Igor Toholj: Angažman je suština dokumentarizma

Piše: Marina Lučić

Ova manifestacija je za relativno kratko vreme postala jedno od ključnih mesta susreta domaće publike sa najznačajnijim savremenim dokumentarcima iz zemlje i sveta. I ove godine festival, koji traje do 1. marta, donosi pažljivo odabranu selekciju premijernih naslova, autorskih poetika i tema koje se kreću od intimnih ispovesti do globalnih političkih previranja.

O razvoju festivala, ovogodišnjoj selekciji i mestu dokumentarnog filma u savremenom društvenom i medijskom kontekstu razgovarali smo sa selektorom i umetničkim direktorom DOK-a, Igorom Toholjem.

DOK festival ulazi u svoje osmo izdanje. Kako biste opisali njegov razvoj od prvog izdanja do danas? Šta se promenilo, a šta je ostalo njegova suština?

- Festival se od početka razvijao kao programski spoj velikih produkcija i značajnih filmova poznatih svetskih reditelja sa jedne i takmičarskog programa debitantskih filmova s druge strane. Promenila se percepcija publike u međuvremenu, kako smo orijentisani ka generalnoj publici, dokumentarni film je postao predmet interesovanja ne samo profesionalaca iz te oblasti ili studenata filma. Gledaoci prepoznaju vrednosti filmova koji dolaze sa A festivala na kojima su već potvrđeni ali i učestvuju u nagrađivanju prvih dokumentaraca sa čijim autorima mogu i da razgovaraju posle projekcije.

Koje filmove će publika imati prilike da pogleda ove godine?

- U glavnom programu bih izdvojio film otvaranja “Orvel 2+2=5”, “Pompeju: ispod oblaka” proslavljenog Đanfranka Rozija, “Broken English” o legendarnoj rok ikoni Merijen Fejtful, “Našu zemlju”, “O blatu i krvi”, “Milevu Ajnšajn” Andrijane Stojković, jedinu domaću premijeru. Selekciju Enter DOK otvara veoma inovativni film “Unborn father” Mihala Boma, a pomenuo bih i “Little grey wolf will come”, “Vacances” i “Forget about cinema” kao posebno intimistične, lične filmove. Na festivalu će premijerno biti prikazano ukupno 19 filmova što je i orijentacija festivala - program saglediv i po meri gledaoca, u kojem figuriraju portreti, lični, dnevnički dokumentarizam, filmovi-eseji.

Da li je bilo teško napraviti ovogodišnju selekciju? Koji su bili ključni kriterijumi pri odabiru filmova?

- S obzirom na hiperprodukciju dokumentarnog filma u svetu i mnoštvo festivala, bilo je teško. Opet sa druge strane, ova selekcija je presek aktuelne produkcije u oba programska segmenta festivala sa uvek prisutnim kriterijumom da filmovi pre svega komuniciraju sa najširom bioskopskom publikom kako tematski tako i formalno, čak i sa gledaocima koji nisu inicirani u dokumentarni film.

Ovogodišnje izdanje otvara film “Orwell: 2+2=5”. Zašto je baš ovaj naslov bio izbor za otvaranje festivala?

- Ovaj film najdirektnije korespondira sa civilizacijiskim trenutkom a po mnogo čemu njegov rediteljski postupak otkriva sve paradokse pozornice apsurda i dehumanizacije na kojoj se nalazimo uz jednu opasnu pojavu - a to je akceleracija društvenih anomalija koje se smenjuju munjevitom brzinom da ne stižemo ni da ih percipiramo, sem njihovih posledica.

Koliko je danas, u globalnom političkom kontekstu, važno da dokumentarni film reaguje na aktuelne društvene i političke teme?

- Važno je, kao i uvek, angažman je po nekima i suština dokumentarizma a autori ovih filmova su i bez izuzetka socijalno osvešćeni stvaraoci. Ipak tu su i lični, intimistički intonirani filmovi puni introspekcije, naročito među debitantima.

Film Raula Peka bavi se Orvelovim nasleđem i savremenim autoritarizmom. Koliko mislite da su pojmovi poput „dvomisli“ i „novogovora“ danas prisutniji nego ikada?

- Totalitarizam je i te kako prisutan u društvenom poretku koji sve više teoretičara naziva digitalnim ili informatičkim feudalizmom. Ako imamo na umu da je razvoj civilizacije helikoidalna ciklična forma u kojoj se smenjuju novi, usavršeni oblici izvedeni iz starih, tako i navedeni pojmovi imaju svoje hipertrofirane interpretacije danas za koje ne znamo tačno kog su porekla.

Kako biste ocenili prethodnu godinu u oblasti dokumentarnog filma - globalno i regionalno? Da li primećujete nove trendove ili tematske pomake?

- Globalno je pojava velikog broja debitanata već poslovična, jer svaki od festivala ima koprodukcione platforme na kojima se podržavaju novi autori. Takođe, postoji trend nove produkcije filmova na osnovu found footage materijala, kreativni dokumentarizam podržan arhivom uz pomoć veštačke inteligencije.

Čini se da dokumentarni film poslednjih godina ima sve veću publiku. Da li je u pitanju promena gledalačkih navika zbog njihove pojave na striming servisima ili kvalitativni iskorak samog žanra?

- Kao što sam pomenuo, mejnstrim publika je odavno usvojila dokumentarni filmski izraz kao autentičan i dominantan, sposoban da proizvede efekte snažne identifikacije i empatije sa protagonistima filmova. Striming servisi su svakako efikasno sredstvo ali kreativni dokumentarci zaslužuju da se pogledaju u bioskopu. Kolektivni doživljaj filma je nezamenljivo iskustvo.

Kako vidite budućnost dokumentarnog filma u vremenu društvenih mreža, veštačke inteligencije i hiperprodukcije sadržaja?

- Citirao bih Džona Grirsona: “Dokumentarac nikada nije samo svedočanstvo o tome šta se dogodilo. To je zapis o tome ko je tu bio ”.