Đanfranko Rosi: Izazovno je snimati sukobe prošlosti i sadašnjosti

Piše: Danijel Blumberg

Međunarodni festival dugometražnog dokumentarnog filma DOK #, koji se odvija u Beogradu, u Mts dvorani do 1. marta, publici ovih dana predstavlja savremene filmove koji istražuju živote velikih umetnika i sportskih legendi, ali i sudbine gradova i civilizacija suočenih sa istorijskim izazovima.

Među filmovima koji se hvataju ukoštac sa tmurnim sudbinama gradova jeste i dokumentarac "Pompeja: Ispod oblaka" reditelja Đanfranka Rosija, potresna priča o Napulju, gradu koji živi pod stalnom pretnjom Vezuva i Kampi Flegreja.

Ovaj dokumentarni film na programu je DOK # festivala 28. februara u 21 čas u Mts dvorani.

Između Vezuva i Napuljskog zaliva zemlja povremeno podrhtava, a fumarole Flegrejskih polja ispunjavaju vazduh sumpornim isparenjima. Iz slojeva istorije, podzemnih svetova i savremenih nemira, u crno-beloj slici izranja manje poznati Napulj - grad glasova, pogleda i nevidljivih sudbina...

U filmu “Pompeja: Ispod oblaka” teritorijom kruže lokalci, vernici, turisti i arheolozi koji iskopavaju prošlost da bi joj u muzejima podarili novi život. Voz obilazi Vezuv, trkački konji galopiraju uz obalu, nastavnik vodi improvizovane časove za decu, vatrogasci smiruju zabrinute građane, dok u luci Torre Anunciata sirijski tankeri istovaraju ukrajinsko žito. Prostor oko zaliva postaje velika vremenska mašina - mesto gde se prošlost i sadašnjost neprestano prepliću.

Tako bar “slika” ovo specifično tlo reditelj Đanfranko Rosi, koji je diplomirao 1985. godine na Filmskoj školi Univerziteta u Njujorku. Međunarodnu pažnju skrenuo je na sebe filmom “Boatman”, a potom i ostvarenjima “Below Sea Level”, “El Sicario - Room 164” i “Sacro GRA”, za koji je 2013. godine osvojio Zlatnog lava u Veneciji. Bio je to presedan na čuvenom festivalu - naime, prvi put je jedan dokumentarni film dobio najveće priznanje na Mostri.

Govoreći o novom filmu Rosi objašnjava zašto je izabrao Napulj kao svojevrsnog “protagonistu” filma “Pompeja: Ispod oblaka” i šta ga je privuklo da snimi dokumentarac o ovom gradu:

- Napulj, Flegrejska polja i Vezuv čine ogromnu bazu priče. To je mesto koje se stalno kreće između površine i dubine: ruševine, podzemni prostori, oblaci, fumarole, podrhtavanje tla. Ali jednako ga oblikuju i svakodnevni pogledi njegovih stanovnika: deca, arheolozi, vatrogasci, nastavnici, mornari. Na toj teritoriji postoje prolazi između onoga što jeste i onoga što bi moglo biti. Tu su oni koji istražuju, poput tužioca; oni koji čuvaju fragmente sećanja, poput Meri, kustoskinje u muzeju; i mnoga anonimna lica koja zajedno crtaju emotivnu i moralnu mapu. “Pompeja: Ispod oblaka” prelazi preko sveta koji radije bira da se sakrije nego da se pokaže. Film prikazuje likove suspendovane između prošlosti i sadašnjosti, između svetla i senke.

Možete li nam reći nešto o svom umetničkom procesu? Kako pronalazite priče i protagoniste? I kako pristupate snimanju?

- Moji filmovi nastaju dugotrajnim procesom u kojem se rađaju neophodne veze. Aktivno sam tražio priče i ljude, ali sam istovremeno dozvoljavao da me vodi ono što sam nalazio. Kamera postaje sredstvo susreta s ljudima, a međusobno poverenje raste s vremenom koje provodimo zajedno. Tek tada dolazi vreme za snimanje, kada odnos postane živ i autentičan.

Napulj se obično posmatra kao grad mediteranskog svetla i boja. Zašto ste odlučili da snimate u crno-beloj tehnici?

- Kokto je pisao da Vezuv stvara sve oblake na svetu. Ti oblaci su me vodili do naslova i izgleda filma. Ispod oblaka svetlo menja svoju prirodu: nema senki i sve se pokazuje u drugom obliku. Crno-bela tehnika mi je omogućila da dam drugačiju definiciju, da tražim dublju istinu u slici nego samo u mestima, telima i gestovima. Crno-bela otvara maštu i tera vas da gledate stvari na drugačiji način. Ne mogu da zamislim ovaj film u boji.

Vaši filmovi se oslanjaju isključivo na slike da prenesu značenja, bez dodatnih objašnjenja. Šta to znači za način na koji montirate materijal?

- Već sam počeo sa montažom dok sam snimao. Mesta, ljudi i akcije susretali su se pred kamerom i odmah potom u montažnoj sobi. Montaža nije bila zaseban zadatak, već svojevrsno prepisivanje koje je pratilo film dok je dobijao oblik. Tri godine snimanje i montaža su išle ruku pod ruku, dan za danom, dok nisu postali “Pompeja: Ispod oblaka”.

Kako je došlo do saradnje sa Danijelom Blambergom, dobitnikom Oskara za najbolju originalnu muziku 2025. za “Brutalistu”, i šta je uneo u zvučnu teksturu filma?

- Poznajem Danijela više od 14 godina i zaista volim njegovu eksperimentalnu muziku. Kada sam razmišljao o muzici za završnu scenu filma, mogao sam da mislim samo na njega. Moja potreba nije bila da imam zvučnu podlogu, već da zamislim zvučni pejzaž sposoban da stvori suspendovani prostor u određenim momentima filma. Tkanje tragova, zvukova i muzike gde instrumenti postaju neprepoznatljivi dok oblikuju zvučni pejzaž.

Izgleda da vas posebno zanimaju prelazi - između Gangesa i Benaresa u “Boatman”, između Rima i okolnih područja u “Sacro GRA”, kretanje izbeglica u “Fuocoammare”, granična područja Sirije, Iraka, Kurdistana i Libana u “Notturno”. Napulj u filmu “Ispod oblaka” je takođe grad periferija. Šta vas privlači radu na marginama?

- Za mene je margina prolaz, kontaktna zona. Dokumentovanje ovih mesta veze i prelaza znači postavljanje pitanja i zamišljanje prostora u kojem putevi koji se ukrštaju postaju sama forma filma.

Svi vaši filmovi, iako vezani za određeno mesto, nose globalne političke kontekste. “Ispod oblaka”, između ostalog, pokazuje nepredviđene tragove ratova u Siriji i Ukrajini u gradskom tkivu. Da li ste ove veze imali u vidu u početnoj ideji filma, ili su se pojavile tokom snimanja?

- Napulj i teritorija Vezuva prožeti su istorijom hiljada godina: naroda, erupcija, dominacije. Ta istorija nastavlja da živi u podzemnim tunelima, muzejima, zgradama. Film prikazuje svakodnevne priče i živote u vremenu koje izgleda da ima malo običnog, kako vesti stalno pokazuju. Na planeti koja postaje sve manja, velika istorija se prepliće sa svakodnevnim događajima ljudi, stvarajući anksioznost, krhkost, ali i novu svest.

Sadašnjost se pojavljuje svuda: u lučkom gradu, na primer, susrećete puteve ljudi i robe, događaje bliske i daleke koji se prepliću. Ratovi, eksploatacija, sukobi prošlosti i sadašnjosti, snimanje sadašnjosti znači - dozvoliti da vas sve to izazove.