Kacige, naočare, fotografije voljenih i jedno započeto ljubavno pismo: Predmeti poginulih vojnika i civila izloženi u Kijevu

Iz zgrade Muzeja, u kojoj je deo kustosa živeo čak dva meseca, Lukianov je čuo zvukove rata koji su dolazili iz okolnih gradova Irpina i Buche. Galerije su odjednom ostale prazne. Više nije bilo zlatnika, rukopisa, karata, keramike iz antičkih grčkih kolonija na Crnom moru..., piše "Gardijan".No, došlo je vreme da se Muzej opet ispuni. Lukianov i njegove kolege uputili su se u Irpin, koji su tada nešto više od nedelju dana pre napustili Rusi.- Tamo je prvo stigla vojska, onda pravna služba, a onda smo došli mi - rekao je.Prvo što su ugledali bilo je izgorelo rusko vojno vozilo iz kojeg su uzeli oštećene kacige i zaštitne naočare:- Bili smo van sebe od uzbuđenja. Uzeli smo sve što smo mogli. No, kasnije smo videli još jedno, pa još jedno...pa smo postali izbirljiviji - priznao je.

Kako je na području nasilje tek bilo počinjeno videli su čak i raspadnuta ljudska tela, osetili njihov smrad, no njihova je znatiželja, kaže, bila jača. Najteže je, dodaje, bilo videti pogođene automobile civila jer su bili svesni da su u njima ljudi, uključujući decu, prethodno preminuli. Među sakupljenim predmetima bili su čizma ruskog vojnika, te dozimetar iz sedamdesetih koji je merio razinu radijacije dok su konvoji prolazili kroz Černobil. Ti predmeti su danas izloženi u spomenutom kijevskom Muzeju.Deo predmeta dopremili su kustosi, deo umetnina donirali su vojska i lokalci. Među njima je i, pretpostavlja se, napadačkim vojnicima namenjen set uputa za ophođenje s lokalnim stanovništvom."Ako vas pitaju jeste li Rusi ili Ukrajinci recite: ‘Mi smo i Rusi i Ukrajinci, no ponad svega smo ortodoksni hršćani", piše u dokumentu."Nikada ne spominji reč ‘rat‘. Ako oni pitaju nešto vezano za rat, pričaj o policiji i lokalnoj administraciji", takođe stoji u dokumentu.Lukianov je kasnije krenuo na još jednu sakupljačku misiju. Tada se radilo o fabrici u blizini Dymera, blizu Kijeva, gde je bilo sedište napadačkih snaga. Prva Lukianova impresija po dolasku odnosila se na "vrlo snažan smrad fekalija".

- Ne možete da zamislite kako su živeli - prisećao se Lukianov koji među pronađenim predmetima spominje autokartu Ukrajine iz 1975, fotografije žena - devojaka, supruga, te tek započeto pismo voljenoj. Od velike je važnosti, napominje Lukianov, predmete s nekog područja sakupiti što pre nakon njegovog oslobođenja. Muzej je odgovoran za čuvanje i pohranjivanje dokaza nasilja koji se pretvaraju u značajnu istorijsku pohranu.- Što pre to obavimo, to bolje. Kada smo išli na svoju drugu misiju, neke su stvari već bile izgubljene. Neke su uklonili lokalno stanovništvo i vojska - objasnio je, te dodao:- Ljudi ne žele da čuvaju stvari koje ih podsećaju na negativna sećanja, no to je naš posao i što bolje ovladamo situacijom sada, to će lakše biti onima koji će kasnije istraživati i pokušati razumeti ovaj period!Godišnjicu invazije 24. februara su obeležili otvaranjem nove izložbe o prošlogodišnjoj opsadi fabrike Azovstal u Mariupolju, prenosi "Jutarnji.hr".- Ta izložba nam budi puno emocija - rekla je Natalya Lykhytska koja u Muzeju radi kao vodič:- Svakoga dana roditelji ubijenih dolaze i ostavljaju cveće. Nekad je u ovoj dvorani bila skitska umetnost, a sada je rat, rat i rat - kaže.

Muzej nove donacije i dalje prima. Tokom posete "Gardijana" Lukianov je primio dnevnike koje su Ukrajinci vodili pod Ruskom okupacijom, no još nije imao prilike da ih pogleda.- Studirao sam istoriju. Kada sam bio student, bilo je lako misliti da se istorija dogodila drugim ljudima u nekom drugom vremenu. Francis Fukuyama proglasio je kraj istorije - rekao je, referirajući se na poznatu izjavu američkog političkog naučnika s kraja Hladnog rata:- Ispostavilo se da greši - zaključuje Lukianov.Bonus video: Izložbom "Sve naše suze" otvoren Mirdita festival

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=merditaizlozbamm-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3572763"]