Dirljiva priča o prijateljstvu dvojice dečaka: Novo izdanje čuvene knjige "Giga pravi more" Jasminke Petrović

Za Gigu zna široka čitalačka publika, ali su zapravo retki oni koji su zaista mogli da pročitaju ovu knjigu, jer je prvo izdanje bilo u malom tiražu davne 1996. godine.

Pored značaja koji ova priča nosi, treba naglasiti i to da je to prvo izdanje objavljeno sa ilustracijama Dobrosava Boba Živkovića (izdavač SMS Tim Talenata), što je već tada najavilo neraskidivu i veoma uspešnu saradnju Jasminke i njenog najvernijeg ilustratora, kao i sve potonje knjige koje su radili zajedno, a po kojima ih već dugo poznajemo.

Sada se knjiga „Giga pravi more“ nalazi u novom ruhu i sa ilustracijama Ane Petrović. Na sasvim poseban i simboličan način ona nas vraća samim počecima rada Jasminke Petrović i još jednom podseća na ono najbolje i najmoćnije u njenom književnom delu. Moglo bi se reći da sveukupno stvaralaštvo te autorke stoji na ramenima ove nevelike knjige.

Giga i Cvrčak, junaci priče, uvode nas u prostor mašte i igre, tamo gde ima i smeha i radosti, gde su dani obojeni živim bojama. Tu nemoguće postaje moguće i stvarno, pa tako i jedno more, veliko i plavo, o kojem nam, između ostalog, govori i jedna pesma (Plavo more Igora Petrovića). Ipak, taj živopisni svet dvojice dečaka koji se igraju u pesku ispred jedne sasvim obične zgrade, u jednom sasvim običnom i bezimenom gradu, nije odvojen od realnosti. Jasminka Petrović je, kao i mnogo puta kasnije, verna u prikazu slike odrastanja, pa tu ima i teških tema, koje poput odjeka stvarnosti stižu iz sveta odraslih i bolno se prelamaju kroz dečje živote. Giga i Cvrčak ih tumače i doživljavaju na svoj način, svojim opsegom emocija i saznanja koja su im dostupna, pokazujući nam koliko je svet detinjstva moćan, ali ujedno i ranjiv i nemoćan da se zaštiti od udaraca što dolaze spolja.

Otuda ovi junaci koji govore iz perspektive deteta šalju veoma snažne poruke mnogo starijim čitaocima – u prvom redu odraslima, koji su odgovorni za to kakav svet stvaraju i ostavljaju svojoj deci.

- Povod za pisanje ove knjige bila je igra mog sina Igora s njegovim prijateljem Gigom. Kada bi se Igor vratio kući sa igranjca, ushićeno bi mi govorio: ’Mama, Giga i ja smo napravili planinu!’, ’Giga i ja smo napravili more!’ Sledeći put bi viknuo s vrata: ’Danas smo napravili prašumu!’ I jednog dana sam poželela da vidim to njihovo carstvo. Otišla sam na poljanče iza zgrade i imala šta da vidim – u travi su uspravno stajala tri drvca koja su se u jednoj tački oslanjala jedno na drugo. Dečaci su trčkarali oko ta tri drvca i uzbuđeno mi objašnjavali: ’Ovde je plaža… Ovde je more… A sa ove strane je planina… Vidiš, na njoj je sneg… Sad dođi ovamo da ti pokažemo gde je prašuma…’ Ja sam klimala glavom dok su mi se oči punile suzama. Imala sam osećaj da sam tog trenutka, na tom poljančetu, spoznala beskraj dečje mašte i nevinosti. Krišom sam brisala oči i razmišljala: Zašto ova lepota i dobrota nestaju kada zakoračimo u svet odraslih? Zašto?

Uzrok za pisanje knjige Giga pravi more bio je početak rata devedesetih na teritoriji nekadašnje Jugoslavije, dodaje Jasminka.

- Vesti su bile sve strašnije i mučnije. Vozila sam se šesnaesticom ka Novom Beogradu preko Brankovog mosta i gledala u Kalemegdan. Osećanja su mi se preplitala – bila sam i uplašena, i ljuta, i tužna, i zbunjena, i posramljena, i ponižena, i bespomoćna… Pred očima su mi naizmenično iskakale brutalne ratne slike i slika ona tri drvca u travi. Odakle nama odraslima pravo da kvarimo dečju igru?, pomislila sam. Zar su naše bedne ljudske slabosti važnije od svetlucave i raspevane dečje mašte? Mislim da sam knjigu Giga pravi more počela da pišem na poljančetu iza zgrade, a završila je u gradskom autobusu dok je prelazio reku Savu.

Iako pisana sredinom devedesetih i pod uticajem tadašnjih dešavanja u našoj zemlji i regionu, ova dirljiva priča o prijateljstvu dvojice dečaka uveliko je iskoračila iz prostornih i vremenskih okvira u kojima je nastala. Nešto slično tome možemo videti i danas, ističu iz Kreativnog centra, kada u sasvim drugačijim okolnostima pratimo živote neke druge dece koja toliko podsećaju na Gigu i Cvrčka.

Bonus video: Jasminka Petrović o školskom času na Sajmu knjiga: Biblioteke su zone slobode