Foto: Nova.rs, Tanjug, Shutterstock/me gi, Nikola Obradović

Ko će biti novi predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, 23. po redu od kad je ova institucija osnovana 1841. godine, saznaćemo 30. marta. Nakon što je prošlog novembra predsednik SANU od 2015. godine Vladimir S. Kostić najavio povlačenje s čelne funkcije jer smatra da je "vreme za druge", otvorena je "trka" za nove časnike ove institucije.

– Nakon osam godina, svojom voljom i bez ikakvih pritisaka, nalazim da bi svaki moj pokušaj produženja vršenja ove funkcije bio nametljiv, preteran i bez trunke pristojnosti – kazao je tada odlazeći predsednik SANU Vladimir S. Kostić, naglasivši da se neće ponovo kandidovati.

U poslednjem zvaničnom obraćanju na konferenciji za medije u SANU, održanoj polovinom januara, Kostić je najavio početak izbornog procesa za novog predsednika, dva potpredsednika i generalnog sekretara Akademije.

Vladimir Kostić Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

– Zaista mislim, i žao mi je što mnogi u to ne veruju, da je u jednoj instituciji u kojoj ima toliko izuzetnih ljudi neumesno još biti na čelu. Mislim da je čak i dva mandata previše. Neophodna je neka vrsta promene, nove energije. Posao časnika, bilo predsednika, potpredsednika ili sekretara SANU jeste, da se niko ne zavarava, celodnevni posao – objašnjava Kostić za Nova.rs.

Tokom februara sva odeljenja su imala zadatak da dostavljaju svoje predloge za nove časnike SANU, a 7. mart bio je krajnji rok, kako precizira Kostić za Nova.rs, za dostavu predloga za kandidate isključivo putem pisarnice SANU

Sva odeljenja, pa tako i Odeljenje umetnosti, kako za Nova.rs kaže slikar Dušan Otašević, dostavilo je svoje predloge za kandidate za predsednika, dva potpredsednika i časnika SANU.

– Sutra će biti održana sednica Izborne komisije na kojoj će biti sagledane sve prijave kandidata. I nakon toga, 15. marta u Svečanoj sali će biti održana konferencija, na kojoj će biti predstavljeni kandidati i eventualno, mada ne i obavezno, dati svoj plan i program rada. A za 30. mart, takođe u Svečanoj sali, zakazani su izbori časnika SANU i konstituisanje Predsedništva – ukazuje za naš sajt odlazeći predsednik.

SANU Foto: Zoran Lončarević

I ko će, posle velikana kakvi su, između ostalih, Josif Pančić, Jovan Ristić, Sima Lozanić, Stojan Novaković, Jovan Cvijić, Velibor Grigorić, Dejan Medaković i na koncu Vladimir Kostić, biti novi predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti?

U javnosti se, od kad je Kostić najavio povlačenje, spekulisalo da je jedan od pretendenata na ovu funkciju akademik s Odeljenja istorijskih nauka i nekadašnji ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić, koji je u SANU ušao 2015, a šest godina kasnije postao je redovni član.

Međutim, kako nezvanično saznajemo, u međuvremenu su „iskrsla“ i nova imena. Još jedan od najozbiljnijih akademika za ovu funkciju jeste književnik, dramski pisac, scenarista i reditelj Dušan Kovačević. U članstvo SANU Kovačević je primljen 2000. godine, a redovni je član Odeljenja jezika i književnosti.

Na visokoj funkciji viđen je i Svetislav Božić, kompozitor, koji je dopisni, odnosno redovni član SANU postao istih godina kada i Terzić, s tim što je u drugom odeljenju – Odeljenju umetnosti.

Ne želeći da se bavi bilo kakvim spekulacijama, odlazeći predsednik ističe da je sve ono što se proteklih mesec i nešto dana dešava u SANU normalan tok rada Akademije:

– A ko će pobediti, videćemo. Ne postoje nikakvi pritisci, da vas niko ne zavarava tim pričama. Svaki akademik će 30. marta sam, sa svojom savešću i olovkom, na papiru, koji je identičan za sve, u tišini izbornog ciklusa, zaokružiti ono ime koje misli da treba. Suvišno je pričati o pritiscima – kako se može na nekog akademika u godinama u kojima se mi nalazimo uticati? Mislim da će ishod biti rezultat odluke ljudi u Akademiji. Priče o mom uticaju na akademike, koje se pojavljuju, priče su za decu – odsečan je Vladimir S. Kostić.

Dušan Otašević, Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Upitan šta očekuje od novog izbornog ciklusa slikar Dušan Otašević napominje najpre da mu je izuzetno žao što Vladimir Kostić odlazi s čela Akademije. Ali, ako je već tako moralo biti, voleo bi, kako priznaje za naš sajt, da Akademija nastavi u pravcu u kojem je SANU vodio Kostić:

Mislim da je to moguće! Akademija je tokom vođstva Kostića zaista procvetala. Ako govorim samo o svojoj branši, likovnoj umetnosti, urađeno je mnogo toga. Kostić je pokazivao interes za rad Galerije SANU, dosta je tehničih stvari urađeno. Recimo, mi nismo imali ventilaciju, sistem klime je propao, i to je popravljeno i urađeno. Uvek smo imali podršku kada je trebalo da se realizuje bilo koja izložba. Možda govorim ovo iz sebičnih razloga, ali je vrlo veliko razumevanje postojalo od strane predsednika, i nadam se da će se to nastaviti i s novim rukovodstvom. Ne pričam samo o Galeriji SANU, već i orjentaciji Akademije. Kad samo pogledate šta je sve rađeno poslednjih godina – pa svaki dan se nešto događalo. Neki su možda mislili – ma sede neki starci i ne znaju šta će sa sobom, jer imaju višak slobodnog vremena. Ali, program Akademije je bio objavljivan javno i svako je mogao da vidi da se stalno nešto događalo. Čak nije moglo da se dođe na red zbog nekih skupova u Svečanoj sali SANU, veoma je aktivna bila Biblioteka SANU. Bilo je, zaista, mnogo aktivnosti i voleo bih da se to nastavi – iskren je Otašević.

Galerija SANU Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

O tome i tim silnim aktivnostima svedoči i Kostićeva najava da će u ponedeljak predstaviti monografiju o aktivnostima u poslednjih osam godina:

– Samo je Galeriju SANU posetilo 857.000 ljudi. Računam da to nije mali broj. I mene je šokirala ta brojka. Znate, Akademija je institucija u kojoj zaista postoji jako mnogo sjajnih ljudi. Ako sam samo malo doprineo da neki od njih lakše realizuju ono što su nameravali to u vrh glave može da bude moja zasluga u proteklih osam godina i ništa više od togazaključuje Vladimir S. Kostić.

Bonus video: SANU između starih principa i novog sveta

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar