„Holivud riporter“ odao počast Goranu Paskaljeviću

Kultura 30. sep. 202000:40 > 11:23
Podeli:
Foto:Screenshot/hollywoodreporter.com

Jedan od najpoznatijih filmskih časopisa "Holivud riporter" (The Hollywood reporter), objavio je osvrt na život i delo našeg preminulog reditelja Gorana Paskaljevića. Tekst je potpisala Debora Jang.

Priredila i prevela: Milena Gajić

„Goran Paskaljević, režiser 18 igranih filmova, uključujući Bure baruta, Kako je Hari postao drvo, San zimske noći, preminuo je u petak 25. septembra u Parizu, od raka pluća, saopštila je njegova porodica. Imao je 73 godine. Bolest ga nije sprečila da završi svoj poslednji film Uprkos magli, koji je sniman u Italiji prošle godine. U za Paskaljevića tipičnom spoju lične drame i socijalne katastrofe, film govori o paru koji nakon gubitka sina pruža utočište dečaku, migrantu bez roditelja. Film je prikazan na međunarodnom filmskom festivalu u Valjadolidu, u Španiji.

Rođen u Beogradu, 22. aprila 1947. godine, Paskaljević je studirao režiju tokom Praškog proleća, u Čehoslovačkoj, na popularnoj FAMU školi. Tamo je snimio svoje prve kratke filmove, na temu saosećanja sa siromašnima i prezrenima, suočivši se odmah na početku sa cenzurom komunističkog režima.

Nakon sovjetske invazije na Prag (1968) vratio se u Srbiju. Njegov prvi igrani film, nežno komična drama Čuvar plaže u zimskom periodu (1976), takmičio se u Berlinu, a Paskaljević je odneo pobedu najboljeg režisera na Pulskom filmskom festivalu. Istoimeni film je rađen u saradnji sa Gordanom Mihićem, koji je kasnije postao Paskaljevićev dugogodišnji partner u pisanju scenarija.

Paskaljevićevi filmovi koji su pratili živote običnih ljudi pod dramatičnim okolnostima bili su festivalski hitovi. Poseban tretman (1980) poklonio se u Kanu, kao i Anđeo čuvar , Vreme čuda (1989), i njegov jedini film koji je smešten u Njujorku, Tuđa Amerika (1995). Tango Argentino osvojio je nagradu publike u Veneciji.

Puni nežnosti, njegovi filmovi su se kretali od blagog humora u ranim radovima, do mračne ironije i tragedije na način da se zalagao za potlačene – autsajdere, decu, invalide, Jevreje, Rome i imigrante. Iako je uvek poricao da je politički filmski stvaralac, priznao je da se politika ne može izbeći, a njegov rad, i njegovi iskreni i direktni intervjui često su iritirali nacionaliste oko njega.

Raspadom Jugoslavije i porastom talasa nacionalizma u Srbiji, Paskaljević i njegova supruga Kristin Paskaljević preselili su se u Pariz 1992. godine, gde je on pored državljanina Srbije, postao i državljanin Francuske. (Na ovom mestu novinarka greši jer je Paskaljević Kristin upoznao kasnije, a brak su sklopili 1995. godine, prim.aut).

Vratio se kući 1998. godine kako bi snimio nezaboravni film Bure baruta. Uzbudljivi prikaz nasilja na ulicama Beograda osvojio je Fipresci nagradu za najbolji film u Veneciji, kao i Evropske filmske nagrade.

Njegovi kasniji filmovi, od kojih je mnoge sam napisao i režirao, održavali su visoke standarde njegovih najboljih dela, uključujući i njegov irski film Kako je Hari postao drvo, i alegoriju San zimske noći, koji je hrabro kritikovao ulogu Srbije u ratovima na Balkanu.

Među njegovim poslednjim filmovima našli su se Optimisti (2006), Medeni mesec (2009), Kad svane dan (2012), u kojem jevrejski profesor otkriva svoju prošlost, kao i Zemlja bogova (2016), koji je smešten u Indiji.

„Tango Argentino“, Foto: Radiotelevizija Beograd / TRZ Si / AFP / Profimedia

Glumci koji su oživeli njegove priče su Miki Manojlović, Mirjana Karanović, Lazar Ristovski, Donatela Finoćaro, Tom Konti, Kolm Mini i Adrian Danbar.

Goran Paskaljević je 2008. godine počastvovan retrospektivom u njujorškom Muzeju moderne umetnosti, iste godine kada je imenovan za francuskog ‘Ordre des Arts et des Lettres’.

Paskaljević danas živi kroz svoju ženu i decu.“

Komentari

Vaš komentar