Podeli:
Ana Marija Grbić, Desanka Maksimović i Vera Kopicl, Foto:Screenshot/Youtube/Nivo 23/Privatna arhiva/Screenshot/Youtube/Novi Sad 2021

Gde je mesto Desanke Maksimović u istoriji srpske književnosti i da li su politika i ideologija u njenom slučaju povremeno odnosili prevagu nad literaturom. O tome za portal Nova.rs govore Vera Kopicl, profesorka srpskog jezika i književnosti, i pesnikinja Ana Marija Grbić.

Odluka komisije Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja da iz trećeg razreda isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog čuvenu zbirku velike pesnikinje “Tražim pomilovanje” izazvala je veliko nezadovoljstvo stručne i šire javnosti, nakon čega je danas na vanrednoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta Srbije većinom glasova članova doneta odluka da poezija Desanke Maksimović ostane u punom obimu, kao i do sada.

– Nedopustivo je da zbirka „Tražim pomilovanje“ bude izostavljena iz lektire zato što je to jedna od najboljih poetskih zbirki u srpskoj književnosti i u njoj pesnikinja angažovano govori o nasilju vlasti i društevnim stereotipima – kaže Vera Kopicl, profesorka srpskog jezika i književnosti u Srednjoj školi “Svetozar Marković” i autorka “Ženske čitanke” u izdanju „Akademske knjige“.

– Desanka Maksimović je obeležila ceo jedan vek svojom umetnošću i društvenim angažmanom, a u naznačajnijoj zbirci „Tražim pomilovanje“ eksplicitno iskazuje levičarske ideje za koje se celog života borila – naglašava Kopicl.

Vera Kopicl Foto:Screenshot/Youtube/Novi Sad 2021

Desanka Maksimović je, podseća Vera Kopicl, bila jedna od osnivačica Ženske stranke, čije su članice 1928. godine upale u Narodnu skupštinu sa dekleracijom o ženskom pravu glasa.

– U „Tražim pomilovanje“ ona pokazuje sve žrtve vlasti i društvene stereotpe kroz različite pojave u društvu – od napuštenih vojničkih grobalja do žena – navodi ona.

Pesnikinja Ana Marija Grbić Desankinu poeziju zavolela je tokom studiranja i tada spoznala njen značaj.

– Ja sam rođena 1987. godine. Kada sam išla u školu, profesori i naši roditelji bili su protiv Desanke Maksimović zbog njenog političkog angažmana. Bilo je ideološki problematično voleti pisce koji su imali veze sa establišmentom. Tek sam kasnije, tokom studiranja, zavolela njenu poeziju i shvatila njenu važnost – ističe Grbić za Nova.rs.

– „Krvava bajka“ je najsnažnije uticala na mene, čak i u vreme potpuno drugačije klime, a kada sam čitala njene zbirke za decu, shvatila sam da ne bi bilo dečije poezije, kakvu danas poznajemo i volimo, da nije bilo Desanke i njenog stvaralaštva – dodala je autorka zbirki poezija “Da, ali nemoj se plašiti” (Prvenac, 2012), “Venerini i ostali bregovi” (LOM, 2014), “Zemlja 2.0” (ARETE, 2017).

Ana Marija Grbić Foto:Screenshot/Youtube/Nivo 23

Osvrnuvši se na obrazloženje komisije Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja „da se vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj“, Grbić je rekla da bi tako mogli nastaviti sa izbacivanjem svih pisaca koji nisu u duhu epohe.

– Sumnjam da dobra poezija nije u duhu epohe. Mi smo ismejavali i Njegošev „Gorski vijenac“ i sve što nismo razumeli, a na profesorima je bilo da nam to približe – kaže pesnikinja.

Ona podseća da je u periodu svake vlasti bilo pisaca koji su zbog izražavanja svojih stavova bili zanemareni, a onda rehabilitovani. U slučaju Desanke smatra da to nije razlog.

– Mislim da se tu više radi o praćenju evropskih trendova da se pojedina dela ili izbacuju ili prilagođavaju deci da bi ih razumela. Postoje razna izdanja poput „Ilijade za početnike“ i ja mislim da je bolje da deca pročitaju i odlomke, ali da to bude originalno delo, nego da im se servira prepričano. Bolje je čak i da ne razumeju „Hamleta“, ali da ga emotivno shvate – kaže Ana Marija Grbić.

U odbranu Desankine poezije prethodnih dana stali su i akademici Ljubomir Simović, Dušan Kovačević i Matija Bećković, pesnikinja Tanja Kragujević, članica UO Zadužbine Desanke Maksimović i dobitnica nagrade koja nosi ime pesnikinje, Vladimir Kopicl, dobitnik nagrade “Desanka Maksimović” za 2012. godinu, profesori književnosti 20. veka sa katedre Filološkog fakulteta u Beogradu.

– U ono vreme kad je ustala Srbija, išao sam sa Desankom na Vukov sabor. I sa svih strana su je ljudi pozdravljali. Ona im je otpozdravljala u onoj velikoj euforiji, a onda se sagnula do mene i pitala šapatom: “Hoćemo li propasti”. Tog pitanja sam se setio sada, kada sam čuo da je izbačena iz školskog programa – kazao je pesnik Matija Bećković, dugogodišnji prijatelj čuvene pesnikinje, ocenio da su to uradili “oni za čija imena niste čuli” i dodao da je ispalo da “nema pomilovanja za Desanku”.

Komentari

Vaš komentar