0
Reditelj Saša Petrović bio je poznat po desetinama verzija istog kadra i kada je radnja u njemu bila sasvim jednostavna, zapazio je Vlada Petrić u tekstu “Počelo je sa Ciganima“. S tim tekstom sam Petrić bio je zadovoljan tek posle - 38 revizija.
– Trebalo je snimiti scenu kada se stari perjar pogađa, cenjka sa Belim Borom (Bekim Fehmiju) oko prodaje perja. Saša ih je postavio iz profila, licem u lice, ali nakon nekoliko klapa reditelj je i dalje bio nezadovoljan. Video je krezubi Ciga, naturščik da se muči pa predloži: ”Gospon reditelj, što ne staviš kameru meni iza leđa, jer ja mogu da glumim i sa ramenima, isto kao i s licem”.
Tajac. Svi su bili zatečeni, šokirani tim predlogom, uključujući i Sašu Petrovića, koji je spremno objavio: ”Tako ćemo, promenićemo raspored! Kada je kamera počela da snima, cela filmska ekipa gledala je kako stari Ciganin diskretno trese glavom i ramenima pokušavajući da od Belog Bore za vreću perja iscedi što više para. Ovo je bio redak slučaj tokom celog snimanja da je kadar snimljen iz prvog pokušaja – zaključuje Petrić.
“Skupljači perja” pamte se i po Gordani Jovanović. Prvi put pred kamerama. Uloga Tise trasirala joj je novi, filmski put. Šesnaestogodišnju vršačku Romkinju prima i Tito. Osvaja gde god se pojavi: Pula, Kan… Sa 17 godina umesto pred kamere staje pred matičara. Muž pada pred noge nove filmske zvezde. Preuzima njeno prezime. Nije više Đurica Šain već Jovanović.
Đurica jeste promenio prezime ali ne i običaj. Bio je to novi početak Gordane Jovanović i kraj njene filmske karijere. Muževi u tzv tradicionalnoj Srbiji, ma koliko film voleli, koriste pravo veta na svaki pokušaj, glumačkih izleta supruga.
ŽENI JE MESTO U KUĆI A NE U PULSKOJ ARENI
– Ovaj ovde ti je moj čovek Milorad, e zbog njega nisam smela u Pulu, da primim Zlatnu arenu. Nije dao, kaže: „Ženi je mesto u kući, a ne tamo negde, gde nikoga ne poznaješ!“ I ja ga poslušah, ne odoh, a sad mi nekako žao – pričala je pre dvadesetak godina Darinka Živković, seljanka iz Donje Mutnice, koja je u “Petrijinom vencu “ odigrala staru Petriju.
– Puna sala ljudi, svi me gledaju, ja bosa i prljava, vidim moje komšinice napravile frizure, lepo se obukle i sve se nešto osmehuju. A Srđan (Karanović prim. aut.), tad ga nisam znala, skoči pa reče: „To je ona, evo Petrije!“ I tako ti ja postadoh Petrija – sećala se Darinka svog kastinga.
Sa Miloradom nije lako išlo ni pre snimanja: “Ja sam uzeo ženu, čestitu seljanku, a ne glumicu. Došli neki ljudi, s Darinkom, traže me, a ja u cementari. Uplaših se da nije nešto deci. Ona ćuti, ne gleda me u oči, a neki reče: „Bil` ti, gospodine, pustio ženu da ide s nama na snimanje?“ Kakvo snimanje, kakvi bakrači, gledam je, ona ništa ne veli, samo skupila ruke i prevrće s prsti – potanko je objasnio Milorad.
Jedva ga nekako ubediše da pusti Darinku da snima. Omeknuo je kada su mu našli zamenu za Darinku na njivi, platili nadničare da beru kukuruz. Svako su je veče kolima dovozili sa snimanja. Nije joj dao da prespava van “a posle, kad su se vrnuli iz banku, nasmeši se i Milorad” pričala je Darinka. Od honorara za ulogu u “Petrijinom vencu”, napravila je kuću i kupila još dva hektara zemlje. Darinka Živković preminula je u 85. godini života 2013. godine
Prva zvezda Kusturičinog “Doma za vešanje” bila je Ljubica Adžović, Po oceni Vlade Petrića ova Romkinja ostvarila je jednu od najupečatljivijih filmskih uloga koje je ikada imao prilike da vidi. Ljubica se još jednom pojavila u Kusturičinom filmu “Crna mačka,beli mačor”
FILMSKA KRALJICA I JUGO
– Jednom sam posetio Ljubicu u njenom malom selu na jugu Crne Gore gde se ponašala kao prava filmska kraljica kojoj se svi meštani dive – opisuje Vlada Petrić bliski susret s Ljubicom Ađžović u “Uspomenama filmskog monaha”. Veći deo dana provodila je na verandi svoje renovirane kuće zabavljajući posetioce, dok su njene “sluškinje” donosile tursku kafu i ratluk od ružinih latica.
Njena nova kuća imala je četiri spavaće sobe za razliku od prethodne, koja je imala samo jednu. Nasred bašte stajao je ganc novi Jugo, jarko crvene boje, s nekoliko filmskih fotografija vlasnice zalepljenih za stakla. – Još učim da vozim, ali to je teže nego da se glumi – rekla je svom gostu.
Ljubica Adžović je u jednom TV intervjuu rekla, gledajući pravo u kameru, da onog trenutka kada ispred kamere vidi ono “drveno sekirče” – misleći na filmsku klapu – nema više Ljubice. Ljubica postaje druga osoba koja i diše drugačije.
Ratislava Raja Gačić bila je jedna od naših najpoznatijih naturščik glumica. Glumila je u filmovima: „Uvek spremne žene“, „Sok od šljiva“, “Petrijin venac”, „Dve palme“, „Nešto između“, „Bulevar revolucije“, sa Džeremijem Ajronsom u “Matildi”…
Pre uloga njeno ime Ratislava mi je izazvalo posebnu pažnju. Rodila se neposredno pred aprilsko bombardaovanje Beograda. Pogođeno je i porodilište u kom se nalazila. Od detonacije izletela je iz majčinog naručja. Verujući da je mrtva, majka je pojurila sa zgarišta jer su je kod kuće čekale četiri ćerke. Zaustavio je plač tek rođene bebe. Tada se vratila po nju. Kuma Olga, Ruskinja dala joj je ime Ratislava.
– Imala sam 36 godina i prvi sam put zaigrala na filmu i to glavnu ulogu zahvaljujući reditelju Srđanu – Điđi Karanoviću… Srećna sam da sam imala podršku svog pokojnog supruga Milenka koji je uvek bio uz mene – rekla je Raja Gačić.
Ratislava je glumila u filmu „Miris poljskog cveća“, kao i u “Petrijinom vencu” Srđana Karanovića koji je Raju Gačić upoznao snimajući seriju “Nepravde”. Išli su u Užice i snimali njenog muža, koji je bio nepravedno otpušten kao vozač. Tada je on pričao svoju priču.
– Dok smo mi to snimali ona je stalno upadala u kadar. On je bio onako pomalo flegma. Sve polako, dok je ona bila temperamentnija i stalno je ulazila i govorila kameri: „Nije tako bilo. Što im ne kažeš ono što su ti rekli.“ Mi vičemo Stop! Pa je sklanjamo – sećanje je Srđana Karanpovića na prvi susret s Rajom Gačić (“Malo iznad tla” – FCS)
Po svom duhu i energiji Puriša Đođević i Vlada Petrić bili su dvojica večitih mladića Yu filma. Početkom novog veka zajedno su snimili kratki video esej o NATO bombardovanju Jugoslavije (“The Balkans C’est si bon”). Angažovali su ciganski sastav “Romski šampioni” da odsvira pesmu „C’est si bon“. Šampioni međutim nikada nisu čuli za tu pesmu pa su im Purke i Vlada pevušili, zviždukali poznatu melodiju. Ni posle te pomoći Šampioni nisu mogli da je skinu “što naravno govori o našem a ne njihovom talentu”.
Puriša je kao poslednji adut izvukao kasetu sa snimkom čuvenog Luisa Amstronga iz 1956. Posle samo jednog slušanja romski šampioni su savršeno odsvirali celu melodiju. Na pitanje zašto to nisu učinili ranije vođa benda im je bez uvijanja odgovorio: Ništa nismo razumeli šta pevate, a ovaja tip (Luis Amstrong) je odsvirao isto kao što bismo mi to uradili.
Ta melodija im se toliko dopala da su je uvrstili u svoj repertoar i dali je novi naslov “SEXYbon”.
Bonus video: Milena Grujić: Srpska rediteljka, holivudski film