejski kompleks sastoji iz nekoliko različitih građevina. Pored Muzeja 25. maj ili Kuće cveća, tu je i tzv. Stari muzej, a on je svojevremeno, dok je Tito bio živ, korišćen kao depo u koji su skladišteni svi pokloni koje je dobijao od stranih državnika i naroda Jugoslavije. Ti pokloni su deo kolekcije Muzeja Jugoslavije. I ta kolekcija i priča priča o Jugoslaviji…
Najraniji poklon koji je Tito dobio svojom simbolikom, kako nam priča Momo Cvijović, kao da anticipira njegov politički uspon.
– Kralj Grčke Pavle I poklonio je Titu u Atini 1954. godine antički korintski šlem, s kraja 7. i početka 6. veka pre naše ere. Šlem je isto tako zagonetan kao i nekim istraživačima život Josipa Broza. Naime, enigma je zašto je bronzani šlem, i pored toga što je izliven u punoj ratničkoj formi, izrađen u smanjenim dimenzijama, zbog čega nije imao praktičnu upotrebu – otkriva Cvijović, a pominje i jednu statuu Bude, remek-delo sa lokaliteta Hada iz 4. veka, poklon avganistanskog kralja Mohamada Zahira Titu, iz 1960. godine.
Jedan od značajnijih darova koji je Titu poklonjen stigao je od iranskog šaha Reze Pahlavija. U Teheranu mu je oktobra 1971. godine uručena replika Ukaza Kira Velikog iz 539. godine pre naše ere, poznatog pod nazivom Kirov cilindar. Taj slavni dokument, u obliku glinenog valjka, bio je postavljen unutar vavilonskih zidina kao kamen temeljac i smatra se prvim pisanim spomenikom o ljudskim pravima.
Jedinstven je i poklon cara Haila Selasija Titu povodom Prve konferencije nesvrstanih u Beogradu, septembra 1961. godine:
– To je pribor za pisanje koji u stvari predstavlja maketu carskog prestola! Ispod baldahina na čijem se vrhu nalazi carska kruna, između dva anđela nalazi se predstava prestola sa Davidovom zvezdom na naslonu, koja upućuje na legendarnu kraljicu od Sabe koja je u vezi sa kraljom Solomonom dobila sina Menelika, rodonačelnika etiopske kraljevske dinastije – ističe naš sagovornik, dodajući da je vredne poklone dobijao i od kambodžanskog princa Norodoma Sihanuka, državnika sa kojim se, uz Gamala Abdela Nasera i Haila Selasija, najviše susretao.
– Tito je u Kambodži bio samo jednom, 1968. i dobio na poklon fragment pilastra sa reljefnom predstavom apsare – nebeske igračice, sa hrama Preah-Pithu, koji se nalazio u zidinama Angkor Toma, nekadašnje prestonice kraljevine Kmera. Jordanski kralj Husein poklonio je Titu 11. februara 1979. godine figuru ratnika na kamili od čistog srebra sa delovima u pozlati, na postolju od oniksa, koju je proizvela čuvena juvelirnica „Goldsmiths Silversmiths & Jewellers Asprey company“ u Londonu.
A marokanski kralj Hasan II je Titu, prilikom posete Maroku 1961. godine, poklonio veći broj predmeta od zlata, srebra i dragog kamenja, uglavnom ručno rađenih, ali i najneobičniji poklon – imanje od četiri hektara, kao i vilu u Marakešu, izražavajući tako žarku želju da Josipa Broza i njegovu cenjenu suprugu češće ima u svojoj sredini – objašnjava Cvijović.
Za razliku od darova istočnjačkih i afričkih monarha, čiji su pokloni autentični i samim tim istorijski vredni, pokloni evropskih monarha su, u tom pogledu, daleko skromniji i najčešći su to bili predmeti primenjene umetnosti. No, izdvaja se dar engleske kraljice Elizabete Druge:
– Odlučila je 1973. da Titu i njegovoj supruzi pokloni 10-12 parova papagaja o čemu detaljna upustva dostavlja preko ambasadora Velike Britanije u Beogradu (o izradi specijalnog kaveza na ostrvu Vanga, o navikama papagaja, parenju…). U pratnji princa Filipa, supruga Elizabete Druge, prilikom njegove posete Jugoslaviji, marta te godine, nalazio se i ornitolog Lord Rupert Nevil, prinčev sekretar, koga je kraljica posebno zadužila po pitanju papagaja. Krajem jula engleski ambasador prenosi kabinetu predsednika republike usmenu poruku Elizabete u kojoj se ističe da je „kraljica duboko dirnuta pažnjom i gostoprimstvom koji su ukazano gospodinu Robinsonu, njenom baštovanu, koji je nedavno uručio ptice“, kao i da je „zahvalna na ljubaznosti koju su predsednik republike i drugarica Broz lično pokazali prilikom uručenja poklona“ – svedoči Cvijović.
I dok je Tito rado primao poklone, bio je i darodavac, ali ne veliki. Kada je pripremana muzejska izložba „DO, UT DES“ 2002. godine autori su pronašli uredno vođenu dokumentacija o poklonima Josipa Broza Tita stranim državnicima u periodu od 1953, od osnivanja kabineta predsednika republike, pa sve do njegove smrti, 1980. godine, u obliku kartoteke.
– Na ukupno 4.397 kartona nađeni su podaci o darovanim osobama iz 106 zemalja sveta, sa ubeleženim datumom posete i opisom datih poklona. Pregledom podataka iz kartoteke pokazalo se da je „repertoar“, i pored brojnosti poklona, iznenađujuće uzak: slike i skulpture naših savremenih autora, savremeno lovačko naoružanje, predmeti od zlata i srebra – nakit, tabakere, kutije za cigarete – kao i raznovrsni kristalni predmeti. U manjem broju pojavljuju se pirotski ćilimi, narodne nošnje, idrijska i paška čipka i muzički i TV uređaji, često uz potpisanu fotografiju darodavca u srebrnom ramu – priča Cvijović.
Najstariji poklon Josipa Broza Tita pominje se u pismu kancelarije Britanske vojne misije u Beogradu, od 15. novembra 1944. godine, a tamošnji premijer Vinston Čerčil je impresioniran darom – albumom sa fotografijama koje prikazuju borbu Jugoslavije za slobodu.
– Svakako najvredniji poklon u ranom posleratnom periodu, na kome se preko američkog ambasadora u Jugoslaviji zahvalio i predsednik Hari Truman, predstavlja rezidencija i imanje u Beogradu za potrebe ambasade SAD – naglašava naš sagovornik, a pominje i kako je specijalni Titov izaslanik u Vatikanu Mladen Cvrlje 1966. godine poklonio, u njegovo ime, papi Pavlu u Vatikanu reljef u orahovom drvetu „Hristos i Samarićanka“, rad Ivana Meštrovića.
– Etiopskoj carici, supruzi Haila Selasija, prilikom boravka u Jugoslaviji, 1959. godine, Tito je poklonio autentičnu ikonu „Bogorodica sa Hristom i arhanđelima“ iz 16. veka, koja je plaćena 125.000 dinara. Među ogromnim brojem poklonjenih predmeta ikona se kao poklon pojavljuje još jednom. Ikonu iz 18. veka „Sveta porodica sa svetom Katarinom“, koja je plaćena 35.000 dinara, dobio je na dar Džimi Karter, predsednik SAD, prilikom Titovog boravka u Americi 1978. godine. Pismom od 23. marta 1978. godine Džimi Karter se zahvaljuje Titu na prekrasnoj ikoni, kao i na knjizi „Umetničko blago Jugoslavije“, i dodaje da će ga „pokloni stalno podsećati na bogatu kulturu i istoriju jugoslovenskog naroda“ – kazuje naš sagovornik, uz podsećanje da je jedno od pravila bilo da osobe koje dobiju odlikovanje ne dobijaju poklon. No, izuzetak je načinjen povodom dolaska američkih astronauta Nila Armstronga, Majkla Kolinsa i Edvina Oldrina.
– I pored toga što su odlikovani najvišim jugoslovenskim odlikovanjem za strance, ordenom Jugoslovenske zastave sa lentom, Tito im je poklonio po zlatnu tabakeru sa ugraviranim tekstom i faksimilom. Njihove supruge su dobile na poklon zlatne broševe sa koralima – podseća naš sagovornik, uz opasku da su pokloni birani pažljivo, pa celih mesec dana pre najavljene posete 1972. protokol predlaže Titu dar za englesku kraljicu Elizabetu Drugu – skulpturu „Devojka sa jaretom“, akademskog vajara Andrije Krstulovića, učenika Ivana Meštrovića.
Tito je poklanjao i automobile. Tako je predsedniku Vrhovnog sovjeta SSSR, Leonidu Brežnjevu u dva navrata poklonio automobil domaće proizvodnje – „zastavu 1300“, 1962. i „zastavu 101 LM“, 1976. godine.
– Oba puta, poklon težak oko 2.000 kilograma, zapakovan u specijalni sanduk i oslobođen plaćanja svih carinskih dažbina, poslat je na adresu u Moskvi. Naravno, samo je zgodna anegdota kružila beogradskom čaršijom 1976. godine da je automobil poklonjen Brežnjevu smaragdno-zelene metalize boje, presvučen kožom u istoj boji, specijalne opreme i izrade prema normama koje su važile za zapadnoevropsko tržište…
Poklone je dobijala i Titova supruga Jovanka Broz. Naš sagovornik priča da je, samo nakon Titove smrti, u periodu do 1983. godine ona dobila ukupno 3.523 predmeta. Nakon smrti Jovanke Broz 2013. godine Muzej je preuzeo 584 predmeta, odnosno poklona. Za života, kako svedoči Cvijović, Jovanka Broz nije se odazivala na njihove pozive kada su priređivali brojne postavke posvećene njenom suprugu.
– U vreme pripreme izložbe „Zlatni album“ 2011. godine dobili smo pismo od advokatske kancelarije da se Jovanka Broz protivi izlaganju stvari koje čine zaostavštinu Josipa Broza, s obzirom na to da ona polaže pravo na trećinu predmeta koji treba da budu eksponati… Jovanka nikom nije odgovarala na zahteve. Narodni muzej joj je, recimo, za potrebe izložbe „Nakit srednjevekovnih nekropola u Srbiji“ tražio na pozajmicu srebrne naušnice iz 14. veka, koje je dobila prilikom posete Zaječaru, 1961. godine. Muzej ju je redovno obaveštavao o programima i tražio pomoć i njeno učešće. Ni na jedan zahtev nismo dobili odgovor.
Vraćamo se i na žireve s početka priče i to osam godina nakon što je u Muzeju Jugoslavije priređena specijalna izložba tim povodom („Joko, Lenon i Tito u Beogradu“). Žirevi, koje je Tito dobio od Lenona i Joko Ono jedini su pokloni, kako naglašava naš sagovornik, koji nikada nije pronađen.
– Ako bi se pronašli, to bi značilo da želja darodavaca, Džona Lenona i Joko Ono, nije ispunjena. Ne postoji dokaz da ih je neko od državnika, a poslati su na pedesetak adresa, zasadio. Čak ni engleska kraljica! Ni u slučaju „naših žireva“ to nikada nećemo saznati, ali nam nadu uliva Titova ljubav prema prirodi… Nijedno drvo se nije smelo uklanjati bez njegovog odobrenja, a u parku u Užičkoj ulici, gde je živeo, postoje hrastovi koji bi po starosti odgovarali…. Joko Ono još uvek neguje taj projekat, a našu izložbu je pozdravila – sa ponosom ističe Cvijović.
Na kraju se osvrćemo na još jednu Titovu pasiju – fotografiju. Više od četiri decenije nekadašnji predsednik SFRJ bavio se fotografijom, a kako je svojevremeno ispričao naš čuveni fotograf Tomislav Peternek tri fotografije „neke egzotične bašte“, čiji je autor Josip Broz Tito, čuvaju se u njujorškom Muzeju moderne umetnosti. A samo u našem Muzeju Jugoslavije sačuvano je 473 filma „lajka“ formata, sa oko 30.000 snimaka, crno-belih i kolor, i oko 200 snimaka napravljenih omiljenim foto aparatom Endija Vorhola „polaroid SX -70“, od koga se poslednjih godina života Tito nije razdvajao.
– Zbirka fotografija proteže se od 1960. godine kada je, boraveći na 15. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Tito napravio sjajne snimke Njujorka iz automobila, pa do 1979. godine. Fotografija je bila najomiljeniji hobi Josipa Broza Tita. Učestvovao je na foto izložbama u Mariboru i Sarajevu, foto radovi su mu objavljivani u stručnim časopisima, bio je pokrovitelj Kupa jugoslovenske fotografije, međunarodne izložbe „Zlatno oko“, kongresa Međunarodne federacije fotografske umetnosti (FIAP), održanog 1960. godine u Jugoslaviji – priča Momo Cvijović.
Iako ga naziva „prosečnim amaterskim fotografom“, objašnjava da vrednost te muzejske zbirke omogućava potpunije sagledavanje Titove ličnosti, pruža izuzetne mogućnosti za najrazličitije studije i dopuna je zvaničnom foto materijalu, zbog čega je vreme vladavine Josipa Broza period koji je arhivski i dokumentaristički najcelovitije obrađen u istoriji ovih prostora.
– Najveća vrednost Titovog rada na fotografijama jeste u tome što bi se čitav svet, čak i kad bi nekim čudom nestao, mogao rekonstruisati na osnovu njegovih snimaka: celokupna fauna i flora, izgled gradova i sela, ljudi, značajnih ličnosti, istorijskih spomenika, zemlje i iz vazduha, sa mora….Snimao je sve!
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare