Ejmi Vajnhaus, ona koju sam ja rodila

Kultura 04. apr. 202108:41 > 11:48
Podeli:
Ejmi Vajnhaus i Dženis Vajnahus
Ejmi Vajnhaus sa majkom Dženis Foto:pbc / Mavrixphoto / Profimedia

"Imam utisak da svet ne poznaje pravu Ejmi, onakvu kakvu sam ja odgajila", kaže Dženis Vajnhaus, majka jedne od najdarovitijih pevačica svoje generacije, pripremajući dokumentarni film o svojoj ćerki deceniju nakon njene smrti.

Ejmi Vajhaus je sa koncerta 18. juna 2011. godine na Kalemegdanu ispraćena skandiranjem i aplauzima, ali i odmahivanjem glavom, pa i zvižducima. Odgovor da li je ovo drugo bilo upućeno pevačici koja nije uspevala da se sabere ili onima koji su je, uprkos tome što joj očigledno nije bilo dobro, vraćali na scenu i podsticali da nastavi, ostao je na njihovoj savesti. Mesec dana kasnije, 23. jula, mnogi iz publike ugrizli su se za usnu. Stigla je vest da je Ejmi Vajhaus umrla. Imala je 27 godina.

Ubrzo su u opštoj „rasprodaji bola“ ulaznice sa Kalemegdana prodavane i za po tri-četiri hiljada evra na I-beju, jer su mnogi njeni fanovi, sa svih strana sveta, želeli da ih imaju kao podsetnik na njen poslednji koncert. „Da nije umrla, sumnjam da bi komentari ovde bili toliko saosećajni. Da je još živa, i dalje bismo je osuđivali. Tužno je to što joj kao društvo nismo iskazali više podrške dok je još bila živa. Žao mi je što sam je osuđivao toliko. Počivaj u miru, Ejmi“, zapisao je jedan od korisnika društvenih mreža ispod snimka sa tog koncerta. A jedna korisnica dodala je i da se nada da se „njen otac gleda u ogledalu i mrzi sebe svakog dana“. Ejmi Vajhaus bila je, i ostala, zvezda.

Teško da je i ijedna pevačica u prvoj deceniji novog milenijuma uspevala da pomiri različite muzičke ukuse. Njene pesme odzvanjale su u i na tinejdžerskim žurkama i u alternativnim klubovima, sa mejnstrim radio i TV stanica, kao i sa zvučnika u kolima parova na putu kući sa (dobro plaćenih) poslova. Stariji i iskusniji slušaoci prepoznavali su soul, ritam i bluz korene u onome što peva darovita devojka iz severnog Londona, ali su njene pesme zahvaljujući ne toliko produkciji koliko njenom glasu i nastupu zvučale novo.

Ako je sa albumom „Frank“ (2003) prestala da bude „najčuvanija tajna producenata“, sa „Back to Black“ (2006) zavladala je muzičkim svetom. Ali, sa druge strane, sve teže je uspevala da vlada sobom. Bio je tu i taj njen (auto)destruktivni poriv, jasno opisan u pesmi „Rehab“: „pokušali su da me pošalju na rehabilitaciji, ali sam rekla ne, ne i ne“.

Oskarom nagrađeni biografski dokumentarni film „Ejmi“ (2015) Asifa Kapadije govori i o tome kako se jedna od najdarovitijih pevačica svoje generacije borila sa zavisnošću i pre i nakon što je stekla svetsku slavu. Film, nakon uvodne scene gde kao tinejdžerka peva sa prijateljicom na jednom rođendanu, prati Ejmi Vajnhaus hronološki, od ranog detinjstva, porodice, preko problema sa samopovređivanjem i bulimijom, problematičnih veza i nasilja u njima, kontroverzi u medijima i zavisnosti od alkolola i droga, sve do tragičnog ishoda takvog pristupa životu. Za potrebe tog filma, Kapadija je intervjuisao više od stotinu članova porodice i prijatelja ne bi li pružio što jasniju sliku o kompleksnoj ličnosti kakva je bila Ejmi Vajnhaus, koristeći i obilje arhivskog materijala gde ona sama priča o muzičkim uticajima, ali i o porodici, ljubavi, slavi, depresiji…

Publika i kritika je film dočekala sa nepodeljenim simpatijama, ali ne i otac Ejmi Vajnhaus. Mič Vajnhaus, nekadašnji stolar i taksista, čije guranje ćerke u ralje ličnih neispunjenih ambicija mnogi vide kao, u najmanju ruku, sporno, ogradio se od „Ejmi“ tvrdeći da gledaoce dovodi u zabludu i „sadrži neke bazične neistine“.

„Film me ne predstavlja u baš dobrom svetlu. Nema u njemu uravnoteženosti, nema ničega o fondaciji. Ni Ejmi ni mene ne slika u baš dobrom svetlu“, rekao je Vajnhaus gostujući na ITV-u.

Njegov zahtev da film bude ponovo montiran je odbijen. Snimljen i dokumentarac „Ejmi Vajhaus: Back to Black“ (2018) u produkciji BBC-a, a Mič Vajnhaus pokrenuo je i priču o snimanju igranog biografskog filma. Snimanje se očekuje „za godinu, dve“, a prošle godine rekao je da je „sve još u fazi scenarija“.

U međuvremenu je film o svojoj ćerki najavila i majka Ejmi Vajnhaus, Dženet. Nekadašnja apotekarka, razvedena od Miča Vajnhausa u vreme kada je Ejmi imala devet godina, napisala je i memoare „Voleti Ejmi: Priča njene majke“ (2014). Film sa radnim naslovom „Ejmi Vajnhaus: 10 godina“ u produkciji BBC-a trebalo bi da bude završen do juna 2021.

Ejmi Vajnhaus
Ejmi Vajnhaus Foto:l94 / Zuma Press / Profimedia

„Imam utisak da svet nije poznavao pravu Ejmi, onakvu kakvu sam ja odgajila. Nadam se prilici da ponudim mogućnost da se razumeju njeni koreni i dublji uvid u pravu Ejmi“, saopštila je Dženis Vajnhaus.

Majka pevačice ima i još jedan snažan motiv da ovaj film bude snimljen, jer boluje od multiple skleroze i to oboljenje „preti da je liši uspomena na Ejmi“.

„Bojim se da će doći dan kada će Ejmi prestati da živi u mojoj glavi i mom srcu. Ne želim da taj dan ikada dođe“, zapisala je Dženis Vajnhaus još u memoarima 2014. godine.

Sa BBC-a je najavljeno da će priča o Ejmi u novom dokumentarcu biti ispričana „pre svega iz ugla njene majke“. Dženis Vajnhaus će se, kako je navedeno u saopštenju, priključiti porodica i prijatelji i film će prikazati „novu, žensku interpretaciju njenog života, njenih ljubavi i njenog zaveštanja“.

Ejmina prijateljica Džulijet Ešbi, koja sa njom peva u duetu na početku dokumentarca „Ejmi“, kaže da je „divno to što njena mama radi za nju“.

„Bila je neverovatna. Iskreno, ne postoji niko poput nje. Niti će ikada biti nekoga poput nje“, rekla je Džulijet Ešbi gostujući nedavno u jutarnjem programu BBC-a.

Komentari

Vaš komentar