"Komunisti su osećali da im se Kafkine metafore rugaju i da njegove knjige ugrožavaju njihovu stvarnost": Agnješka Holand otkriva zašto je morala da snimi film "Franc"

Novi film slavne poljsko-francuske rediteljke Agnješke Holand "Franc", u kom se poduhvatila storije o jednom od najznačajnijih književnika ikad - Kafke, naći će se u bioskopskoj distribuciji od 26. marta. Ostvarenje, po scenariju Mareka Epstina, domaća publika premijerno je mogla da vidi na prvom Beograd film festivalukoji je održan krajem januara i početkom februara, a konačno će ovaj naslov o životu češkog pisca Franca Kafke moći da se vidi i u srpskim bioskopima.

"Franc" Agnješke Holand je ambiciozni biografski projekat o Francu Kafki. Zamišljen kao kaleidoskopski mozaik, film prati trag koji je Kafka ostavio u svetu - od detinjstva u Pragu krajem 19. veka do smrti u Beču nakon Prvog svetskog rata. Publici nudi novu i slojevitu perspektivu o životu i delu jednog od najznačajnijih pisaca moderne književnosti, a na velikom platnu dočarali su je glumci Peter Kurt, Katarina Stark, Ema Smetana, Ivan Trojan…

Agnješka Holand je poljska filmska rediteljka i scenaristkinja, rođena u Varšavi 1948. godine. Nakon što je diplomirala na FAMU u Pragu 1971. godine, započela je svoju filmsku karijeru radeći kao asistentkinja reditelja Kšištofa Zanusija, a mentor joj je bio Andžej Vajda. Međutim, emigrirala je u Francusku malo pre nametanja Vojnog zakona u Poljskoj 1981. godine. Najpoznatija po političkom doprinosu poljskoj kinematografiji, Holand je jedna od najeminentnijih savremenih filmskih autorki.

Ova filmska i televizijska rediteljka i scenaristkinja tri puta je tokom dugovečne karijere nominovana za Oskara, najpre 1985. za film “Gorka berba“ (za najbolje strano ostvarenje), pet godina kasnije za najbolji adaptirani scenario za naslov "Evropa Evropa" i poslednji put 2011, takođe za najbolji film van engleskog govornog područja za ostvarenje "U tami".

Poznata je po filmovima "Tajni vrt", "Olivije, Olivije", "Totalno pomračenje", "Trg Vašington", "Julijin put kući". Za film "Zelena granica" dobila je nagradu žirija na Venecijanskom festivalu, a Srebrnog medveda na Berlinalu dobila je za film „Tragom kostiju“. Režirala je i nekoliko epizoda serija "Doušnici", "Ubistvo", "Kuća od karata".

A pričajući o novom filmu u bogatom opusu, slavna rediteljka u razgovoru koji smo dobili zahvaljujući distributerskoj kući MCF Megakom, seća se "susreta" s velikanom književnosti:

- Kafku sam otkrila još u srednjoj školi i on je ubrzo postao jedan od ključnih pisaca koji su me najviše inspirisali - a onda i nešto više. Njegov naizgled monoton život bez avanture, njegova introvertna vizija sveta puna crnog i bolnog humora, doslednost kojom je spajao književnost i život, i hrabrost u njegovom gotovo proročkom pogledu na svet - sve je to hranilo moju beskrajnu fascinaciju. Sa svojim trostrukim identitetom, samoironijom i izraženom osetljivošću, Kafka je postao brat kom se treba diviti, tako krhki čovek, uprkos svoj svojoj snazi, onaj o kom se mora brinuti - priča Agnješka Holand.

Pisac na crnoj listi

Nastavlja rečima da je jedan od ključnih razloga da odluči da studira u Pragu, na čuvenoj akademiji FAMU bio taj što je to upravo bio Kafkin grad. Bio je to grad, podseća, o kom je pisao: "Prag te nikada ne pušta, ova draga mala majka ima oštre kandže…":

- I moji prvi koraci tamo pratili su njegove stope. U to vreme, Prag je bio bez toliko turista i izražajnog izgleda; lišajevi i patina - prljavo žuta, oker - prekrivali su kuće u Starom gradu i sinagoge. Teško je zamisliti misteriozniji i fotogeničniji filmski set - ukazuje sineastkinja.

Iako je rediteljka ćerka Henrika Holanda, istaknutog komunističkog aktiviste od 1935. i kapetana u poljskoj vojsci, komunisti su, kako kaže, mrzeli Kafku:

- Nisu mogli da ga razumeju niti shvate, ali su osećali da njegove knjige pružaju dijagnozu koja ugrožava njihovu stvarnost. Takođe, komunisti su osećali i da im se Kafkine metafore rugaju. Komunistički režim ga je dugo stavljao na crnu listu, a Praško proleće 1968. je počelo konferencijom koja je vratila Kafku u češku književnost. Stidljivi, nesigurni Kafka postao je simbol slobode, a ja sam je shvatila kao slobodu da postavljam pitanja bez neophodnog davanja odgovora i kao šansu da delim svoj smeli, nemilosrdno pesimistički pogled na svet.

Delo malo kog pisca, ili umetnika uopšte, naglašava Agnješka Holand, inspirisalo je toliko analiza i tumačenja.

- Kada bismo sakupili sve knjige, članke i doktorske disertacije o Kafki, mogli bismo da napunimo veliku biblioteku. Javno interesovanje za Kafku nije vremenom oslabilo. Naprotiv, nedavno je poraslo i postalo čak globalni fenomen. Figura samog pisca postala je primamljiv brend. A nakon 1989. godine, sami čelnici grada Praga shvatili su da se ovaj brend može komercijalno iskoristiti: otuda nekoliko Kafkinih spomenika, muzej, kafići, restorani brze hrane i turističke rute s njegovim imenom. U ponudi su i hiljade suvenira: Kafkino lice je na šoljama, majicama, razglednicama, magnetima ili markama. Odlučili smo da uključimo i ovaj aspekt u naš film. Jer Kafka je voleo ironiju i paradokse - smatra rediteljka.

Nastavak traganja

Potreba da pokuša da dotakne njegovu misteriju ponukala ju je da prihvati naizgled nemoguć izazov - da ispriča priču o životu, delu i viziji Franca Kafke. I priču o piščevom srcu.

- Još 1981. godine producirala sam adaptaciju Kafkinog „Procesa“ za Televizijsko pozorište sa Lacom Adamikom. To je i danas jedna od mojih najboljih kreativnih avantura. S tim što sam tad bila dovoljno arogantna misleći da dobro razumem Kafku. Danas nisam toliko sigurna. Otuda film - iskrena je.

Ali ako je u nešto uverena sada onda je to da i dalje jako želi da "traži" pisca i da prati Kafkine tragove:

- Takođe sam znala i znam da njegova priča ne može biti ispričana na konvencionalan, linearan, klasičan način, jer bi takva naracija izdala dublju istinu o Francu Kafki. Želela sam i želim da ga tražim u krhotinama, zagonetkama, osećanjima, u mešavini činjenica, pretpostavki i mašte, u njegovim snovima, literaturi i njegovim pismima; želim da budem pored njega u njegovoj žestokoj borbi sa ocem, sa svetom i neumoljivim očekivanjima i zahtevima većine njegovih voljenih. Želim da budem s njim u njegovoj čežnji za ljubavlju i običnim, životom. I želim da budem s Kafkom i u njegovom strahu od samoga sebe - poručuje Agnješka Holand.